Prevara poznate naftne kompanije: Oštećeni milioni ljudi

Procenjuje se da je tako taj naftni div, putem svojih postrojenja za hvatanje ugljenika, spornim ugovorom s vlastima sebi doneo preko 135 miliona evra.Valja znati kako su ugljeni krediti overeni dokument koji pokazuje da je projekat ili kompanija izbegla emisiju, ili uklonila barem tonu ugljen-dioksida iz atmosfere.Ugljeni krediti tada mogu da prodaju brokerima ili krajnjim potro&scaron;ačima koji žele nadoknaditi svoje emisije ugljenika. Krediti su obično ekvivalentni jednoj toni.Kada se neko prijavi u tu &scaron;emu, mora da napravi projekat koji ima za cilj da smanji emisiju gasova staklene ba&scaron;te, zatim da pozovu odgovornog za verifikaciju kredita i proračuna smanjenja emisije.Tada se može dobiti kredit koji se, zatim, može prodati dalje. Kompanija koja je kupila kredit na papiru smanjuje svoju emisiju gasova staklene ba&scaron;te za onoliko koliko je navedeno u kreditu koji je kupila.Ali, takva praksa nalazi na brojne kritike i otkriva se sve vi&scaron;e neregularnosti.Ovoga puta u sklopu sheme subvencija za podsticanje industrije, vlada kanadske provincije Alberte dopustila je Shellu registraciju i prodaju 5,7 miliona ugljienih kredita koji nisu imali ekvivalentna smanjenja ugljenika, i to korporacijama Chevron, Canadian Natural Resources, ConocoPhillips, Imperial Oil i Suncor En.Kredit je obično jednak jednoj toni, ali ugovorom iz 2008, nakon uspe&scaron;nog lobiranja, Shellu je dozvoljeno da prodaje dva kredita za jednu tonu emisija koju su eliminisali.Keith Stewart, vi&scaron;i energetski strateg Greenpeace Kanade, a koji je sudelovao pri prikupljanju podataka, o&scaron;tro je kritikovao ove &quot;fantomske kredite&quot; koji, kako smatra, samo ubrzavaju klimatske promene. Greenpeace je ceo proces opisao kao kriminalan.Iz Shella su tek poručili kako je hvatanje ugljenika odigralo &quot;važnu ulogu u pomaganju dekarbonizaciji industrije i sektora u kojima emisije ne mogu da se izbegnu&quot;, te da konačna realizacija njegovog potencijala &quot;zahteva hitno stvaranje trži&scaron;nih podsticaja&quot;.Inače, kanadska provincija Alberta dom je danas jednog od najvećih i najintenzivnijih nalazi&scaron;ta nafte na svetu, čija proizvodnja je poslednjih godina procvetala, a &scaron;to istovremeno usporava plan Kanade da smanji &scaron;tetne emisije.Premda je Kanada među najizda&scaron;nijim državama kada je reč o podsticaju za hvatanje i skladi&scaron;tenje ugljenika, industrija muči muke da plan oko ugljenih kredita postane ekonomski isplativ.U Shellu dotle razmi&scaron;ljaju o ulaganju u izgradnju drugog postrojenja za hvatanje ugljenika u Alberti, a Međunarodna agencija za energiju istovremeno upozorava da će biti potrebna &quot;nezamisliva&quot; količina hvatanja i skladi&scaron;tenja ugljenika kako bi se proizvodnja nafte i plina održala na postojećim stopama ako se namerava smanjenje emisije gasova staklene ba&scaron;te.Ovo nikako nije prvi put da se događaju malverzacije oko ugljenih kredita. Primera radi, američka kompanija Verra, jednom vodeća u izdavanju karbonskih kredita, odobrila je ukupne karbonske kredite u vrednosti 94,5 miliona tona, dok je utvrđeno kako je vrednost uklonjenih emisija iznosila 5,5 tona.

Prevara poznate naftne kompanije: Oštećeni milioni ljudi

1 Komentari

Rob Sinji