Kinezi zainteresovani za rudnik u Beranama

Interes poznate kineske kompanije iz sektora rudarstva za moguću kupovinu Rudnika uglja Berane probudio je nadu da se ovaj jedini preostali privredni resurs iz nekada&scaron;nje industrijske zone Rude&scaron; može spasiti.Vi&scaron;e izvora potvrdilo je da su predstavnici neimenovane kineske kompanije posetili rudnik, pi&scaron;e RTCG.Vode se razgovoriI dok su pojedini sagovornici koji su prisustvovali obilasku govorili da je to gotovo gotova stvar, iz Rudnika uglja Berane kažu da postoji mogućnost da rudnik dobije novog vlasnika, ali da jo&scaron; ni&scaron;ta nije konkretizovano.&ldquo;Reč je o ozbiljnoj kompaniji koja je iskazala interes za na&scaron; rudnik. Nadamo se da će se u daljnjim razgovorima doći do re&scaron;enja&rdquo;, rekao je direktor Rudnika Nikola &Scaron;ćekić.Iz lokalne uprave u Beranama takođe je potvrđeno da su predstavnici kineske kompanije do&scaron;li na pregovore oko kupovine rudnika, ali dodaju da jo&scaron; ne znaju koliko je sve izvesno. Nada za beranski rudnik pojavila se, nakon dugo vremena, prvi put krajem pro&scaron;le godine, kada je aktuelni ministar rudarstva i energetike Sa&scaron;a Mujović razgovarao s predstavnicima beranskog rudnika i izrazio interes za re&scaron;avanje dugogodi&scaron;njih problema.Ozbiljne rezerve ugljaUkupne rezerve uglja procenjuju se na 167 miliona tona. Reč je o geolo&scaron;kim rezervama, dok bilansne rezerve, odnosno ono &scaron;to je raspoloživo, iznose 30 miliona tona.Rudnik uglja Berane ni nakon vi&scaron;e od godinu i po nije re&scaron;io pitanje snabdevanja električnom energijom, nakon havarije na staroj trafostanici 11. novembra 2022. godine, a podzemne vode potpuno su potopile jamu Petnjik na dubini od dve stotine metara.Jedini preživeli kolektiv iz nekada&scaron;nje industrijske zone Rude&scaron; u Beranama kroz proces tranzicije promenio je brojne vlasnike. Rudnik uglja Berane je 2001. godine prodat me&scaron;ovitoj vojvođansko-slovačkoj tvrtki &ldquo;Gradex HBP&rdquo;, koju čine firme &ldquo;Gradex&rdquo; iz Kule i &ldquo;HBP&rdquo; iz slovačkog grada Providza.Ta privatizacija nije uspela, a proizvodnja u rudniku Petnjik stala je već u novembru 2002. godine. Prodaja je nakon toga ogla&scaron;avana devet puta prie nego &scaron;to ju je kupila kompanija &ldquo;Balkan Energy&rdquo;. Ovo je epizoda kada je Petros Statis obećao gradnju termobloka i investiciju od 120 miliona evra, a od toga na kraju nije bilo ni&scaron;ta.Početkom 2014. od tog grčkog biznismena u Crnoj Gori kupio ga je &ldquo;Metalfer&rdquo; iz Sremske Mitrovice. Metalfer je krenuo ambiciozno i već nakon treće godine od početka privatizacije na&scaron;ao se na vrhuncu poslovanja, kada su imali tri smene i 157 zaposlenih. Tada&scaron;nja uprava čak je najavila zapo&scaron;ljavanje jo&scaron; stotinak radnika i pro&scaron;irenje proizvodnje.Niko ne zna &scaron;to se dogodilo u aprilu 2019. kada je do&scaron;lo do prekida proizvodnje i priče o tome kako vlasnici iz Srbije vi&scaron;e ne mogu da pokriju gubitke, prenosi Poslovni dnevnik.Kako do revitalizacije?Od tada traju pregovori kako bi se prona&scaron;ao model da bi rudnik poslovao bez gubitaka i pokrenuo proizvodnju. Za to je, kako tvrde iz rudnika, bilo potrebno samo subvencionisati prevoz uglja iz Berana do Termolektrane u Pljevljima.Ukupne rezerve uglja u tzv. Beranskom bazenu procjenjuju se na 167 milijuna tona. Riječ je o geolo&scaron;kim rezervama, dok bilansne rezerve, odnosno ono &scaron;to je raspoloživo, iznose tridesetak miliona tona. Inženjeri rudarstva obja&scaron;njavaju da ukupni resursi nisu doslovno nedostupni, već da kopanje ispod samog grada, koje se u Evropi već dugo radi, u Beranama nije isplativo, s obzirom na to da su i tako velike rezerve lako dostupne.

Kinezi zainteresovani za rudnik u Beranama

0 Komentari