Postignut rekord: Srbija odmah iza Kine i Rumunije

Najznačajniji se, između ostalih, odnose na poljoprivredne i prehrambene proizvode, od kojih suve &scaron;ljive, borovnica i juneće meso imaju najzapaženije mesto.Treba istaći da je Srbija danas treća zemlja na svetu po proizvodnji &scaron;ljive, odmah iza Kine i Rumunije. Slabiji rod u Čileu i SAD proteklih godina doveo je do velike potražnje za suvim &scaron;ljivama iz Srbije.Agroekonomista Branislav Gulan kaže da zbog deficita na svetskom trži&scaron;tu suva &scaron;ljiva iz Srbije sada ima rekordnu cenu od oko tri evra po kilogramu, pa je moguće obaranje izvoznog rekorda od dva miliona evra ostvarenog pre desetak godina.&quot;Prethodnih godina, recimo 2015. godine, u Rusiju je iz Srbije izvezeno 11.584 tona sveže &scaron;ljive, &scaron;to je donelo oko devet miliona evra. Sad kada nam se ponovo ukazuje &scaron;ansa za veći izvoz suvih &scaron;ljiva bitno je da bude dobro i kvalitetno uskladi&scaron;tena nakon procesa su&scaron;enja, a proizvođači najvi&scaron;e treba da obrate pažnju na vlažnost i temperaturu u prostoriji za odlaganje i čuvanje&quot;, smatra Gulan.U Srbiji se &scaron;ljiva gaji na oko 72.316 hektara, dok je prosečna godi&scaron;nja proizvodnja oko 450.000 do 500.000 tona. Najvi&scaron;e se proizvodi u Mačvanskom, Kolubarskom i &Scaron;umadijskom okrugu.&quot;Proteklih godina u proseku se godi&scaron;nje izvozilo oko 24.000 tona u vrednosti od oko 13 miliona evra, i to na rusko, austrijsko, nemačko i hrvatsko trži&scaron;te. U istom periodu oko 5.500 tona suvih &scaron;ljiva izvoženo je u Holandiju, Francusku, Hrvatsku, Tursku i Rusiju, u vrednosti od oko 20 miliona evra. Pored izvoza Srbija ovo voće i uvozi, najvi&scaron;e iz Severne Makedonije, ali je količina zanemarljiva&quot;, navodi na&scaron; sagovornik.Podaci iz pro&scaron;le godine pokazuju da je zbog vremenskih prilika rod u 2023. podbacio, ali je proizvođačima glavobolju zadala i visoka cena energenata, nedostatak radne snage i slaba otkupna cena.Podizanje prinosa i kvaliteta na vi&scaron;i nivo postiže se primenom pune agrotehnike zasnovane na lokalitetu, sorti i nameni plodova u već postojećim zasadima.&quot;&Scaron;ljivarstvo u Srbiji ima dobru osnovu koja se ogleda ne samo u zasadima pod &scaron;ljivom, već i tradiciji gajenja, potpomognutoj strukom i naukom, kvalitetnim domaćim sortama, koje su na&scaron;le svoje mesto i u proizvodnjama drugih država. Da bi se &scaron;ljivarstvo podiglo na vi&scaron;i nivo i postalo jo&scaron; konkurentnije na svetskom trži&scaron;tu, potrebno je postaviti jasne ciljeve i zaokružiti i udružiti sve njegove aspekte&quot;, savetuje Branislav Gulan.Agroanalitičari se slažu da je potrebno stvoriti uslove sigurnog plasmana i cene za kvalitetan proizvod. Da bi proizvodnja bila zadovoljavajuća i proizvođač mora biti zadovoljan. Zato je bitno dovođenje domaćeg trži&scaron;ta u red i prodor na strana trži&scaron;ta stone, su&scaron;ene i zamrznute &scaron;ljive, kao i raznih prerađevina. Treba specijalizovati proizvodnju prema nameni, koja može biti održiva samo u slučaju dugoročne strategije.&quot;Od značaja bi bilo brendiranje proizvoda prepoznatljivih kako na domaćem, tako i na ino trži&scaron;tima. Poslednjih dvadesetak godina ova tendencija je izražena. U Srbiji već postoji veliki broj prerađivača čiji su proizvodi prepoznati na svetskom trži&scaron;tu kao visokokvalitetni, a u proizvodnji koriste najnovija tehnolo&scaron;ka dostignuća i angažuju vrsne tehnologe prerade. Takve firme su pokretačka snaga, a napretkom tog segmenta stvaraju se preduslovi za razvoj &scaron;ljivarstva&quot;, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

Postignut rekord: Srbija odmah iza Kine i Rumunije

0 Komentari