Bafet: Pustili smo duha iz boce, a posledice bi mogle biti katastrofalne

Voren Bafet će prvi priznati da ne zna mnogo toga o ve&scaron;tačkoj inteligenciji i to je u skladu s njegovom dugovečnom filozofijom da se drži podalje tehnologije koju ne shvata i nikad ne ulaže u ne&scaron;to &scaron;to ne razume. Međutim, na godi&scaron;njoj skup&scaron;tini njegove kompanije Berkshire Hathaway nije mogao da izbegne upite o ve&scaron;tačkoj inteligenciji.Bafet je odgovorio na nekoliko pitanja o AI-ju te je rekao da je tehnologija poput duha u boci jer kad ga jednom pustite napolje, može imati neugodne efekte. Ono &scaron;to ga najvi&scaron;e brine je mogućnost golemih prevara od strane AI koje mogu ugroziti otkrića kao &scaron;to je nuklearno oružje imalo neželjene učinke i ugrozilo opstanak čovečanstvu.Usto, Bafet smatra da niko ne zna odgovor na jo&scaron; jedno pitanje, a to je ono o uticaju AI na svet, odnosno kako će ona promeniti živote pojedinaca svaki dan. Prema Bafetu, to pitanje već vekovima muči najbolje ekonomiste.&ldquo;Ve&scaron;tačka inteligencija nam može omogućiti velike količine slobodnog vremena&rdquo;, dodao je Bafett. &ldquo;E sad, &scaron;ta će svet sa svim tim slobodnim vremenom je drukčije pitanje. Znam da mnogo osoba na putu na posao žudi za slobodnim vremenom, a meni se sviđa mogućnost postojanja vi&scaron;e problema za re&scaron;avanje&rdquo;, rekao je Bafet koji je poznat po tome &scaron;to je decenijama nasmejan dolazio u svoju kancelariju u Omahi.Bafet je naveo primer Džona Majnarda Kejnsa, jednog od najvažnijih ekonomskih mislilaca savremenog doba, koji je ispravno predvideo da će proizvodnja po glavi stanovnika eksponencijalno rasti, ali nije uspio predvideti &scaron;to ćemo učiniti s većom produktivno&scaron;ću.Kejns se inače smatra ocem makroekonomije koji je podržavao vladine intervencije kroz socijalne programe zapo&scaron;ljavanja tokom Velike depresije i autor je knjige Op&scaron;ta teorija zaposlenosti, kamate i novca koju Bafet svima toplo preporučuje za čitanje.Produktivnost snažno raste unazad nekoliko poslednjih tromesečja. Prema podacima, nakon snažnog rasta produktivnosti tokom pandemije bolesti COVID-19 usledila je blaga kriza, ali u poslednja četiri tromesečja produktivnost ponovno raste stopom od otprilike 3 % godi&scaron;nje. Ne zna se tačan razlog tome, ali veruje se da je za to odgovorna AI, pa čak i politika vraćanja zaposlenih u ofise.Ekonomski istraživači takođe navode da ne treba pridavati prevelik značaj kratkoročnom porastu produktivnosti jer državne podatke tek treba revidirati, a katkad su potrebne godine da se tačno odredi &scaron;to je uticalo na porast produktivnosti.Ono &scaron;to se zna sa sigurno&scaron;ću je da će AI biti glavni pokretač povećanja radne produktivnosti. &Scaron;tavi&scaron;e, prema rečima potpredsednika IBM-a Garija Kohna, &ldquo;svaka firma razmatra AI i načine kako bi im mogla pomoći&rdquo;.Većina firmi tek određuje budžete koje su da potro&scaron;e u AI i razvijanje strategija kako će AI pomoći klijentima i zaposlenima.Nagli porast produktivnosti je vrlo redak, &scaron;tavi&scaron;e, reč je o zbivanju koje povremeno pogodi neki nara&scaron;taj (poslednji je trajao od sredine do kraja &rsquo;90-ih pro&scaron;loga veka, a zavr&scaron;io je krahom dot.com kompnija). Problem tehnolo&scaron;kog napretka koji smanjuje količinu dostupnih poslova sve je veći problem, i od pojave ChatGPT-a krajem 2022. provedena i objavljena su brojna istraživanja o tome kako će AI uticati na radna mesta.Firme vole da ističu kako AI nije tu da zameni poslove, ali omogućiće zaposlenima da se prekvalifikuju na bolja radna mesta, a neželjene poslove će prebaciti na ma&scaron;ine. No, oko 37 % poslovnih čelnika je u jednom istraživanju navelo kako je tehnologija zamenila radnike pro&scaron;le godine, a 44 % ih napominje da će ove godine uslediti jo&scaron; mnogo otkaza zbog napretka u ve&scaron;tačkoj inteligenciji. Međutim, istorijski tehnolo&scaron;ki napreci, npr. rast industrijalizacije, potvrđeno nisu okončali mnoga radna mesta kao &scaron;to su to stručnjaci upozoravali.Zbog potencijalnog manjka radnih mjesta zbog AI, neki stručnjaci, ali i milijarderi i političari navode potrebu za uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka (UOD) kako bi se održala ekonomija. Neki od milijardera koji razmatraju tu zamisao su Ilon Mask, Mark Zakerberg i Sem Altman.Uglavnom, prema Buffetu firme koje zavise od ljudskih radnika, npr. Berkshire Hathaway, moraju početi da traže ravnotežu između načina kako da ih tehnologija učini efikasnijim bez da ugrožava zaposlene.S obzirom da je reč o &ldquo;Proroku iz Omahe&rdquo;, verovatno će mnoge druge firme i korporacije učiniti ba&scaron; to.

Bafet: Pustili smo duha iz boce, a posledice bi mogle biti katastrofalne

19 Komentari