Vesić: Srbija se gradi, Srbija ide napred

Dodao je da je na&scaron; BDP sa 46,8 milijardi evra 2020. godine povećan na 69,5 milijardi evra, koliko je iznosio pro&scaron;le godine, a da se očekuje da 2027. godine dostigne 100 milijardi evra.Vesić je u autorskom tekstu za &ldquo;Kopaonik biznis forum&rdquo; reviju rekao da je od 2020. godine, kada je gotovo ceo svet upao u recesiju zbog pandemije izazvane korona virusom, do 2023, koju je obeležila najvi&scaron;a inflacija u skoro svim razvijenim zemljama u poslednjih nekoliko decenija, Srbija uspela da svoj bruto domaći proizvod poveća za 12,1 odsto.Pri tome je, dodao je, u tu stopu uračunat i pad od 0,9 odsto tokom pandemijske 2020. godine, kada je BDP sveta skliznuo 2,8 odsto, a Evrozone čak 6,1 odsto.&ldquo;Na prvi pogled skroman, ali zapravo veoma dinamičan rast, kakvim se ne može pohvaliti mnogo zemalja sveta&rdquo;, rekao je Vesić i naveo da je u istom periodu privredni rast u EU bio skoro tri puta sporiji jer je njen BDP za te četiri godine ukupno povećan za samo 4,3 odsto, dok je privreda Evrozone rasla skoro četiri puta sporijim tempom, s obzirom da je u tom periodu njen BDP kumulativno porastao za samo 3,1 odsto.Vesić je naveo da će, prema projekcijama MMF-a, od 2024. do 2027. BDP Srbije realno porasti ukupno za 16,4 odsto, dok će se u istom periodu BDP Evropske unije povećati tek 7,6 procenata, a Evrozone jedva 6,3 odsto. Istakao je da će posle ko zna koliko godina, pa i decenija, Srbija u dužem vremenskom periodu nastaviti da kontinuirano raste znatno brže od svetskog proseka, jer će, dodao je, do 2027. globalni BDP celog sveta, po procenama MMF-a, porasti ne&scaron;to manje od 13 odsto.&ldquo;Uz to, MMF i za 2028. očekuje da će stopa rasta srpske privrede (četiri odsto) biti veća od svetskog (3,1 odsto) i evropskog proseka (1,6 odsto)&rdquo;, rekao je Vesić i dodao da to znači da je Srbija definitivno krenula putem kojim će svake godine sve vi&scaron;e da smanjuje zaostatak za razvijenim evropskim zemljama.Vesić je naveo da bi ta razlika u stopama rasta u narednim godinama mogla biti jo&scaron; veća u korist Srbije od one koju prognizira MMF i dodao da za ovu godinu ta finansijska institucija očekuje rast BDP-a Srbije od tri odsto, dok je Vlada Srbije, na osnovu svih planiranih investicija i novih mera podsticaja, uverena da će stopa rasta biti bar 3,5 odsto.&ldquo;A učinićemo sve da bude i veća&rdquo;, rekao je Vesić.Naveo je da ubrzanom razvoju i napretku na&scaron;e zemlje svakako doprinose rekordni prilivi stranih direktnih investicija nekoliko godina unazad i rast udela svih investicija u BDP-u &scaron;to, dodao je, za posledicu ima i dinamičan rast izvoza, stalni rast broja zaposlenih, smanjenje stope nezaposlenosti i dinamičan i realan rast zarada, penzija, socijalnih davanja i svih ostalih primanja stanovni&scaron;tva.Precizirao je da je pro&scaron;le godine vrednost kapitalnih izdataka na svim nivoima dostigla čak 569 milijardi dinara ili 4,8 milijardi evra, a da je pri tome u prethodne tri godine država u proseku za kapitalna ulaganja izdvajala vi&scaron;e od sedam odsto BDP-a.&ldquo;U međuvremenu, u poslednje tri godine udeo fiksnih investicija u BDP-u kreće se u rasponu od 23,3 do 24,2 odsto, a u naredne tri godine će se sigurno i povećati, između ostalog i zbog ambiciozno osmi&scaron;ljenog plana &bdquo;Skok u budućnost &ndash; Srbija 2027&ldquo;, koji je nedavno javnosti predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić&rdquo;, rekao je Vesić.Naveo je da će uz rast domaće tražnje koja će biti bazirana na daljem povećanju prosečnih plata i broja zaposlenih, ključni motor privrednog rasta Srbije u narednom periodu biti upravo kapitalne investicije u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu.Kako je istakao, zajedno sa direktnim stranim i domaćim privatnim investicijama to će stvoriti manevarski prostor da se dodatno ubrza i privredni rast na najmanje pet procenata, &scaron;to bi omogućilo da 2027. BDP Srbije čak i prema&scaron;i zacrtani cilj od 92,7 milijardi i dostigne 100 milijardi evra. Naveo je da su osim kapitalnih investicija, koje se finansiraju direktno iz budžeta, ili povoljnim, dugoročnim kreditima, dinamičnom privrednom rastu značano doprinele i direktne strane investicije.&ldquo;Koliko je na&scaron;a zemlja atraktivnija od svih ostalih iz regiona svedoči i podatak da se u Srbiju sliva 63, a u ostale zemlje Zapadnog Balkana 37 odsto stranih investicija&rdquo;, rekao je Vesić.Istakao je za samo deset godina, od 2013. do 2022. doprinos građevinarstva srpskom BDP-u skoro udvostručen, sa oko tri na 5,5 odsto, a da je godi&scaron;nja vrednost izvedenih građevinskih radova u međuvremenu povećana 3,25 puta - sa 1,6 milijardi na 5,2 milijarde evra.&ldquo;Taj trend rasta nastavljen je i u 2023. i u odnosu na isti period 2022, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u tekućim cenama bila je u prvom kvartalu veća 9,2 odsto, u drugom 21,1 odsto, u trećem 19,3 i u četvrtom 13,9 odsto&rdquo;, rekao je Vesić.Naveo je da se za celu godinu procenjuje da je ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova u tekućim cenama bila za 16,1 odsto veća nego 2022, a s obzirom da su u međuvremenu potro&scaron;ačke cene porasle 7,6 odsto, to, dodao je, znači da je realna vrednost izvedenih radova u građevinarstvu pro&scaron;le godine povećana 8,5 odsto, pa je samim tim nastavio da raste i doprinos građevinarstva srpskom BDP-u.&ldquo;Svi navedeni pokazatelji i trendovi rezultat su opredeljenja predsednika i Vlade Srbije da se sistemski radi na unapređenju ambijenta u kojem se odvija građevinska delatnost, a sve to pretočeno je u konkretne aktivnosti, prvenstveno u dono&scaron;enje novih, unapređenih zakonskih re&scaron;enja i pojačanoj investicionoj aktivnosti države&rdquo;, rekao je Vesić.Istakao je samo iz republičkog budžeta u kapitalne projekte 2023. uloženo oko 3,8 milijardi evra, a da su u budžetu za 2024. za te namene planirane rekordne četiri milijarde evra. Naglasio je da se poslednja decenija ogleda u izgradnji autoputeva, pruga, brzih saobraćajnica koje stvaraju novo lice uspe&scaron;ne i razvijene Srbije i dodao da je od vremena SFRJ i izgradnje prvog autoputa pa sve do 2012. izgrađeno 596 kilometara autoputeva, a da je samo u poslednjih 10 godina izgrađeno 468 kilometara.&ldquo;Uz to, trenutno se gradi 643,37 kilometara, a u planu je dodatnih 883,45 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica&rdquo;, naglasio je Vesić.&Scaron;to se tiče železničke infrastrukture, podsetio je da od 2000. do 2012. nije izgrađen ni jedan centimetar, dok je rekonstruisan samo 31 kilometar pruga, a da je od 2012. do sada izgrađeno 108,1 kilometar i rekonstruisano 842,8 kilometara pruge, te da je u planu izgradnja i rekonstrukcija jo&scaron; 2.017,8 kilometra.

Vesić: Srbija se gradi, Srbija ide napred

0 Komentari