U Srbiji ga malo ko gaji, a donosi zaradu i do 15.000 evra

Svojevremeno je na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo muke, pi&scaron;e Kurir. Kada se jednom posadi koren - rizom na jesen, narednih 15 godina vi&scaron;e nije potrebno da se sadi, već samo da se seče koren nad zemljom i na taj način se iznova pokreće proizvodnja.Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i &scaron;irok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak &scaron;est metara i bude &scaron;irok isto toliko, po&scaron;to se obmotava.&quot;Podsticaj mi je dobro do&scaron;ao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Mada iz godine u godinu sve vi&scaron;e malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i &scaron;to ovde privređuju velike industrijske pivare&quot;, napominje jedan uzgajivač.Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.Srpske njive idealne za uzgojHmelj ne voli visoke terene i odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram ko&scaron;ta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - &scaron;i&scaron;arica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja vi&scaron;i stepen obrade.U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i tro&scaron;kovi proizvodnje nisu mali, posebno &scaron;to u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.Za hmelj postoji sigurno inostrano trži&scaron;te, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodi&scaron;nji prosek, prenose beogradski mediji.S druge strane, ono &scaron;to verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. Na početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.

U Srbiji ga malo ko gaji, a donosi zaradu i do 15.000 evra

1 Komentari