Svetski stručnjak za Holokaust: Ne treba podržati rezoluciju o Srebrenici

On kaže da bi označavanje Srebrenice kao genocida dodatno oslabilo sam značaj tog pojma koji služi kao važno upozorenje čovečanstvu o opasnostima ratova i sukoba.Zurof je u autorskom tekstu za Tajms of Izrael istakao da nije svaki ratni zločin genocid, dodajući da su, pored ostalog, Srbi u Srebrenici po&scaron;tedeli sve žene i decu.&quot;Da su Srbi imali nameru da počine genocid, pobili bi sve bosanske muslimane okupljene u Srebrenici&quot;, rekao je Zurof.On se osvrnuo na tekst biv&scaron;eg generalnog savetnika Svetskog jevrejskog kongresa Menahema Rozenzafta od 24. aprila ove godine objavljenom u Tajms of Izrael, u kojem on već u uvodnom pasusu insistira da Generalna skup&scaron;tina UN mora da prizna masakr 8.000 muslimanskih mu&scaron;karaca u Srebrenici u julu 1995. godine kao slučaj genocida, ukazujući da Rozenzaft zapravo otkriva glavne nedostatke u svojoj žalbi.&quot;Da bi podržao svoj slučaj, Rozenzaft, biv&scaron;i generalni savetnik Svjetskog jevrejskog kongresa, tvrdi da, po&scaron;to želi da veruje da je Hamasov pokolj najmanje 1.200 izraelskih građana i stanovnika 7. oktobra bio &#39;čin genocida&#39;, imamo apsolutnu obavezu priznavanja i obeležavanja genocida i drugih zločina protiv čovečnosti&quot;, podseća Zurof.On je dodao da se, iako se lako može poistovetiti sa inicijativama za obeležavanje pravih slučajeva genocida, ni smrtonosni upad Hamasa 7. oktobra na jug Izraela, ni ubistva počinjena u Srebrenici ne mogu kvalifikovati kao slučajevi genocida.&quot;Svaka od ovih tragedija je jo&scaron; jedna jedinstvena kratka epizoda u vojnim sukobima, koji su trajali mnogo duže, a koji u slučaju Gaze traju do danas. To je jedan od glavnih razloga za&scaron;to profesor Jehuda Bauer, doajen istoričara Holokausta, godinama insistira da se ono &scaron;to se dogodilo u Srebrenici ne kvalifikuje kao genocid&quot;, ukazuje Zurof.On je pojasnio da ako bi se ovakvi i slični događaji klasifikovali kao genocid, pojam bi bio potpuno ispražnjen od svoje trenutne težine i značaja, i izgubio bi bilo kakav uticaj koji jo&scaron; ima do danas.&quot;Tako bi se, na primer, 11. septembar mogao da se nazove genocidom, kao i japanski napad na Perl Harbur, ili u tom slučaju bombardovanje Hiro&scaron;ime i Nagasakija, ili Drezdena i Hamburga u Drugom svetskom ratu, kao i stotine drugih tragičnih incidenata&quot;, istakao je Zurof i dodao:&quot;Rezolucija za koju treba da se glasa u GS UN definitivno ne bi trebalo da bude podržana&quot;, poručio je on.

Svetski stručnjak za Holokaust: Ne treba podržati rezoluciju o Srebrenici

2 Komentari