Brutalno naoružavanje; Nikome se ne piše dobro

Posebno visoki porasti u naoružanju su u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.S obzirom na međunarodne krize, nije začuđujuće &scaron;to vodeće zemlje poput SAD, Kine i Rusije ponovo znatno povećavaju svoje vojne izdatke.Budući da je svet u modusu krize, takođe nije veliko iznenađenje &scaron;to se prvi put od 2009. godine vojni izdaci u Africi, na Bliskom i Srednjem istoku, u Evropi, Aziji, Okeaniji te u Severnoj i Južnoj Americi sveukupno povećavaju, pi&scaron;e Dojče vele.Jedno od iznenađenja čak i za Stokholmski institut za istraživanje mira jeste najveći procentni rast za 2023. u zemljama poput Demokratske Republike Kongo, gde je do&scaron;lo do povećanja od čak 105 odsto. To je zemlja s dugotrajnim sukobom između vlade i nezvaničnih naoružanih grupa.Sijao Lijang, član SIPRI-jevog tima za vojne tro&scaron;kove i proizvodnju naoružanja, rekao je za DW: &quot;Ono &scaron;to nas je iznenadilo jeste visok porast u ostatku sveta, posebno u Latinskoj Americi i Africi.&quot;Na primer, u Meksiku i Salvadoru vlade koriste vojsku za re&scaron;avanje unutra&scaron;njih problema, kako bi se borile protiv organizovanog kriminala i banditskog nasilja, a slični zabrinjavajući trendovi prisutni su i u Ekvadoru i Brazilu.&quot;Sam porast nije previ&scaron;e iznenađujući, ali njegove razmere i opseg jesu. &Scaron;to se tiče globalnog trenda, verovatno ćemo u narednim godinama videti dalji porast, ako se trenutni sukobi i napetosti nastave&quot;, kaže Sijao Lijang.Rusija prelazi na ratnu privreduEPA-EFE/TOMS KALNINSNakon ruske invazije, Ukrajina ostaje glavni žari&scaron;ni centar sukoba. Prema računici Sijao Lijanga u 2023. godini, vojni izdaci Rusije kao postotak bruto domaćeg proizvoda dostigli su najvi&scaron;i nivo od raspada Sovjetskog Saveza i iznose 5,9 posto. Istovremeno, ti su izdaci u Ukrajini dosegli čak 37 odsto bruto domaćeg proizvoda.Prema rečima istraživača SIPRI-ja, rat stvara veći teret za Ukrajinu nego za Rusiju. Na osnovu golih brojeva, to je neravnopravan sukob, ali Ukrajina je to uspela da prebrodi zahvaljujući podr&scaron;ci Zapada.&quot;Samo tri države članice NATO-a nisu povećale svoje izdatke. Osim toga, jedanaest od 31 člana NATO-a je dostiglo ili čak prema&scaron;ilo cilj od dva posto bruto domaćeg proizvoda, &scaron;to se nije dogodilo od kraja Hladnog rata. Čak i s pristupom Finske i &Scaron;vedske NATO-u, očekujemo da će i druge zemlje postići svoje ciljeve, &scaron;to će rezultirati daljim povećanjem ukupnih vojnih izdataka zemalja NATO-a.&quot;Naoružavanje Kine izaziva reakcije Tajvana, Japana i IndijeKada pogledate statistike SIPRI-ja, nije te&scaron;ko zaključiti koji konflikt već dugo tinja i koji je doveo do velikog porasta vojnih izdataka i u 2023. godini: sukob između Kine i Tajvana. Kina je u odnosu na prethodnu godinu povećala vojne izdatke za dodatnih &scaron;est posto, &scaron;to iznosi 296 milijardi dolara i &scaron;to je polovina ukupnih izdataka za vojsku u regiji Azije i Okeanije.Kao odgovor na to, Japan i Tajvan su takođe povećali svoje izdatke, svaki za jedanaest posto, na 50,2 odnosno 16,6 milijardi dolara. Sijao Lijang navodi da Kina većinu svog rastućeg vojnog budžeta koristi za povećanje borbenih sposobnosti Narodnooslobodilačke vojske.&quot;Kina vrlo postojano povećava svoje izdatke već 29 godina zaredom, &scaron;to je najduži niz jedne pojedinačne zemlje. Većinom u korak s rastom privrede, nezavisno od varijacija u geopolitičkim napetostima ili globalnim krizama, poput rata u Ukrajini ili koronavirusa. Vojna modernizacija Kine pak potiče i zemlje poput Japana, Tajvana ili čak Indije da povećaju svoje izdatke&quot;, kaže Sijao Lijang.&quot;Vojna bezbednost ponovo ima prioritet&quot;Jo&scaron; nekoliko značajnih promena iz SIPRI-jevog izve&scaron;taja: u Južnom Sudanu, koji je zahvaćen unutra&scaron;njim nasiljem i pro&scaron;irenjem građanskog rata, vojni su izdaci u 2023. godini porasli za 78 posto u odnosu na prethodnu godinu. S obzirom na rusku pretnju, Poljska je zabeležila najveći porast vojnih izdataka u jednoj evropskoj zemlji, od 75 posto u odnosu na prethodnu godinu, dostižući 31,6 milijardi dolara. Iran se sada nalazi na četvrtom mestu po vojnim izdacima na Bliskom istoku i u Srednjoj Aziji, s 10,3 milijarde dolara.Niklas &Scaron;ornig, politikolog sa Instituta za istraživanje mira i sukoba u Frankfurtu Lajbnic, izjavio je za DW: &quot;Živimo u vremenu kada je vojna bezbednost ponovo prioritet, kada se bezbednost ponovo razmatra kroz vojni aspekt. Stoga su ovi brojevi jednostavno odraz te misaone &scaron;eme.&quot;Osim toga, uzimajući u obzir situaciju u Ukrajini i nedavne iranske napade na Izrael, ističe se da je odbrana mnogo skuplja od napada. &quot;S trenutnim dronovima, koje Iran, na primer, isporučuje Rusiji, a koje je Iran sada i koristio, tro&scaron;kovi za odbranu su izuzetno visoki.&quot;Doba nekontrolisanog naoružavanja&Scaron;ornig, koji je takođe napisao knjigu o dinamici i kontroli naoružavanja, smatra da je vojno razoružavanje daleka budućnost, posebno kada se u obzir uzmu određene pretnje poput one u Ukrajini.On vidi svet trenutno u novom dobu: dobu nekontrolisanog naoružavanja, jer većina sporazuma o kontroli naoružanja vi&scaron;e nije na snazi ili je suspendovana. To dalje dovodi do toga da se države &scaron;irom sveta sve vi&scaron;e naoružavaju, stvarajući spiralu sve veće nestabilnosti.&Scaron;ornig poziva na novi međunarodni cilj: &quot;Da se države barem ponovo kontrolisano naoružavaju, da se dogovore: nećemo se ukupno naoružati iznad određenog nivoa. Tako bi se usporila određena dinamika. Kontrola naoružanja može biti korak prema stabilizaciji, jer pomaže u nadzoru i ograničavanju naoružavanja, tako da se države ne naoružavaju bez ograničenja i prema vlastitim željama.I na Bliskom istoku se pojačava naoružavanjeVrlo je verovatno da će sledeći izve&scaron;taj SIPRI-ja o vojnim izdacima za 2024. godinu ponovo zabeležiti porast. I to zbog toga &scaron;to su rat u Gazi i napetosti na Bliskom istoku već 2023. godine u regionu izazvali najveći porast izdataka u poslednjih deset godina. Procenjeni vojni izdaci na Bliskom istoku porasli su za devet posto, dostižući 200 milijardi dolara. Samo vojni izdaci Izraela, drugi po visini u regionu nakon Saudijske Arabije, porasli su za 24 posto, dostižući 27,5 milijardi dolara.Politikolog Niklas &Scaron;ornig stoga gleda pomalo pesimistično u budućnost: &quot;Ako se op&scaron;ta politička situacija ne promeni, ne verujem da će se trend k većem naoružavanju obrnuti. To bi bilo moguće samo ako bi do&scaron;lo do mira u Ukrajini koji ne bi podelio zemlju.&quot;&Scaron;to se tiče sukoba između Kine i Tajvana, on se ipak jo&scaron; uvek nada da SAD i Kina mogu kontrolisati situaciju pregovorima, ali ipak: &quot;Trenutna svetska situacija, koju jasno odražavaju SIPRI-jeve brojke, vrlo je opasna.&quot;

Brutalno naoružavanje; Nikome se ne piše dobro

0 Komentari