Banke ostaju bez prihoda od "obrade" kredita?

Barem tako smatraju u crnogorskom Centru za za&scaron;titu potro&scaron;ača, pozivajući se na nedavnu presudu Vi&scaron;eg suda u slučaju jedne banke. Dok iz Centralne banke Crne Gore ukazuju na obavezu bankara da usklade svoje poslovanje sa tom presudom, iz Udruženja banaka najavljuju da će tražiti reviziju takve odluke suda, javlja RTCG.Svi koji su se u prethodnom periodu zaduživali, osim kamate, bankama su plaćali i tro&scaron;kove obrade kredita od 1 do 1,7 odsto.Kako kaže Milo&scaron; Vukčević, advokat CEZAP-a, ko je podigao deset hiljada evra kredita minimalni iznos koji mu je banka uzimala je 100 do 150 evra prilikom obrade kredita.&quot;Ako su krediti bili veći po 50-100 hiljada recimo, tu je bilo 1.000 ili 1.500 evra&rdquo;, kazao je Vukčević.To vi&scaron;e, kažu u Centru za za&scaron;titu potro&scaron;ača, neće moći da naplaćuju. Pozivaju se na pravosnažnu presudu Vi&scaron;eg suda koji je nedavno presudio u korist građana i zabranio Crnogorskoj komercijalnoj banci da naplaćuje tro&scaron;kove obrade kredita, pa bi ta odluka smatraju trebalo da obavezuje i ostale banke.A, da li će &ndash; u Centralnoj banci su jasni.&quot;Centralna banka, u komunikaciji s Udruženjem banaka, ukazala je na obavezu kreditora da svoje poslovanje usklade sa zakonom o za&scaron;titi potro&scaron;ača, na način kako je to ukazano predmetnom presudom&rdquo;, naveli su iz CBCG.Iz Udruženja banaka, međutim tvrde da presuda Vi&scaron;eg suda obavezuje samo tuženu banku. Najavljuju da će tražiti reviziju ove presude kod Vrhovnog suda jer bi, kako navode, zabrana naplaćivanja tro&scaron;kova obrade kredita svim bankama ugrozila finansijski sistem i smanjila kreditiranje građana i privrede.Ukoliko ostale banke nastave s starom praksom iz Centra za za&scaron;titu potro&scaron;ača najavljuju nove tužbe. I to nije sve.&quot;Ako je banka nezakonito naplaćivala ove tro&scaron;kove i ako je takva ugovorna odredba u njihovim ugovorima o kreditima ni&scaron;tavna, odnosno nije u skladu sa zakonom, samim tim je otvoren prostor za utvrđivanje njene ni&scaron;tavnosti i posle povraćaja sredstava po osnovu neosnovanog bogaćenja. U tom delu će se pokrenuti i takve parnice, neke jesu u toku i tu, da ne prejudiciram, očekujem pozitivan ishod&rdquo;, rekao je advokat Vukčević.Ipak, oprezno s tužbamaDa građani ne bi trebalo da žure sa tužbama za povraćaj novca od banaka za tro&scaron;kove kredita dok se ceo slučaj pravno ne iskristali&scaron;e, pokazuju iskustva iz Srbije. Nakon tri godine od zabrane naplaćivanja tro&scaron;kova obrade kredita sud u Srbiji je preinačio odluku.Kako kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potro&scaron;ača Efektiva, umesto da građani dobijaju te sporove imamo situaciju da građani te sporove gube.&ldquo;I apsurdno je da oni ljudi koji su dobili te sporove do 2021. godine pravosnažno su ih dobili i naplatili svoj novac, a nakon toga je banka uložila reviziju Vrhovnom sudu, tako da te sporove gube. I moraju da vrate novac bankama sa sve tro&scaron;kovima advokata i zateznim kamatama&rdquo;, kazao je Gavrilović.Takvih problema nijesu imale na&scaron;e kom&scaron;ije iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine gdje su sudovi zabranili bankama da naplaćuju tro&scaron;kove obrade kredita. Koliko od naplate tih tro&scaron;kova zarade banke u Crnoj Gori nije poznato ali se zna da su pro&scaron;le godine prihodi od kamata, naknada i provizija čili skoro 94 odsto njihovih ukupnih prihoda koji su dostigli rekordnih 146 miliona eura &scaron;to je skoro dva puta vi&scaron;e nego 2022. godine.

Banke ostaju bez prihoda od "obrade" kredita?

8 Komentari