Da li Srbija može da obezbedi dovoljnu količinu struje ako se okrene suncu, vodi i vetru?

Da li ćemo je imati dovoljno u budućnosti i od čega ćemo je dobijati? Ugalj je označen kao glavni zagađivač klime, i to je razlog &scaron;to će morati da ode u pro&scaron;lost. Da li Srbija može da obezbedi dovoljnu količinu struje ako se odrekne tradicionalnih izvora energije i okrene se suncu, vodi i vetru?Hiljade tona lignita ili smeđeg uglja svakodnevno se sagoreva u na&scaron;im termoelektranama. I ba&scaron; tako nastaje najveći deo struje koja se koristi u domaćinstvima, fabrikama, industrijama, svakodnevnom životu.Te količine ni trenutno nisu dovoljne, a pitanje je kako će biti u budućnosti. Kako predviđa energetski bilans, u Srbiji će ove godine u termoelektranama biti proizvedeno vi&scaron;e od 60 odsto struje.Termoelektrana Nikola Tesla je najveća termoelektrana u Srbiji. Ujedno je i najveći proizvođač struje u na&scaron;oj zemlji, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi. TENT proizvede vi&scaron;e od 50 odsto električne energije koja sekoristi u Srbiji. Međutim, u isto vreme je jedan od najvećih zagađivača ne samo kod nas, već i u čitavom svetu. Pre samo četiri godine TENT je zauzeo neslavno deveto mesto na crnoj listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u svetu. Pre samo nekoliko meseci TENT je obeležen kao četvrti najveći emiter ugljen dioksida kada su u pitanju termoelektrane u Evropi. I upravo je Evropa ta koja se zalaže za prelazak na zelenu, čistu energiju. A Srbija je, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, pre nekoliko godina obavezala i potpisala da će do 2050. godine preći sa uglja na energiju sunca i vetra. I to onda znači da bi termoelektrane do tada trebalo u potpunosti da odu u pro&scaron;lost.&quot;To nije nemoguće, ali je pitanje da li će uspeti. Dvadeset pet godina po pitanju energetike je veoma mali period&quot;, rekao je Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.Ne treba zaboraviti da zagađenjem vazduha, termoelektrane zagađuju i zemlji&scaron;te, pa se tako može dovesti u pitanje kvalitet onoga &scaron;to u tom zemlji&scaron;tu raste. I onda dolazimo do toga da na&scaron;e žitarice, povrće, voće,možda neće tek tako moći da dođu na trži&scaron;te Evropske unije koja zahteva da se emisija &scaron;tetnih gasova ako ne u potpunosti, svede na zanemarljiv nivo. Ukoliko u tome ne uspemo, Evropska unija je smislila kazne.&quot;Mi možemo da potpadnemo pod takozvanu karbonsku taksu. To bi trebalo da se desi do 2026. godine. To znači da one države koje izvoze u Evropsku uniju, a koje koriste fosilna goriva za proizvodnju svojih roba podležu dodatnoj taksi. Tako da će na&scaron; izvoz za pojedine artikle postati skuplji nego &scaron;to je do sada bio, a samim tim i manje konkurentniji. Dakle, to će da ide postepeno ta taksa i možda, ako neće uticati veoma negativno uticati na početku, svakako da će vremenom, ako mi ne budemo agresivno krenuli u na&scaron;u energetsku tranziciju, to ko&scaron;tati na&scaron;u ekonomiju i naravno na&scaron; životni standard&quot;, ispričao je Kapor.To je samo jedna od posledica koja bi mogla da nas snađe ako ne pređemo na takozvane obnovljive izvore. U Srbiji je to pre svega voda uz pomoć koje, pre svega Đerdap, proizvede oko trećinu struje za domaćepotrebe. Nekada, Srbija je bila dalekovida i sagradila je prvu hidroelektranu, koja je sada samo turistička atrakcija.Užički industrijalci pre vi&scaron;e od 120 godina shvatili su da je voda odličan način za proizvodnju električne energije. Tako je 1900. godine na Đetinji, na njihovu ideju, izgrađena i pu&scaron;tena u rad prva u Evropi, adruga u svetu, hidrocentrala po Teslinim principima polifaznih struja. Krajem 19. veka želeli su da izgrade tkačku fabriku, a potencijal reke Đetinje mogao je da pokrene turbine za proizvodnju električne energije koja bi im pokretala razboj. Strujom dobijenom u ovoj hidrocentrali osvetljen je ceo grad, pa su građani tada govorili da uživaju u moru svetlosti u kojoj se grad kupao. U centrali su instalirane dve turbine po50 konjskih snaga, dva generatora za proizvodnju trofazne struje snage 32,8 kilovata, 50 herca i dve hiljade volti. Sa ovog mesta su razvučeni ulični vodovi do 1.554 sijalice i osam posebnih lampi. Užička hidrocentrala pod gradom radila je do 1974. godine kada je zbog izgradnje pruge Beograd-Bar njen rad prekinut. Centrala je obnovljena 2000. i sada je u funkciji, ali ne radi. A dostupna je isključivo najavljenimturističkim posetama.&quot;Sunce i vetar takođe su izvori zelene energije. Za sada, udeo količine struje dobijene u vetroparkovima i pomoću solarnih panela, u Srbiji je zanemarljiv. Ne re&scaron;ava ni&scaron;ta a novac donosi samo trgovcima strujom, jer je Evropska unija u obavezi da otkupi svu zelenu struju, iako se ona prodaje po vi&scaron;estruko vi&scaron;im cenama, od one dobijene iz fosilnih izvora.Primera radi, u Evropi je pro&scaron;le godine uz pomoć vetra proizvedeno vi&scaron;e struje nego iz gasnih elektrana. To su podaci nezavisnog instituta Ember.Tokom 2023. u Evropskoj uniji je iz gasa proizvedeno 17 odsto struje, a iz uglja ne&scaron;to vi&scaron;e od 12 odsto. Za proizvodnju struje najvi&scaron;e se koristila nuklearna energija (oko 23 odsto), dok je solarna energija obezbediladevet odsto električne energije. Čak 44 odsto struje proizvedeno je iz obnovljivih izvora.Evropa sve vi&scaron;e ulaže u energetski sektor, a cilj je da se emisije gasova smanje za najmanje 55 odsto do 2030. Pa se tako sve vi&scaron;e novca izdvaja za energetsku efikasnost, niskougljenične i tehnologije za kori&scaron;ćenje obnovljivih izvora energije.&quot;Niskougljenične tehnologije ili tehnologije niskog karbonskog otiska su zapravo re&scaron;enje za spas planete i re&scaron;enje da dragi moji sugrađani ne udi&scaron;u najlo&scaron;iji vazduh ili među najlo&scaron;ijim vazduhom u Evropi. Takve tehnologije, kako samo ime kaže, ne emituju ili vrlo malo emituju ugljen-dioksid u atmosferu i time ne stvaraju efekat staklene ba&scaron;te i ne utiču negativno na klimatske promene&quot;, rekao je dr Slavko Dimović, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne naukeSrbija je kao obnovljive izvore prepoznala i biomasu, ali i zeleni vodonik. Ali dalje od prepoznavanja nismo oti&scaron;li, sve je jo&scaron; na nivou ekspertskih razmi&scaron;ljanja i okruglih stolova. Mnogi upravo vodonik vide kao budućnost civilizacije i energetski oslonac zelene energije, jer sagorevanjem oslobodi tri puta vi&scaron;e energije od tečnih goriva, ne zagađuje okolinu, a oslobađa samo vodenu paru.U poslednje vreme dosta se govori i o prelasku na nuklearnu energiju koja se smatra za najčistiju.&quot;Ukoliko želimo da imamo zdravu životnu sredinu samo može biti odgovor nuklearna energija uz hidroenergiju i alternativne izvore energije, ali alternativni izvori energije mogu da zadovolje samo 30 odsto koliko može i hidropotencijal. Pored toga &scaron;to ne emituje ugljen-dioksid u atmosferu,u odnosu na termoelektrane, stvara jako malo otpada&quot;, dodao je Dimović.Za sada se nuklearne energije nisu odrekli Amerikanci, Kinezi, Rusi, Južna Koreja, Kanada i Ukrajina i naravno Francuska koja od svih evropskih zemalja ima najvi&scaron;e reaktora - čak 56. U zemljama Evropske unije, koje koriste nuklearnu energiju, oko četvrtina dolazi iz nuklearnih elektrana, a polovina se proizvede upravo u Francuskoj. Srbiju okružuju nuklearna postrojenja u Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj koja je pro&scaron;le godine potpisala saradnju sa Rusijom o izgradnji jo&scaron; jedne nuklearke. Srbija je daleko od toga, jer je to zakonom zabranjeno. Tri godine posle katastrofe u Černobilju uveden je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i on je jo&scaron; na snazi.

Da li Srbija može da obezbedi dovoljnu količinu struje ako se okrene suncu, vodi i vetru?

10 Komentari