Ostvari li se ovo predviđanje, u penziju ćemo tek sa 75

Sve vi&scaron;e ima pristalica takve teze, posebno među finansijerima. U martu je, na primer, izvr&scaron;ni direktor Leri Fink najavio radnicima da svi oni koji se nadaju penziji u &scaron;ezdesetim i to onoj &ndash; udobnoj i finansijski osiguranoj &ndash; to verovatno neće moći da ostvare.&quot;Budući da globalno očekivano trajanje života raste, &lsquo;socijalne sigurnosne mreže&rsquo; se raspadaju, a tro&scaron;kovi života rastu&quot;, napisao je Fink i utvrdio da &quot;penzija sa 65 godina neće biti moguća za mnoge, čak i većinu, ljudi&quot;, prenosi Poslovni dnevnik.&quot;Penzionisanje je mnogo teže nego &scaron;to je bilo pre 30 godina&quot;, napisao je Fink. &quot;A za 30 godina to će biti jo&scaron; teže&quot;.&quot;Od 2000. do 2019. očekivani životni vek u svetu povećao se sa 67 godina na 73 godine. Do 2050. UN očekuje da će jedan od &scaron;est ljudi u svetu imati 65 ili vi&scaron;e godina. A kako stanovni&scaron;tvo stari, mnoge zemlje će uskoro doći do tačke u kojoj vi&scaron;e ljudi napu&scaron;ta radnu snagu nego &scaron;to u nju ulazi: u UK bi ta tačka mogla da se dostigne do 2029; u Brazilu do 2035; u Indiji do 2048; a u SAD-u do 2053&quot;, iznosi BBC.&quot; Starosna granica za odlazak u penziju gotovo da se ne menja, iako očekivano trajanje života raste&quot;, kaže Rebeka Sir, profesorka demografije i zdravlja na Londonskoj &scaron;koli za higijenu i tropsku medicinu. Budući da su se i zdravstveno i ekonomsko okruženje dramatično promenili, je li penzionisanje sa 65 godina potpuno nerealan cilj u modernom svetu?Ne samo da se ciljana starosna granica za odlazak u penziju nije promenila u skladu s modernim okolnostima, nego je takođe &quot;nejasno za&scaron;to su sredine 60-ih postale ključna granica za odlazak u penziju&quot;, kaže Gal Vet&scaron;tajn, vi&scaron;i ekonomista u Centru za istraživanje penzionisanja na koledžu Boston. Na neki način, to je, svojevremeno, bila &quot;gruba presuda&quot; s namerom da se ljudi izbace iz radne snage pred sam kraj njihovih života.Ipak, mnogi vladini programi je i dalje koriste kao standard.U SAD-u je Medicare, savezni program zdravstvenog osiguranja, trenutno dostupan samo odraslim osobama od 65 godina i starijima (postoje izuzeci za mlađe osobe s invaliditetom). Amerikanci stiču pravo na primanje svojih punih beneficija socijalnog osiguranja od 67 godina, otprilike u istoj godini u kojoj građani Ujedinjenog Kraljevstva mogu da traže svoje univerzalne državne penzije.Sredinom 20. veka, kada su mnogi od ovih programa doneti, očekivani životni vek bio je znatno kraći: u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, iznosio je otprilike 66 godina za mu&scaron;karce i 71 godinu za žene. &quot;U osnovi to znači da bi (građani Ujedinjenog Kraljevstva) potro&scaron;ili samo 8 posto ili 10 posto svog života u penziji&quot;, kaže Kris Pari, profesor finansija na Univerzitetu Kardif Metropolitan.Sada, međutim, &quot;na&scaron;i životi postaju duži, zdraviji smo duže u kasnim srednjim godinama i ranoj starosti&quot;, kaže on. &quot;Sada ima mnogo ljudi u svojim ranim ili srednjim 80-im koji su zdravi i uživaju u vrlo aktivnom životu &ndash; fizički i mentalno&quot;.Ukratko, državne stipendije nisu bile osmi&scaron;ljene za potporu ljudima u njihovim 80-im i 90-im i nisu ažurirane da bi to učinile. Politike koje su nekada bile uspostavljene za potporu umirovljenim radnicima do kraja života vi&scaron;e nisu u skladu s modernim okolnostima.

Ostvari li se ovo predviđanje, u penziju ćemo tek sa 75

51 Komentari