Teleskop Webb snimio dokaz pada egzoplanete u matičnu zvezdu

Svemirski teleskop James Webb jo&scaron; jednom je pokazao koliko je dragocen alat za posmatranje svemira, snimiv&scaron;i dokaz propadanja egzoplanete u matičnu zvezdu, čime je promenio i shvatanje astronoma o mogućoj sudbini planeta u unutra&scaron;njem delu Sunčevog sistema, uključujući i na&scaron;u planetu.Astronomi su, naime, u početku verovali da je planetu progutala njegova zvezda dok se zvezda &scaron;irila u crvenog džina. Međutim, novi podaci svemirskog teleskopa James Webb (JWST) sugeri&scaron;u drugačiju priču.Poslednji zaron egzoplaneteStudija, objavljena u časopisu The Astrophysical Journal, detaljno opisuje opažanja JWST-a nakon pomenutog događaja. Umesto dosada&scaron;njeg shvatanja da je zvezda nabujala kako bi progutala tu egzoplanetu, astronomi sada veruju da je orbita planete postepeno propadala, uvlačeći je u zvezdu u smrtonosnom poniranju. Ta orbitalna erozija verovatno je rezultat dugotrajnih gravitacionih interakcija između te egzoplanete i njene matične zvezde.Planeta tone ka unutra i gubi svoje spolja&scaron;nje gasovite slojeve dok zaranja dublje u zvezdu. Usput, to raspadanje zagreva materiju i izbacuje zvezdani gas, &scaron;to dovodi do svetlosti koju vidimo i gasa, pra&scaron;ine i molekula koje sada okružuju zvezdu, objasnio je za Reuters Morgan MacLeod, postdoktorand u Centru za astrofiziku Harvard-Smithsonian.Dokazi vidljivi u pra&scaron;ini i gasuWebbovi instrumenti otkrili su znake vrelog gasa, koji je verovatno formirao prsten oko zvezde, i hladniji oblak pra&scaron;ine koji se &scaron;irio. Znamo da postoji velika količina materijala izbačenog iz zvezde dok planeta prolazi kroz svoj smrtonosni prilaz. Dokaz za to je taj pra&scaron;njavi ostatak materijala izbačen iz matične zvezde, objasnio je Ryan Lau iz NOIRLab-a američke Nacionalne naučne fondacije i glavni autor istraživanja.Zvezda o kojoj je reč, udaljena 12.000 svetlosnih godina u sazvežđu Aquila, ne&scaron;to je crvenija i tamnija od na&scaron;eg Sunca i ima oko 70% njegove mase. Planeta osuđena na propast verovatno je bila takozvani &quot;vreli Jupiter&quot;, gasoviti džin nekoliko puta veći od na&scaron;eg Jupitera.Verujemo da je to morao biti džinovski planet, bar nekoliko puta veći od Jupitera, da bi izazvao tako dramatičan poremećaj na zvezdi kao &scaron;to je ono &scaron;to smo videli, dodao je MacLeod.Sudbina ZemljeIako je Zemljina orbita oko Sunca stabilna, Sunce će se na kraju pro&scaron;iriti u crvenog džina i verovatno progutati planete Merkur, Veneru i Zemlju. Međutim, pomenuta opažanja teleskopa James Webb pružaju mogući drugačiji uvid u kraj planeta u Sunčevom sistemu.Na&scaron;a opažanja ukazuju na to da je verovatnije da će planete doživeti svoju konačnu sudbinu tako &scaron;to će se polako spiralno približavati svojoj matičnoj zvezdi, umesto da ih zvezda proguta kada se pretvori u crvenog džina, rekao je na kraju Lau.

Teleskop Webb snimio dokaz pada egzoplanete u matičnu zvezdu

2 Komentari