Orban krenuo u rat: "Hitna intervencija – pljačkaju nas"

Ekonomisti procenjuju da ova mera može doneti kratkoročno olak&scaron;anje potro&scaron;ačima, ali ne znači mnogo stanovnicima ruralnih područja daleko od supermarketa.Inflacija je u Mađarskoj ponovno porasla, dostigav&scaron;i 5,7 posto u februaru, &scaron;to je vi&scaron;e nego bilo kojoj od 27 članica Evropske unije. Potro&scaron;ačke cene &scaron;irom EU u proseku su porasle 2,7 posto, prenosi SEEbiz.Premijer Orban, koji iduće godine kreće po jo&scaron; jedan mandat, supermarketima je ograničio maržu na 30 osnovnih prehrambenih artikala. Ona sada može da iznosi 10 posto iznad veleprodajnih tro&scaron;kova.Mera, koja uključuje namirnice poput jaja, mleka i mesa, izuzima trgovce s manjim godi&scaron;njim prihodima, čime &scaron;tedi lokalne trgovce me&scaron;ovitom robom.Ubrzo nakon &scaron;to su mere stupile na snagu, Orban je optužio strane trgovce da &ldquo;pljačkaju Mađare&rdquo; svojim &ldquo;preteranim i neopravdanim rastom cena&rdquo;.Navodeći marže od 42 posto na pileća krilca ili 70 posto na jogurt, Orban je rekao da je &ldquo;hitna intervencija&rdquo; osmi&scaron;ljena kako bi se obuzdali trgovci kojima je &ldquo;stalo samo do profita&rdquo;.Otkako se vratio na vlast 2010, vi&scaron;e puta se okrenuo protiv velikih međunarodnih trgovačkih lanaca koji su u njegovoj državi počeli da cvetaju nakon pada komunističkog režima, izgurujući manje konkurentne domaće trgovce me&scaron;ovitom robom.Poslednjih godina mađarske su vlasti uvele mere kojim se kažnjavaju multinacionalne firme, dok se novac poreskih obveznika preliva u ekonomske sektore poput bankarstva i telekomunikacija. Neke su od tih velikih domaćih firmi kasnije su prodate ljudima bliskim Orbanu.No veliki evropski lanci kao &scaron;to su &Scaron;par, Lidl i Tesco dominiraju mađarskim maloprodajnim sektorom, stoga je vlada pribegla uvođenju protekcionističkih mera, uključujući porez na superprofit.Pro&scaron;le godine austrijski lanac supermarketa &Scaron;par je optužio mađarsku vladu za diskriminaciju stranih firmi, a vrhovni sud EU presudio je u njegovu korist u odvojenom slučaju.Mađarsko udruženje trgovaca, koje predstavlja mnoge vodeće trgovce u zemlji, odbacilo je optužbe vlade za profiterstvo.Kažu da se dobit smanjuje ili pretvara u gubitke, pri čemu multinacionalne kompanije moraju da plaćaju porez, za razliku od manjih mađarskih rivala.Za &Scaron;par se očekuje dodatno mesečno opterećenje od oko 3,7 miliona evra zbog kontrole cena, prema stranici finansijskih vesti Portfolio.Gabrijela Hesler, &scaron;efica mađarskog SPAR-a, upozorila je na drastične mere poput mogućih otpu&scaron;tanja &ldquo;ako se trenutno regulatorno okruženje ne pobolj&scaron;a&rdquo;.Ekonomisti upozoravaju da bi trgovci mogli da povise cene drugih prehrambenih proizvoda kako bi nadoknadili izgubljene prihode, &scaron;to bi najzad proizvelo suprotan učinak.&quot;U početku bi to moglo da obuzda inflaciju jer se radi o &scaron;irokom spektru proizvoda&quot;, rekao je za AFP David Nemet, vodeći analitičar u banci K&amp;H.Orban je nametnuo slične gornje granice cena 2022. i 2023, kada je inflacija skočila na čak 26 posto nakon ruske invazije na Ukrajinu.Nemet je rekao da će najnovije mere, ba&scaron; kao i prethodne, dugoročno &ldquo;pojačati inflaciju&rdquo;, pri čemu će cene verovatno biti povećane nakon postupnog ukidanja ograničenja, dodao je.Prema Evrostatu, Mađarska je, uz Bugarsku, bila na poslednjem mestu po potro&scaron;nji domaćinstava u EU 2023. godine.

Orban krenuo u rat: "Hitna intervencija – pljačkaju nas"

18 Komentari