Kazanova: Srcolomac, prevarant i pesnik

Đakomo Đirolamo Kazanova divi se svojoj visokoj, vitkoj figuri u ogledalu ukra&scaron;enom zlatom i popravlja nekoliko pramenova na perici. Sve mora da bude savr&scaron;eno kada dođe dama njegovog srca. Kamin i fini name&scaron;taj ogledaju se u sjaju brojnih sveća. Cveće na zidnim oblogama kao da ple&scaron;e u treperavom svetlu. Ostrige, divljač i &scaron;ampanjac su spremni.Lepotica koju Kazanova čeka odu&scaron;evljena je scenom koju joj je pripremio. Nakon večere, zavodnik je vodi u spavaću sobu, gde se prepu&scaron;taju vođenju ljubavi između svile i damasta.Otprilike tako bi trebalo zamisliti Kazanovine susrete s ljubavnicama &ndash; na osnovu memoara koje je ostavio iza sebe.&quot;Po&scaron;to sam se osećao rođenim za suprotni pol, uvek sam ga voleo i dozvoljavao mu da voli mene koliko god sam mogao&quot;, pi&scaron;e Kazanova u svojim memoarima &quot;Priča mog života&quot;. Poimence navodi 116 svojih ljubavnica, ali istoričari procenjuju da je ljubavne veze imao sa jo&scaron; nekoliko hiljada. Među njima je bilo uglednih dama i ćerki iz dobrih porodica, ali i prostitutki. Pa čak i dve časne sestre. Nikada se nije ženioMeđu njegovim brojnim osvajanjima bila je Mari-Luzi O&rsquo;Marfi, ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Ili ona Henrijeta, koju je preoteo mađarskom oficiru u Italiji, a koja je po njihovom odlasku u Ženevu dijamantom na prozorsko staklo sobe u gostionici urezuje reči &quot;Zaboravićete i Henrijetu!&quot; Ženama je često obećavao brak, ali se nikada nije oženio. I iako su znale za njegov nesređen način života, one masovno padaju na njegov &scaron;arm.Ali, Kazanovi bismo naneli nepravdu ako bismo ga doživljavali samo kao ženskaro&scaron;a, kaže Italijan Karlo Parodi koji je 2018. u Veneciji otvorio muzej svog slavnog sunarodnika (koji, međutim, nije preživeo pandemiju korone, prim.ur). &quot;Kazanova je&quot;, nagla&scaron;ava Parodi, &quot;bio veliki mislilac, pisac i filozof koji je u istoriju nepravedno u&scaron;ao samo kao veliki ljubavnik&quot;.Detinjstvo i &scaron;kolovanjeĐakomo Đirolamo Kazanova rođen je pre 300 godina, 2. marta 1725, kao najstariji sin u porodici glumaca. Njegovi roditelji često idu na turneje, a ostavljaju ga na brigu baki Marizi. S 12 godina studirao je svetovno i crkveno pravo na Univerzitetu u Padovi, a sa 17 je doktorirao. Ipak, svoju karijeru sve&scaron;tenika nije zavr&scaron;io okončao onda kada je pijan pao sa oltara tokom propovedi, nego tek tri godine kasnije. Nije ba&scaron; naročito uživao u toj profesiji. A u kesi za prikupljanje priloga u njegovoj crkvi manje je bilo novčića, a vi&scaron;e strastvenih ljubavnih pisama.Oku&scaron;ao se u raznim zanimanjima. On je sekretar, zastavnik i poručnik, violinista u orkestru, pesnik i pisac, alhemičar, tajni agent inkvizicije, finansijski &scaron;pekulant, diplomata i bibliotekar &ndash; da spomenemo samo neke od njegovih brojnih aktivnosti.Za Kazanovu je svet običnih ljudi iz kojeg i on dolazi &ndash; odvratan. Želi da pripada onima kojima se divi: patricijima. Iako ne misli mnogo o klasnom snobizmu plemstva, svakako mu se sviđa njihov udoban i luksuzan život. Kada Kazanova pomogne uvaženom senatoru Mateu Bragadinu prilikom moždanog udara, on postaje njegov pokrovitelj. &quot;Ko god da si, dugujem ti život&quot;, rekao je tada 21-godi&scaron;njem Kazanovi. Od tog trenutka dobija besplatan pansion i prenoći&scaron;te, slugu, gondolu, deset zlatnih dukata mesečno za džeparac i obećanje o doživotnom staranju. &quot;To je&quot;, raduje se Kazanova, &quot;cela priča o mojoj metamorfozi i srećnom vremenu u kojem sam se uzdigao od otrcanog violiniste, do plemenitog gospodina&quot;.Spektakularno bekstvoKazanova brzo postaje miljenik visokog dru&scaron;tva. Ima &scaron;irok spektar znanja, bilo da je reč o teologiji, alhemiji, medicini ili matematici &ndash; svojim znanjem Venecijanac može da doprinese razgovoru o bilo kojoj temi. Uz italijanski govori i francuski, grčki i latinski, a i zabavan je sagovornik. Zato mu nije te&scaron;ko da obrlati ljude. Ali ujedno stalno navlači i gnev vi&scaron;e klase.Tako je 26. jula 1755. zatvoren u zloglasne Olovne odaje, tamnicu u potkrovlju Duždeve palate s olovnim krovom u Veneciji. Optužen je za bogohuljenje i &quot;uvrede protiv svete vere&quot;, za posedovanje zabranjenih knjiga, bavljenje magijom i zavođenje mladih na ateizam. Verovatnije je, nagađa Kazanova, da je postao neprijatelj državnog inkvizitora Kondulmera zbog naklonosti jedne dame kojoj se sam Kondulmer udvarao.Đakomo pati od groznice i drhtavice, buve mu sisaju krv, u tamnici je nepodno&scaron;ljivo zagu&scaron;ljivo. &quot;Jedina misao koja me je obuzela je ona o bekstvu&quot;, napisao je kasnije. Niko nikada nije pobegao iz Olovnih odaja, ali Kazanovi to uspeva. Odlazi u Pariz, gde se priča o njegovom spektakularnom bekstvu već pro&scaron;irila i gde ga slave kao heroja.Finansijski žonglerKazanova je briljantan prevarant. Stalno dobija velike sume novca koje mu naročito žene poveravaju. Na primer, Madame d&rsquo;Urfe, jedna od najbogatijih aristokratkinja u Francuskoj. Ona je opsednuta okultnim idejama i čezne za čudesnim pomlađivanjem. Kazanova uspeva da je impresionira svojim poznavanjem alhemije, a s obzirom na to da ne može da odvrati markizu od njenih lažnih uverenja, radije je, kako priznaje u svojim memoarima, izvlačio novac iz njenog džepa.Ideja o osnivanju lutrije u Francuskoj 1757. takođe mu je donela novčanu dobit; mesto direktora izuzetno je unosno. Njegova kasa nastavlja da se puni dok obavlja te&scaron;ke finansijske transakcije na berzi u inostranstvu po tajnim naredbama francuskog ministra spoljnih poslova.Ali, uprkos velikim prihodima, Kazanova je stalno bez novca, jer ga rasipno tro&scaron;i i zavisnik je od kockanja. Ipak, zahvaljujući svom apsolutno samouverenom držanju, od 1758. pa nadalje hrabro se predstavljao sa plemićkom titulom koju je sam sebi dodelio: &quot;Chevalier de Seingalt&quot; &ndash; vi&scaron;e puta je pronalazi plemiće koji su za njega garantovali u pohvalnim pismima preporuke. Bonvivanu, međutim, ne ide uvek glatko: &scaron;est puta u životu zavr&scaron;avao je u zatvoru i iz isto toliko zemalja je deportovan.Nemirni putnikTokom svog života, Kazanova je putovao od jednog do drugog kraljevskog dvora &scaron;irom Evrope. Njegov talenat da se uvek kreće u najvi&scaron;im krugovima pruža mu kontakte sa slavnima. U Rimu je upoznao Mocarta i Voltera i razgovarao sa papom Klementom XIII, koji ga je proglasio vitezom Zlatne ostruge. Fridrih Veliki mu nudi mesto učitelja u &scaron;koli za pomeranske seoske &scaron;titono&scaron;e, &scaron;to on, međutim, odbija. Ruska carica Katarina Velika prima ga dva puta.Te&scaron;ko da je iko od Kazanovinih savremenika putovao toliko kao taj Venecijanac: istoričari su izračunali da je tokom života prevalio udaljenost jednaku obimu Zemljine kugle. S obzirom na tada&scaron;nja prevozna sredstva &ndash; na konju, u kočiji ili na brodu &ndash; to je bio izvanredan uspeh.Kada se 1774, nakon 17 godina progonstva vratio u Veneciju, bio je fizički iscrpljen. Njegov rodni grad, nekada pozornica njegovih brojnih orgija, vi&scaron;e ga ne privlači.NasleđeKazanova je imao 60 godina, bio je usamljen i ogorčen, kada je 1785. angažovan kao bibliotekar grofa Vald&scaron;tajna u dvorcu Duks u Bohemiji. Pet godina kasnije počinje da pi&scaron;e svoje memoare. Provodi i do devet sati dnevno razmi&scaron;ljajući o rukopisu koji se na kraju popeo na 3.700 stranica. Četvrtog juna 1798. Kazanova je umro u 73 godini od posledica sifilisa ili bolesti be&scaron;ike &ndash; to se danas pouzdano ne zna. Zatim pada u zaborav.Njegovi memoari držani su u tajnosti sve do 20. veka &ndash; cenzori nisu tolerisali iskrene opise njegovih seksualnih avantura. Knjiga se tajno prodaje ispod tezge. Ali, kada konačno biva objavljena, učinila ga he besmrtnim. Ona nudi jedinstveni uvid u život i dru&scaron;tvo tog vremena. Prevedena je na 20 jezika. To je ujedno i najskuplji rukom pisani manuskript na svetu: 2010. francuska država kupila ga je za sedam miliona eura.Nije poznato gde je Kazanovin grob, ali njegov životni moto je ostao poznat: &quot;Voleo sam žene do ludila, ali uvek sam vi&scaron;e voleo svoju slobodu.&quot;

Kazanova: Srcolomac, prevarant i pesnik

0 Komentari