Orlovima belorepanima produžena vrsta na Paliću

U prvoj polovini marta ženka je snela tri jajeta koji će biti pod brižnom pažnjom njihovih roditelja ali i stručnjaka koji će nadzirati njihov put od izleganja preko razvoja, dok ne budu dovoljno jaki da se otisnu u život u prirodnom stani&scaron;tu.Zoo vrt na Paliću mesto je verovatno trajnog sme&scaron;taja brojnih divljih vrsta, retkih jedinki i svima je u interesu da poku&scaron;aju da im produže vrstu, da u ve&scaron;tačkom okruženju naprave prigodne uslove da neke od njih daju svoje potomke i time doprinesu boljitku svoje vrste.Među njima tu su svakako i orlovi belorepani koji važe za ugroženu vrstu, a palićki Zoo vrt ih u svojim volijerama ima čak sedam. Nekoliko ih je nažalost trajno onesposobljeno za povratak u prirodna stani&scaron;ta.&quot;U novembru 2024. godine, obratio nam se čuveni biolog - ornitolog I&scaron;tvan Ham iz Zrenjaina, čija su specijalnost orlovi belorepani kojima se bavio većim delom svog radnog veka. Tokom jedne posete na&scaron;oj ustanovi primetio je, nakon dugog posmatranja, volijere u kojoj je sme&scaron;teno sedam jedinki orlova belorepana, da su dve jedinke &ndash; mužjak i ženka, pokazivale naklonost jedna prema drugoj i da su se izvajale od ostalih jedinki kao potencijalni par&quot;, kažu iz Zoo vrta Palić. &quot;Njegova ideja je bila da se te jedinke, ukoliko je izvodljivo, izdvoje u posebnu izolovanu volijeru, kako bismo poku&scaron;ali da ih razmnožimo. Ukoliko bismo uspeli u tome, mlade jedinke bi bile pu&scaron;tene u prirodu, kako bi se na taj način doprinelo povećanju brojnosti ove retke grabljivice na na&scaron;im prostorima&quot;.Odgovor na znatiželju mnogih za&scaron;to je nekim jedinkama bolje da ostanu u Prihvatili&scaron;tu zbog svog op&scaron;teg fizičkog stanja dao i je priznati stručnjak iz ove oblasti.&quot;Postoje razne vrste invaliditeta, ali se kod ptica najče&scaron;će misli na o&scaron;tećenje krila, odnosno na gubitak sposobnosti letenja, Ptice koje ne mogu normalno da lete, ne mogu opstati u prirodi, ne mogu da dolaze do hrane. Najveće &scaron;anse za duži život su joj ovako improvizovana okruženja gde je čovek aktivno uključen u njihov proces hranjenja i druge vrste za&scaron;tite&quot;, obja&scaron;njava I&scaron;tvan Ham.Donesena je odluka da se ova ideja sprovede u delo, uz kontinuiranu saradnju uprave Zoo vrta Palić sa biologom I&scaron;tvanom Hamom.&quot;Vrlo brzo smo preduzeli konkretne korake, pripremili smo izdvojene volijere, formirali novo gnezdo i postavili kamere za nadzor, u samoj volijeri i iznad gnezda, kako bi se &scaron;to detaljnije nadgledala dru&scaron;tvena dinamika i proces razmnožavanja ovih jedinki&quot;, obja&scaron;njavaju iz palićkog Zoo vrta.Sredinom februara, primećene su prve aktivnosti vezane za pripremanje gnezda od strane obe jedinke. Početkom marta, ženka je snela jedno jaje i počela da leži na njemu. Nakon par dana primećeno je i drugo jaje, a uskoro i treće jaje. Nakon inkubacije (ženka i mužjak se smenjuju u grejanju jaja) pratiće se dalji napredak ptića, a zatim će, kada budu spremni, biti pu&scaron;teni u prirodni okoli&scaron; i time dat doprinos za&scaron;titi biodiverziteta u Srbiji.U samim radovima oko pripreme volijere i sprovođenju ideje u delo učestvovali su timaritelji Aleksandar Miler, Milan Marjanović, Čongor Husta i Boris Hardi, kao i biolog Zoo vrta Slobodan Cvetković.

Orlovima belorepanima produžena vrsta na Paliću

1 Komentari