Srpski nož: Beloruski bend u egzilu

Šta spaja Belorusiju, post-pank i Varšavu?Bend od dve reči - Srpski nož. U originalu, na ruskom, Сербский Нож.Reč je o beloruskoj muzičkoj grupi, nesvakidašnjeg naziva, nastaloj pre tri godine u glavnom gradu Poljske, u egzilu.Tamo su njeni članovi našli novi dom bežeći iz otadžbine od represije režima Aleksandra Lukašenka, "poslednjeg diktatora u Evropi", kako ga neki opisuju.Zanimajući se za istoriju raspada Jugoslavije i ratova na Balkanu s početka 1990-ih dok je živeo u Kijevu, osnivač i pevač grupe Sergej Sasunkevič osmislio je bendu ime."Te reči su za mene postale simbol rata svih protiv svih, besmislenog nasilja, etničkog čišćenja i masakra na svim stranama."Istorija raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije su po mnogo čemu slični, samo se krvavi događaji na našim prostorima dešavaju posle dugo vremena", navodi Sasunkevič u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Srpski nož baštini mračniji post-pank zvuk, protkan elektronikom, i delom neguje hrišćansku estetiku.Pevaju na beloruskom i ruskom, jeziku na kojem su nazvali bend i odgovarali na pitanja.Do sada su objavili nekoliko singlova i dva dugosvirajuća izdanja - ЯМA (Jama) i ИСХОД (Egzodus), dok na poslednjem nastavku trodelnog albuma uveliko rade.Članovi grupe su još Sergejeva supruga Dijana Sasunkevič na bubnjevima, basista Mihail Karpenko i Stanislav Butrin na sintisajzeru.'Pravda je na mojoj strani': Beloruski aktivista Andrej Gnjot napustio SrbijuBelorusija drži političke zatvorenike izolovanim da im "slomi duh"Dolazak Rusa i koncertna scena u Beogradu: "To je kao dah svežeg vazduha, čoveče"Izgnanstvo iz Belorusije, preko Kijeva, do VaršaveNa Instagram profilu benda piše da je Srpski nož "muzički projekat beloruskih umetnika u egzilu", koji su pronašli u Varšavi 2022.Međutim, put do glavnog grada Poljske nije bio posut cvećem, niti je bio isti za sve članove, za razliku od povoda - strah od političkog progona i zatvaranja zbog aktivizma u Belorusiji.Svi članovi su posredno ili neposredno učestvovali u antivladinim protestima od avgusta 2020. kada je Lukašenko proglasio pobedu na izborima za koje na Zapadu smatraju da su bili neregularni.Država se tada brutalno obračunala sa demonstrantima i opozicijom, pa su neki završili u zatvorima, dok su mnogi napustili Belorusiju.Lukašenko je više od tri decenije predsednik Belorusije.Krajem januara ove godine je obezbedio sedmi mandat ubedljivom pobedom na izborima dobivši, prema Centralnoj izbornoj komisiji, 87, 6 odsto glasova.Sergej kaže da su supruga i on kao učesnici protesta završili u zatvoru.U jesen 2020. napustili su Belorusiju i otišli u Kijev, pošto je protiv Dijane pokrenut krivični postupak.U prestonici Ukrajine, gde je Sergej takođe saznao da je optužen, živeli su do proleća 2022, kada su, nekoliko meseci od početka rata i invazije Rusije na ovu zemlju, otišli u Varšavu. Eugen BandarenkaNa protestima u Minsku bio je i basista Mihail Karpenko, koga je, kaže, policija uhapsila i tukla.I on se preselio u Kijev, novembra 2020, kako bi se "zaštitio i nastavio zajednički kreativni rad" sa prijateljem Sergejem."Moja bojazan nije bila neosnovana, posle preseljenja saznao sam da se za mene raspituju organi državne bezbednosti", govori Karpenko za BBC na srpskom.Po isteku "roka za legalni ostanak" u Ukrajini, preselio se u Varšavu aprila 2023, napustivši Kijev gde je neko vreme po izbijanju rata volontirao.Klavijaturista Stanislav Butrin bio je maloletan tokom protesta, ali je, kaže, učestvovao u događajima u rodnom Vitebsku, gradu na severozapadu zemlje, blizu granice sa Rusijom."Na zimu, pre izbijana protesta, odveden sam u policijsku stanicu sa antivladinim nalepnicama, posle čega mi je uprava škole zapretila da će moji mama i tata biti lišeni roditeljskog prava, a ja biti poslat u sirotište", govori Butrin za BBC na srpskom.Već početkom 2021. sa porodicom se preselio u Varšavu."Igra bez pravila": Kako Lukašenko proganja opoziciju"Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo'Predstava i nameštaljka': Beloruska opozicija ne priznaje izboreVeza sa domovinom - preko internetaOd odlaska iz zemlje, na jesen 2020, bračni par Sasunkevič, kao i Mihail Karpenko, nisu posetili Belorusiju.Sa porodicom komuniciraju putem interneta."Srećom, moderne tehnologije pružaju takvu priliku."Uprkos cenzuri i kontroli vlasti, internet u Belorusiji je relativno slobodan prostor", kaže Sergej.Stanislav Butrin je posetio rodni Vitebsk na nedelju dana leta 2022, nekoliko meseci od početka rata u Ukrajini.Zadesio se na festivalu među brojnim turistima iz Rusije i bio izuzetno deprimiran kada je video da mnogi nose Z, ratni simbol ruskih oružanih snaga.Belorusija je jedan od najlojalnijih i jedini evropski saveznik Rusije u "specijalnoj vojnoj operaciji", kako Moskva naziva invaziju na Ukrajinu.Stanislavu je tada delovalo da režim "povećava kontrolu i zateže šrafove", zbog ranijih, ugušenih protesta, te da "po mnogo čemu to više nije bila Belorusija u kojoj je živeo"."Primetio sam i da veliki broj njih činjenicu da je toliko ljudi emigriralo iz zemlje ne doživljava kao tragediju."Nije prošlo mnogo vremena, a ljudi razdvojeni granicom možda više ne razumeju jedni druge u nekim aspektima i ovaj jaz. Možda čak i samo raste sukob u društvu", smatra Stanislav.Na sreću, u muzičkom okruženju to nije sasvim tako, dodaje.Prema nekim podacima, između 200.000 i pola miliona Belorusa bilo je prinuđeno da napusti domovinu od avgusta 2020.Procenjeni broj Belorusa u Poljskoj je, posle 2020, između 100.000 i 150.000, ukazuju podaci Centra za istraživanja migracija pri Univerzitetu u Varšavi iz maja 2023.Lukašenko "uzvraća udarac” - šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji"S plavim pasošem na kraj reda": Kako su izbegli Belorusi od boraca za slobodu postali izgnanici"Nikad se nisam suočila sa tolikom mržnjom", kaže beloruska teniserka Arina SabalenkaPesme na ruskom (i beloruskom)Vlad SinicaOd početka rata februara 2022. mnogi Ukrajinci su prestali da govore ruski, a pridružili su im se i pojedini Belorusi.Kod članova Srpskog noža to nije slučaj.Većina njihovih pesama je na ruskom jeziku, kao i naziv grupe.Sergej kaže da "nikada nije imao neprijateljski stav prema ruskom", budući da čitava njegova porodica govori taj jezik."Pretnja nama i našoj zemlji nije ruski jezik, već izvesna značenja koja postoje u ruskoj kulturi i koja se njome stvaraju", ocenjuje pevač, kritikujući određene ruske kulturne odnose, ideje i etiku.Međutim, Srpski nož pravi pesme i na beloruskom, podseća Stanislav."Jezik nije cilj, već samo sredstvo ili oblik izražavanja, koji često diktira sopstveni sadržaj i značenje", objašnjava klavijaturista.Kako je pesma stara 33 godine postala himna promeneZašto je nošenje crveno-belih čarapa rizično u BelorusijiMihail smatra da je odbijanje kulturnog uticaja zapravo ograničavanje."Snaga Belorusa leži, između ostalog, u njihovoj sposobnosti da razumeju komšije - Ruse, Ukrajince i Poljake, na njihovom maternjem jeziku, uz minimalne napore."Pokušaj odbijanja dovodi do širenja jaza između nas", dodaje basista.Beloruski i ruski su zvanični jezici u državi u kojoj živi nešto više od devet miliona ljudi.Prema popisu iz 2019. većina stanovništva se izjasnila da im je beloruski maternji, dok je ruski daleko dominantniji kao jezik koji se govori kod kuće.Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u UkrajiniNada u čudo i vera u Ukrajinu: Kako opozicija u Belorusiji vidi budućnostBelorusija: "Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“Od elektronike do post-pankaSrpski nož je isprva bio zamišljen kao elektronski duo, na kome je Sergej radio sa prijateljem iz Berlina koji mu je pomagao oko "aranžmana i miksovanja"."Prvo smo pravili elektronsku muziku, a onda kada smo se kompletno okupili kao grupa postavili smo strateški cilj da napravimo trodelni album (ТРИПТИХ) gde bi svaki deo imao različite muzičke aranžmane", kaže 24-godišnji Sergej.Prvi deo ЯМA, "nervozan, suvoparan i neuobličen" objavili su krajem 2023.Albumom su želeli da prenesu "spoznaju mračnog, grešnog aspekta ljudske prirode", dok je ideja drugog, "skladnijeg" dela - ИСХОД, u post-pank maniru, bila "shvatanje iskustva izgnanstva, lutanja i emigracije".Zato se na albumu nalaze i četiri psalma, starozavetne religijske pesme, kojima su hteli da "povuku paralelu sa vavilonskim ropstvom" Jevreja."Naše pesme se dotiču širokog spektra tema."Ima onih o ličnim iskustvima i razmišljanjima, ljudskoj prirodi i prepuštanja sudbini, o sukobu totalitarne države i pojedinca ili koje promišljaju fenomen vlasti i nasilja", objašnjava Sergej.Valiantsina AkulichHrišćanstvo i komunizamVizuelni identitet benda obojen je različitim uticajima, a na pojedinim mestima, kao i u pesmama, provlače se, negde i prepliću, razni hrišćanski elementi i komunistički simboli.To se najbolje vidi na nekim omotima i slikama sa Instagrama, za čiji dizajn je zadužen Sergej."Može se reći da se Srpski nož pojavio kao vizuelni umetnički projekat, da bi tek kasnije postao muzička grupa."Vizuelnim radovima pokušavam da sagledam totalitarnu komunističku zaostavštinu i istoriju koju smo nasledili od Sovjetskog saveza, zanimaju me najdublje osnove koncepta ličnosti, države i društva", objašnjava pevač.Kaže da su "svi njihovi koreni u hrišćanskoj kulturi", te da je Biblija "oslonac koji mu daje snagu da se odupre mizantropskom, totalitarnom sistemu", zbog čega sebe smatra anarhohrišćaninom.Sergej je zadužen i za maske koje pojedini članovi benda neretko nose tokom živih nastupa.Neke od njih su - čovek, bog, satana i smrt.Inspiraciju crpi iz tradicije grčkog pozorišta i od evropskih srednjovekovnih pajaca."Maske često omogućavaju da se tačnije i potpunije prenese značenje, da se govori o apstraktnim ili ozbiljnim temama", smatra Sergej.Srpski nožŽivot u VaršaviKada skinu maske i odlože instrumente, članovi Srpskog noža za život zarađuju baveći se različitim poslovima - Sergej radi kao stolar, Mihail je zaposlen u jednom magacinu, a Stanislav završava srednju školu za novinara.U slobodno vreme se bave i drugim vidovima umetnosti, od pisanja poezije do fotografije, a organizuju i koncerte i književne večeri.U poljskoj prestonici živi veliki broj beloruskih migranata, posebno mladih ljudi, pa je kulturni život "živahan i bogat".Snimaju se filmovi, organizuju izložbe i koncerti, političke debate i predavanja, kažu muzičari."Varšavu zovem slovenskim Parizom. Voleo bih da tako vidim moj rodni Minsk", kaže Sergej.Stanislav je u Varšavi upoznao ostale članove benda, jer je u grad na Visli došao pre njih.Prvi put je iskusio život u velikom gradu, koji je pre početka rata bio "dosadan i jednoetničan", da bi se situacija znatno promenila kako je beloruska dijaspora rasla."Neverovatno je kako je za samo nekoliko godina Varšava postala istinski kulturna prestonica regiona."I sada, živeći ovde, može se to svakodnevno videti i lepo je ponekad osećati da si uključen u taj razvoj", zaključuje Stanislav.Vlad SinicaPut do kuće zatvoren, ka Balkanu otvorenSrpski nož je do sada svirao uglavnom u Varšavi.Publiku mahom čine Belorusi, ali se sve više Poljaka interesuje za njih i njihovu scenu.Voleli bi da sviraju u rodnoj grudi, posebno u Minsku, ali im je "put tamo trenutno zatvoren"."Dokle god je Lukašenko na vlasti, mi ne možemo da se vratimo kući", kaže Sergej.A rado bi posetili i, istorijski i kulturno, inspirativni Balkan i njegove zemlje."Ako postoji prilika da se održi koncert u Srbiji, mi ćemo to definitivno učiniti", poručuje Mihail.Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u BelorusijiRedak slučaj: Belorusija pomilovala pet političkih zatvorenika"Hvala Lukašenku": Beloruski novinar Roman Protaševič kaže da je pomilovanBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Srpski nož: Beloruski bend u egzilu

1 Komentari