Kapetan Miloš Žunjić – najsjajnija zvezda beogradskog neba

Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, a potom i 7, 11. i 12. aprila 1941. Piloti Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva hrabro su uzleteli prema vi&scaron;estruko nadmoćnijem neprijatelju braneći nebo nad Beogradom.Tom prilikom su na&scaron;i piloti uspeli da obore 48 nemačkih aviona, ali pobedu je ipak odnela nacistička Nemačka. U herojskim borbama koje su na&scaron;i nebeski orlovi vodili, izdvojio se kapetan Milo&scaron; Žunjić koji je u tih nekoliko časova, koliko je trajala njegova borba na nebu, blesnuo poput zvezde i vinuo se u večnost, u panteon nacionalnih junaka.Milo&scaron; Žunjić je rođen 16. aprila 1907. godine u Valjevu. Zavr&scaron;io je pilotsku &scaron;kolu 1935, lovačku &scaron;kolu 1937. i vazduhoplovnu &scaron;kolu gađanja 1938. godine. Bio je nastavnik letenja, pisao je stručne knjige iz vazduhoplovstva, odnosio je pobede na vazduhoplovnim takmčenjima za pehar za Njegovog Veličanstva Kralja.Pet meseci je sa svojom eskadrilom obezbeđivao Jadransku obalu iz baze u Mostaru. 1940. godine, kada su Italijani bombardovali Bitolj, ali je pravi test pred Otadžbinom položio 6. aprila 1941. godine.5. aprila 1941. godine, odseo je u kafani &quot;Zora&quot; (nekada&scaron;nja &quot;Ruska lira&quot;) na uglu Makedonske i Dečanske ulice, sa jo&scaron; četvoricom pilota.JKP &ldquo;Pogrebne usluge&rdquo;Znali su da se njihov sudbonosni momenat bližio. Iz Komande im je saop&scaron;teno da imaju tek toliko vremena da se pozdrave sa najmilijima i da se okupe na istom mestu, a oni su se odlučili da to bude kafana &quot;Zora&quot;.Čekali su uz muziku, ali bez alkohola. Oko jedan sat nakon ponoći zazvonio je telefon, a strogi vojnički glas tražio je komandira 102. eskadrile komandanta I klase Milo&scaron;a Žunjića. Bio je to momenat za koji su se ceo svoj život pripremali. Kapetan Milo&scaron; Žunjić je izvr&scaron;io poslednu prozivku, a piloti su se pravo iz kafane uputili na aerodrom u Zemunu.Kada je ogla&scaron;ena vazdu&scaron;na opasnost on je izdao naredbu: &quot;Za mnom! Pali i poleći po patrolama&quot; i poleteo sa svojim ljudima. Eskadrila predvođena komandirom Žunjićem vinula se u vazdu&scaron;nu borbu sa svojih 7 lovaca.Kapetan Milo&scaron; Žunjić je tokom borbi uspeo da obori jedan nemački bombarder Hajnkel 111, ali su njegov avion te&scaron;ko o&scaron;tetili nemački meser&scaron;miti. Bio je primoran da padobranom iskoči iz aviona. Spu&scaron;tajući se padobranom piloti Luftvafea su pucali u njega i ubili ga i pored toga &scaron;to prema nepisanom pravilu pilot koji iskoči iz aviona prestaje da bude meta.Njegovo beživotno telo sa padobranom je palo u reku Tami&scaron; u blizini sela Glogonj. Ribari su izvukli telo, a me&scaron;tani su ga potajno sahranili. Kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu. Deset dana pre svog 34. rođendana kapetan Milo&scaron; Žunjić napustio ovozemaljski život i vinuo se se na krilima slave u Panteon slavnih.JKP &ldquo;Pogrebne usluge&rdquo;Na skromnom nadgrobnom obeležju, koja krasi grobnicu kapetana Milo&scaron;a Žunjića, stoji kratak i jednostavan natpis, kojim je rečeno vi&scaron;e nego u svim op&scaron;irnim govorima i dugačkim epitafima:&quot;6. april 1941.kapetan Milo&scaron; T. Žunjićkomandir nad Beogradombraneći ga&quot;U znak sećanja na 6. april 1941. godine, na heroje odbrane Beograda, ali i na 2007. žrtava bombardovanja sahranjenih u osam masovnih humki (rovova) na Novom groblju u Beogradu i ove godine će se 6. aprila, na Spomen-groblju žrtava bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, održati tradicionalna državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti zrvtvama &scaron;estoaprilskog bombardovanja.

Kapetan Miloš Žunjić – najsjajnija zvezda beogradskog neba

1 Komentari