Kako je Rajko otkrio da ima Kronovu bolest? Ima važnu poruku za sve

Rajko Stepanović je penzioner iz Velikih Crljena, otac četvoro dece i deda troje unuka, sa četvrtim na putu. Da ima Kronovu bolest, saznao je na prijemu u Hitnu službu Vojno-medicinske akademije 2006. godine, nakon četrdesetodnevne borbe i ispitivanja, pi&scaron;e Stetoskop.Upala pluća u detinjstvu i značaj sportaNa&scaron; sagovornik je kao dete, sa nepune dve godine, imao upalu pluća i, kako navodi, to je bilo njegovo &bdquo;vatreno kr&scaron;tenje&rdquo;. U mladosti nije imao zdravstvenih te&scaron;koća, kao srednjo&scaron;kolac pominje da je operisao krajnike, međutim bio je fizički aktivan i bavio se rekreativno sportom.&quot;Bavio sam se sportom rekreativno, moja generacija i ja igrali smo fudbal, ko&scaron;arku, voleo sam od malih nogu skijanje, i&scaron;ao sam na Divčibare na skijanje i ba&scaron; sam skijanje voleo&quot;, obja&scaron;njava Rajko Stepanović.Rajko ima dva brata, i kada je njegov stariji brat počeo da svira gitaru, Rajko mu se pridružio sa četrnaest godina i počeo da svira kontrabas, da bi potom pre&scaron;ao na bubnjeve. Drugi brat je svirao harmoniku i tako su oformili bend. To mu nije bilo prepreka da bude svakodnevno fizički aktivan, i uvek je bio prisutan na sportskim de&scaron;avanjima. Rajko Stepanović ističe da je uvek bio atletski građen i da je pred odlazak u vojsku bio u odličnoj fizičkoj kondiciji. &bdquo;Kad sam iza&scaron;ao iz srednje &scaron;kole, pred vojsku, ja sam imao visinu 189 cm u tom momentu i 75 kg težine.&rdquo;Vikendom je uglavnom svirao sa braćom i radnim danima noću, i iako je zbog pozicije bubnjara u bendu uvek sedeo, po podne se trudio da ide na ko&scaron;arku, fudbal, a zimi na skijanje. &bdquo;Sve je dobro funkcionisalo i nisam imao nikakvih problema, ni upale pluća ni ni&scaron;ta, ba&scaron; sam, &scaron;to kažu, jedno vreme dok sam i igrao fudbal nabio kondiciju, znači nije mi to ostavilo posledice, tragediju nikakvu.&quot;Povreda u mladostiPrvog novembra 1989. godine Rajko je doživeo nesreću na poslu, u termoelektrani, gde je radio, koja je bila životno ugrožavajuća. Pao je sa velike visine, kada ga je poklopac pod pritiskom udario i pao na njega.&quot;Mene je udario poklopac pod pritiskom i izbacilo me sa cisterne, onda sam pao na ivicu cisterne i tad mi pukla ta butna kost, skraćena mi je noga. A kada je poklopac po&scaron;ao da me udari, zakačio me je u levu potkolenicu i otvorio mi prelom potkolenice&quot;, obja&scaron;njava Rajko Stepanović.Tada je doživeo te&scaron;ku politraumu, imao je otvoren prelom leve potkolenice i desne butne kosti, kompletna karlica mu je bila smrskana, imao je nekoliko polomljenih kičmenih pr&scaron;ljenova, pukla mu je jetra i imao je unutra&scaron;nje krvarenje. Takođe, na&scaron; sagovornik je imao intervenciju na dvanaestopalačnom crevu i ostao je sa minimalnim delom jetre, koja mu se kasnije regenerisala.Desna noga mu je bila skraćena za deset centimetara u kuku, međutim, Rajku je u vi&scaron;e navrata ugrađivan Ilizarov aparat u obe noge.&quot;I opet mi ostalo nekih 3&ndash;4,5 cm noga kraća, jednostavno me je uhvatio rat &#39;99. godine u bolnici, i kad sam ja iza&scaron;ao posle trećeg&ndash;četvrtog dana su bombardovali ba&scaron; to krilo bolnice gde sam boravio. Par njih je poginulo, nažalost, pitanje je &scaron;ta bi bilo sa mnom da sam ostao tamo&quot;, navodi Rajko Stepanovi za sajt Stetoskop.Oporavak od povredaKada je nakon nesreće primljen u bolnicu, doktori nisu verovali da će preživeti, ali se Rajko Stepanović oporavio. Bio je četrdeset jedan dan na aparatima, lekari su ga držali u ve&scaron;tačkoj komi, i dva i po meseca na bolničkom lečenju. &quot;Iz &scaron;oka B, Urgentnog centra, sam oti&scaron;ao u Melence, direktno su me poslali, držali su me sve dok nisu rekli da sam sposoban da samostalno živim, iako sam bio u gips-koritu sve vreme&rdquo;, ističe Rajko.Rajko je prvu operaciju imao krajem 1989. godine, kada mu je ugrađen Ilizarov aparat na desnoj nozi na butnoj kosti, gde je zadobio otvoreni prelom prilikom pada. Na levoj nozi je takođe imao otvoreni prelom, gde je Ilizarov aparat, umesto funkcije istezanja, imao ulogu da zaustavi &scaron;irenje lažne zglobno-ko&scaron;tane mase, kako bi se izlučio novi kalus.&quot;Hvala bogu, od tada nisam imao problema, a onda sam devedesete godine imao prvu operaciju Ilizarova za produženje desnog femura, pa sam devedeset devete ponovo imao operaciju, drugi put. Međutim, posle toga tu mi je bilo negde blizu, da su ravne noge, međutim, &scaron;ta se posle sve desilo&quot;, obja&scaron;njava Rajko.Život nakon nezgodeNa&scaron; sagovornik se 1992. godine oženio i dobio četvoro dece. Rajko ima tri ćerke i sina. Prvu ćerku je dobio 1993. godin, drugu 1994. a treću 1996. godine. Sina je dobio 2003. godine, on i supruga su poželeli da imaju jo&scaron; dece, međutim zbog zdravstvenog stanja supruge preporučeno joj je da vi&scaron;e ne ostaje u drugom stanju.Kada se oporavio od nesreće koja ga je zadesila na poslu, Rajko je imao i prvi susret sa komisijom zbog svoje povrede. Dobio je drugu kategoriju invalidnosti, to znači da kada se vratio na posao, radio je svoju smenu četiri sata.&quot;Ja se nisam predao, dobio sam 80% invalidnosti. Kad sam se rehabilitovao, 2000. godine sam tražio od&scaron;tetni zahtev od firme, po&scaron;to je to posledica povrede na radu, da mi plati lečenje i sve tro&scaron;kove koje sam imao. Onda mi je profesor Zajić, tada sudski ve&scaron;tak, dao jo&scaron; 10% umanjenja op&scaron;te životne aktivnosti, &scaron;to podrazumeva i same ožiljke.&quot;Rajko je jo&scaron; jo&scaron; 2000. godine dobio re&scaron;enje da može da ide u invalidsku penziju, u tom trenutku je imao trideset pet godina, ali navodi da je bio previ&scaron;e mlad, imao je malu decu, koju je trebalo da podiže.&quot;Osećao sam se mladim, trideset pet godina, imao sam malu decu, nekako me bilo i sramota, jesam ja hramljao, imao problem, jer su meni ostale posledice na oba peroneusa nerva na stopalima, ja ne mogu da dižem prste, ali kažem nekako sam se navikao i ja sam takav vozio kamione te&scaron;ke.&quot;Prvi simptomi Kronove bolesti Prve simptome Kronove bolesti na&scaron; sagovornik je počeo da oseća 1998. godine, u vreme kada je nosio Ilizarov aparat i istezao desnu nogu. Bitan podatak za njegovo stanje jeste &scaron;to je od 1979. godine sa bendom koji je oformio sa braćom počeo aktivno da svira bubnjeve.&quot;Sviranje podrazumeva, pogotovo u ono staro vreme, kad se sviralo pod &scaron;atorima, sedenje po ceo dan. Da li se nekad napravi kratka pauza ili ne, znao sam po ceo dan i po celu noć da presedim i ustanem neki put između pesama da se istegnem.&quot;Nakon nesreće i oporavka, Rajko je počeo da radi kao vozač kamiona. Iako je energetičar po struci, Rajko je zbog skraćenog radnog vremena, 2003. godine otvorio privatnu firmu i kao jedini zaposleni prevozio ugalj.Jedan od vrlo bitnih simptoma koji ukazuju na Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis su česte stolice. &quot;Kad je mene to sna&scaron;lo, to je bilo problematično u smislu &scaron;to sam &ndash; pođem na turu, vozim, žena je vi&scaron;e puta bila sa mnom, po&scaron;to sam ja često vodio ženu i decu sa mnom, uvijam se, poku&scaron;avam da zadržim, da nađem mesto samo da negde stanem. Ljudi dobacuju, ne znaju problematiku, ne znaju &scaron;ta je problem, prosto, to je i sme&scaron;na i tužna strana moje bolesti.&quot;Pri prvom krvarenju u stolici, koje je na&scaron; sagovornik primetio, javio se lekaru op&scaron;te prakse u lokalnom domu zdravlja, lekarka je posumnjala na mogućnost da ima ulcerozni kolitis, ali nije poslat na dalje ispitivanje. Kao terapija prepisan mu je magnezijum i faktu mast za hemoroide. Odmah, istog dana, Rajko je počeo da koristi prepisanu terapiju i tegobe su nestale. Nakon godinu i po dana ponovo je osetio iste tegobe i, poučen iskustvom, ponovio prepisanu terapiju. Zatim su simptomi postajali sve učestaliji, na godinu dana, na osam meseci, pa na &scaron;est meseci i bili su sve če&scaron;ći.Krajem avgusta 2006. godine na&scaron; sagovornik se vraća sa puta, kada mu je na kamionu pukla guma. Bilo je veoma toplo i kabina na kamionu je bila otvorena.&quot;U tom momentu bila je i starija ćerka sa mnom, ja sam je zvao da mi donese novac, da platim krpljenje gume i dok sam ja to platio, to je dva minuta. Tu je bio jedan motociklista i kada sam seo u kabinu, video sam da mi nema telefona i torbice sa parama. Krenuo sam da se obračunam sa njim i tu sam doživeo stra&scaron;an stres, to je bilo možda oko tri&ndash;četiri sata po podne da bih negde oko sedam uveče imao takvu glavobolju.&quot;Gospodin Stepanović ističe da je oduvek imao jake glavobolje i da je često zbog njih bio na infuziji, &scaron;to je bio slučaj i sa navedenom, ali da je događaj koji mu se desio krajem leta 2006. godine aktivno pokrenuo Kronovu bolest. Od toga dana kreću učestale retke stolice, od tri stolice dnevno, četrdeset dana nakon stresne situacije do&scaron;ao je na trinaest stolica dnevno. Odmah se javio lekaru op&scaron;te prakse i poslat je na ispitivanja &ndash; i&scaron;ao na radiografiju jednjaka i želuca, rezultati su pokazali da je sve u redu, međutim nije dobio uput za gastroenterologa, niti je radio analizu krvi.&quot;Trebalo je da uradim krvnu sliku i da me po&scaron;alje kod gastroenterologa, jer gastroenterolog bi uradio upravo analizu krvi: albumine, feritin, gvožđe, kalprotektin, te neke parametre po kojima se vidi da imam inflamatorno stanje u crevima, da imam neku upalu, da se ne&scaron;to de&scaron;ava&rdquo;, obja&scaron;njava Rajko.On ističe da je bio sve malaksaliji i kada je jednog dana krenuo u Suboticu zbog posla, desila mu se nezgoda, taksista mu je presekao put i ispao mu je ključ na prikolici. Uspeo je da bezbedno zaustavi vozilo i poku&scaron;ao je da vrati ključ na prikolici, ali nije imao snage. Pozvao je ženu da dođe po njega. Sutra ujutru je, kao član sindikata u svojoj firmi, uzeo potvrdu i kako je sindikat sklopio ugovor za lečenje sa VMA, sa potvrdom oti&scaron;ao u njihovu hitnu službu.&quot;Ja sam ispričao simptome, jer žena me unela faktički na leđima, nisam mogao da vi&scaron;e da idem. Odmah je do&scaron;ao gastroenetrolog i odradio mi pregled, sestra je izvadila krv i nakon pola sata do&scaron;ao je dr Dino Tarabar. I kaže &ndash; slu&scaron;aj moram da ti uradim tu neku kratku kolonoskopiju, ovo je Kron 99%, ali danas nemam mesta, sutra mi se oslobađa mesto, idi kući, preživeće&scaron; i ujutru da bude&scaron; ovde u sedam sati. I tako smo žena i ja uradili&quot;, navodi gospodin Stepanović.Nakon pregleda, prof. dr Tarabar je potvrdio je sumnje na Kronovu bolest i Rajko je hospitalizovan na deset dana. Prvih pet dana nije jeo ni&scaron;ta, samo je čajeve i bistru supu smeo da konzumira, a nakon toga je počeo sa čvrstom hranom.&quot;Sad, na primer, nikad nisam sa profesorom Tarabarom, pričao u kom sam ja stadijumu, jer inkubacija je sedam godina, znači od momenta kad krene bolest da bude aktivna, sedam godina je inkubacija kad prelazi u karcinom. Bogu hvala, ja mislim da sam možda u nekoj srednjoj fazi, sledeći put kad budem bio na kontroli, moram da pitam profesora &scaron;ta on misli.&quot;Terapija nakon otkrivanja Kronove bolestiZa vreme bolničkog lečenja bio je na terapiji kortikosteroidima, zatim ih je po bolničkom lečenju pio jo&scaron; nekih desetak dana. Nagla&scaron;ava da je nakon bolničkog lečenja odmah vraćen u stabilno stanje i profesor Tarabar mu je prepisao lek Asacol koji je pio četiri ujutru, četiri uveče sa probioticima. Te terapije se Rajko pridržavao deset punih godina, a onda mu je dr Tarabar smanjio dozu leka na dva ujutru i dva uveče.Na&scaron; sagovornik ističe bitnost adherence, a to znači da se uvek pridržavao propisane terapije i revnosno je sprovodio. Na kontrole kod profesora Tarabara je i&scaron;ao redovno, na godinu dana, 2018. godine je uradio poslednju kolonoskopiju i nakon toga je počela pandemija kovida.Pandemija kovidaKada je dobio kovid, prvo je bio na bolničkom lečenju na Infektivnoj klinici, ali s obzirom na to da je gastroeneterolo&scaron;ki pacijent, prebačen je u Kliničko-bolnički sistem Zvezdara jer je ona bila jedina gastroenterolo&scaron;ka klinika u kovid sistemu. &quot;Bio sam tamo nekih &scaron;est dana i &scaron;esti dan su me pustili. Ono na &scaron;ta ja sumnjam jeste sve ove oralne lekove, od kada mi je dijagnostikovana Kronova bolest, slabo apsorbujem.&quot;Rajko je u potpunosti oporavio od kovid virusa, a ističe da &bdquo;čak posle kovida je tako, da sam dobio neku veću snagu, bolje di&scaron;em, po&scaron;to ja imam probleme, jer sam imao 2009. godine imao operaciju traheje isto na VMA&rdquo;.Rajko je zbog posledica nezgode iz 1989. godine bio u ve&scaron;tačkoj komi, i zbog tubusa na koji je disao imao je problema sa stenozom traheje. Godine 1996. lekari su poku&scaron;ali laserski da mu otklone stenozu, međutim nisu uspeli. Ponovnu operaciju je ima 2009. godine, nakon čega mu je izvađeno oko 25 mm bronhijalnog stuba. &quot;Umalo me nisu izgubili, &scaron;to kažu. Nažalost, kad su me uveli u komatno stanje, ta stenoza je reagovala, počela je da se &scaron;iri jo&scaron; vi&scaron;e, da su čak u jednom momentu hteli da mi otvore trahetomiju, da mogu da di&scaron;em. Međutim, ipak anesteziolog mi je otvarala te glasne žice, da, uspostavila protok vazduha i povratio sam se. I odmah posle nedelju dana su me ponovo operisali i izvadili parče to gde se stenoza ra&scaron;irila i moram da kažem da je imalo efekta.&quot;Od tada dobro di&scaron;e i sve, ali nakon kovida ističe da nema vi&scaron;e zamaranja u toku fizičkog rada i da nema smetnje u disanju. Posle kovida &ndash; ukidanje terapijeNa&scaron; sagovornik je kontaktirao UKUKS, prvi put nakon epidemije, kada nije mogao da dođe do profesora Trabara, jer je profesor pre&scaron;ao sa Vojno-medicinske akademije da radi u KBC &bdquo;Dragi&scaron;a Mi&scaron;ović&rdquo;. Javio mu se Ljiljan Đaković i telefonom su se upoznali. Pričali su nekoliko puta telefonom i sagovornik navodi da mu je Ljiljanova pomoć bila veoma značajna. Uspeo je da se ponovo poveže sa dr Tarabarom i sada je u stalnom kontaktu sa doktorom.&quot;Nisam mogao uop&scaron;te da dođem do doktora Trabara i onda sam kontaktirao UKUKS i javi mi se Ljiljan. To je bilo krajem 2021. godine. Sa njim sam se ispričao, telefonski smo se upoznali i on mi je objasnio da četvrtkom&ndash;petkom odem sa uputom i da čekam, da će me primiti, jer su to ta dva dana za vanredne prijeme.&quot;Kada se javio doktoru Tarabaru, uradio je analize i pokazalo se da ima veoma dobre parametre. Zbog toga mu doktor ukida lekove i Rajko od tada pije samo VSL probiotik po preporuci profesora Trabara.Ono &scaron;to ti smeta nemoj koristiti u ishraniRajko navodi da, kada je bio hospitalizovan za vreme pandemije, izgubio je ukus i prestao je da jede hleb i umesto njega jede kuvana jaja. Izbacio je sve pekarske proizvode, ne jede mesne prerađevine, pa&scaron;tete, samo domaću pr&scaron;utu i slaninu. Takođe, iako napominje da je kao mali odrastao na slatki&scaron;ima, sada ih gotovo uop&scaron;te ne jede.&quot;Sad sam počeo u poslednjih &scaron;est meseci da uzmem pone&scaron;to slatko, žena ne&scaron;to napravi ili unuci, hajde deda da otvorimo ne&scaron;to, pa uzmem tako poneki kolačić ali u principu izbegavam.&quot;Gospodin Stepanović ističe da mu ljuto uop&scaron;te ne smeta i da voli da jede ljuto &ndash; biberi supu, jede ren, čili, ljute pečene paprike (ne prija mu ljuta živa paprika) i da se &scaron;to se toga tiče navike u ishrani nisu promenile.&quot;Ja se inače držim oko ishrane, 1989. godine kada sam imao nesreću i iza&scaron;ao iz narkoze, onoga &scaron;to mi je dr Mladenović rekao, a to je da će sam organizam da mi kaže &scaron;ta mi smeta i da to ne koristim u ishrani. I ja se toga držim&rdquo;, obja&scaron;njava Rajko.Takođe, napominje da sredom i petkom posti i da tada jede i rečnu (pečeni &scaron;aran, oslić, pastrmka) i morsku ribu &ndash; sardine, tunjevinu, sku&scaron;u... Rajko praktikuje autofagiju i posle devetnaest časova ne jede ni&scaron;ta, samo pije čaj i vodu.Psihičko stanje i podr&scaron;ka porodice su veoma bitniU jednom momentu sve tri Rajkove ćerke su studirale, jedna je bila na budžetu, a druge dve su se &scaron;kolovale kao samofinansirajući studenti. Istovremeno s njihovim &scaron;kolovanjem, dogodile su se poplave u Srbiji, kada je rudarski basen Kolubara prestao da radi i nije isporučivao ugalj domaćinstvima. Rajko kao preduzetnik je bio u nezavidnoj poziciji jer je mu je posao stao, rudarski basen nije isporučivao ugalj, ali nije ni vratio Rajku novac koji je on uložio.&quot;Ja sam bio u nekim velikim kreditima zbog njihove &scaron;kolarine, i sam upao tako u jednu finansijsku dubiozu i bila je jedna ponuda da kao invalid prve kategorije mogu da uzmem neku otpremninu i onda ja sam video tu sebi izlaz&rdquo;, navodi gospodin Stepanović.Rajko je uzeo otpremninu i tako isplatio kredite za &scaron;kolovanje ćerki ali i kredite koje je imao kao preduzetnik. Takođe, odlazak u penziju mu je jako te&scaron;ko pao, jer je navikao trideset i tri godine da svakoga dana odlazi na posao.&quot;To je bilo vrlo čudnovato stanje. Ne mogu da opi&scaron;em, dezorijentisanost neka, pritisak da ostavim punomoćje sinu &ndash; on se bavi auto-prevozom, da mu ostavim kamion &ndash; bio sam auto-prevoznik, a nisam mogao da prenesem firmu na njega. Bilo mi je žao da sve do čega sam jedva, preko noći propadne. A na kraju nisam vi&scaron;e mogao i onda je počela anksioznost, depresija, ta neka dezorijentisanost i onda žena i ćerka su to prepoznale i odvele me kod psihijatra i ja sam počeo da se lečim&rdquo;, obja&scaron;njava Rajko.Godinu dana je na&scaron; sagovornik bio na terapiji lekom Tittrico, i navodi da mu je psihijatrica rekla da svi koji imaju inflamatorne bolesti creva ne bi bilo lo&scaron;e da piju takvu vrstu leka, jer utiče i na smirivanje creva. Navodi da je profesor Tarabar uzdržan po tom pitanju. Rajko ističe da mi kao dru&scaron;tvo imamo odbojnost prema neuropsihijatriji i da bi trebalo da zajedno radimo na razbijanju dru&scaron;tvene stigme. Rajko je u stanju remisije, dobro se oseća, svi parametri su u najboljem redu. Svaki dan vežba jer mu prija, naročito zbog posledica povreda koje je imao.&quot;Od korone svaki dan vežbam, radim po dvadeset osam sklekova dnevno, po stotinak trbu&scaron;njaka. Uzmem stolicu, radim propadajuće sklekove, jer imam utisak da čim ne vežbam dan&ndash;dva, počinju bolovi. I ba&scaron; sam sa profesorom Tarabarom pričao o tome i on kaže da je to odlično&rdquo;, navodi Rajko Stepanović.Poruka za čitaoce&quot;Ja imam poruku generalno za dru&scaron;tvo i sektor Stetoskopa, jer nažalost na&scaron;i mediji se slabo baziraju na naučnim činjenicama. Mislim da bi trebalo vi&scaron;e da bude popularnih naučnih emisija, razgovora sa pacijentima, da se omasovi priča ne samo o crevnim bolestima nego generalno o svim stvarima. Ljudi nemaju informacije, često se desi da čujem nekoga &ndash; nije to ni&scaron;ta. Nemojte da nije ni&scaron;ta, idite kod lekara, da vam doktor kaže da nije ni&scaron;ta&quot;, poručuje Rajko Stepanović.On kaže da je nažalost četrdeset dana izgubio čekajući da dobije uput za pregled kod specijaliste. Navodi da je potrebno da se ljudi vi&scaron;e edukuju o zdravlju i da bi edukacija trebalo da se pro&scaron;iri u svakoj formi i pisanoj putem elektronskih medija i putem masovnih medija. Ističe da bi bilo lepo kada bi bar jednom nedeljno postojala emisija koja bi se bavila različitim zdravstvenim stanjima i bolestima.&quot;Bar jednom nedeljno bi trebala da bude emisija &ndash; kako da prepozna&scaron; neke početne simptome različitih stanja, jer i karcinom se leči kad se dijagnostikuje na vreme&rdquo;, navodi gospodin Stepanović.

Kako je Rajko otkrio da ima Kronovu bolest? Ima važnu poruku za sve

0 Komentari