Zašto EU ubrzano traži partnere za kritične sirovine

U okviru ovog dokumenta navode se različite oblasti saradnje između Brisela i Beograda, koje obuhvataju pitanja kao &scaron;to su zelena tranzicija, električna vozila, baterije i kritični minerali. Međutim, koliko god taj dokument privlačio pažnju u domaćem javnom prostoru, jer za Srbiju deluje kao novost, u prethodnih preko godinu dana, Evropska unija je potpisala dosta sličnih dokumenata o saradnji sa najrazličitijim državama sveta u istoj oblasti. Ti dokumenti su naravno adaptirani za lokalni kontekst tih država i njihove potencijale, ali su u svojoj bazi slični. Dosada&scaron;nji partneri potpisnici Evropske unije u ovoj oblasti su i: Kanada, Norve&scaron;ka, Čile, Ukrajina, Australija, Čile i mnogi drugi. Postavlja se pitanje, za&scaron;to Evropska unija potpisuje ovakve dokumente sa različitim državama i koji je cilj saradnje u oblasti kritičnih sirovina, kao i koji su interesi država potpisnica da na ovaj način stupaju u odnos sa EU, pi&scaron;e politikolog za međunaordne odnose Dimitrije Milić.Postoji verovanje da ukoliko bi do&scaron;lo do nagle propasti svetske trgovine, od velikih sila samo bi Rusija i Sjedinjene Američke Države opstale kao funkcionalne države. Najveći deo država članica Evropske unije, ali i Kina i Indija na&scaron;le bi se u ogromnim problemima. Pored brojnih faktora, razlog za to je &scaron;to Rusija i SAD imaju dostupne energente i ključne minerale, dok recimo Nemačka, Italija ili &Scaron;panija to nemaju. Evropske države u velikoj meri zavise i od uvoza fosilnih goriva koja su motor stare ekonomije i energetike, ali i od uvoza i obrade minerala nužnih za zelenu tranziciju budućnosti.Iako se EU trudi da smanji zavisnost od Rusije u sferi fosilnih goriva, ona trenutno gaji drugu zavisnost, koja je može ko&scaron;tati u budućnosti. EU dominanto po pitanju kritičnih sirovina nužnih za zelenu tranziciju, koja bi omogućila evropskim državama energetsku suverenost koju sada nemaju, zavisi od Kine i drugih partnera. Po pitanju bakra, kobalta, litijuma, nikla, tungstena i retkih elemenata Zemlje, evropske države zavise dominantno od Pekinga, koji sa jedne strane poseduje preko 50% kapaciteta za obradu ovih materijala, ali je sve nesigurniji partner iz političkog ugla. Nekoliko kineskih kontrola izvoza retkih elemenata Zemlje, poput cerijuma, već su nanosili &scaron;tete evropskoj industriji.Iz tog razloga, Brisel je doneo strategiju koja bi trebalo da obezbedi veće kapacitete rudarenja i obrade rude na samoj teritoriji EU, ali i da pronađe stabilnije i pouzdanije spoljne partnere za čitav niz sirovina. Ta strategija je sadržana u okviru Zakona o kritičnim sirovinama koji je u martu 2023. izglasan skoro konsenzualno u Evropskom parlamentu, a iz kog se granaju dalji potezi Brisela. Jedan potez je svakako podr&scaron;ka podizanju domaćih kapaciteta za rudarenje i obradu ovih minerala, gde se skraćuju potrebni rokovi za izdavanje dozvola i daje podr&scaron;ka takvim projektima. &Scaron;to se tiče nekoliko ključnih minerala, Unija ima velike deficite. Finska je recimo trenutno jedina država koja rudari deficitarni fosfat i kobalt, a postoji i solidan manjak kada se radi o bakru, litijumu i niklu. Iako za sve navedene rude postoje brojni rudarski projekti u različitim fazama, količine neće biti dovoljne. Bez ovih elemenata nema vetrogeneratora, baterija, solarnih panela, električnih vozila ili skladi&scaron;tenja energije, pa samim tim ni ozbiljnije zelene tranzicije u Evropskoj uniji.Od marta pro&scaron;le godine Brisel ulaže napore da pronađe &scaron;to veći broj partnera koji mogu da u budućnosti stabilno snabdevaju Evropsku uniju potrebnim sirovinama i učestvuju u evropskim lancima snabdevanja oko zelene industrije. Najočigledniji izbor svakako su bile države poput Australije, Argentine i Čilea koje već imaju velike rezerve i proizvodne kapacitete za minerale. Naime, Čile je ubedljivo najveći svetski proizvođač bakra, a zajedno sa ostalim navedenim državama, uz Kinu, zauzima najvi&scaron;e mesto i kada se radi o litijumu. Kanada je prisutna u manjim procentima kada se radi o skoro svim navedenim mineralima, poput nikla, litijuma i bakra, a i politički je bliska Evropskoj uniji.Jedno od najvažnijih partnerstava u ovom nizu je svakako Norve&scaron;ka, koja je zbog energetske krize sa Rusijom, postala najvažniji partner EU oko izvoza nafte i gasa. U pitanju je država koja ima i rezerve kobalta, fosfata i retkih elemenata Zemlje, a koja je u svojoj državnoj strategiji iz 2023. najavila da želi da postane država najodrživijeg rudarenja minerala na svetu, gde joj najveću konkurenciju predstavljaju Finska i &Scaron;vedska. Ove države će Briselu služiti kao ogledni primeri za ostale partnere &scaron;to se tiče održivog rudarstva i obrade rude, a ti ekolo&scaron;ki standardi su i za partnere sve vi&scaron;i.Iz ovog ugla bi trebalo posmatrati pismo o namerama Srbije i Evropske unije, odnosno kao deo briselske strategije koji ima cilj da kroz zelenu tranziciju EU postane energetski nezavisnija i da u srednjem roku smanji zavisnost od Kine. Srbija, koja poseduje značajne rezerve barem dva od pet najvažnijih kritičnih minerala, bakra i litijuma, je zato u dodatnom fokusu u odnosu na ostale države regiona.Za Srbiju bi od najvećeg značaja bilo da u perspektivi obezbedi po&scaron;tovanje najvi&scaron;ih EU standarda u celom lancu proizvodnje kritičnih mineralnih sirovina, od rudarenja, obrade, pa sve do reciklaže. Iz ugla &scaron;ire evropske strategije, spomenuto pismo o namerama bi pretpostavlja se trebalo da bude uvod u potpisivanje strate&scaron;kog sporazuma o kritičnim sirovinama, a &scaron;to je usklađeno sa ranije usvojenim Planom rasta Zapadnog Balkana. Ovaj plan takođe spominje integraciju regionalnih lanaca snabdevanja u evropske lance uz neophodnost dalje akcione razrade te integracije. Zbog svega toga, trenutna de&scaron;avanja su samo početak budućeg evropskog interesovanja oko ovih tema u kontekstu na&scaron;e zemlje.

Zašto EU ubrzano traži partnere za kritične sirovine

0 Komentari