Rođendanska pesma: Od faraona do "baba devojke" FOTO

Morao bih da napregnem pamćenje, kako bih se obreo za rođendanskom trpezom u jednom podmajevičkom selu. Moje sećanje je dron.Mart je, a u dvori&scaron;tu seoske &scaron;kole jo&scaron; leži sneg. &Scaron;ezdesetih godina pro&scaron;log veka zima je umela da traje do aprila, a u bosanskim brdima i do maja. Odozgo vidim koko&scaron;injac, kao kockicu bačenu na snežnu povr&scaron;inu koja blista milionima iskri na zubatom martovskom suncu. Levo, na ivici bele povr&scaron;ine je jo&scaron; jedna crna kockica - čučavac. Sećam se mokrenja na zaleđenim daskama. Vreli urin je topio led, usecajući u njega čudnovata obličja.Dron se spu&scaron;ta prema zemljanom fudbalskom igrali&scaron;tu koje nije pod snegom, već je crno od blata - znak da su deca jurcala po njemu i po mokrom snegu pretvarajući ga u lepljivu ka&scaron;u.Sada dolazimo do &scaron;kolske zgrade. Svevideće oko se spu&scaron;ta. Prizemlje je op&scaron;iveno kamenom. Drvene stepenice sa strane vode na sprat. Moje sećanje klizi uz njih. &Scaron;kripe čak i pod nogama novopečenog petogodi&scaron;njaka. Iza vrata je kuhinja. Drveni patos sa ponekom rupom iz koje se katkad pomoli mi&scaron;ja nju&scaron;kica.U prostoriji su mirisi. Kuva se masna koka u loncu. Na stolu su tragovi bra&scaron;na. U peći se već rumeni hleb. A na samoj povr&scaron;ini stola koji je od istog grubog drveta kao i patos nalazi se krunski dokaz da je danas neobičan dan. Kraljica kolača - slatka salama. I činija sa rum-kuglicama. Sve miri&scaron;e na o&scaron;urenu koko&scaron;ku, marcipan i smokve. Na dan kada će svi - otac, majka i sestra - biti neobično razdragani, ustao sam zbunjen. Povlačiće me za u&scaron;i, da navodno jo&scaron; brže porastem. Ljubiti sočno uz neugodne zvuke. Tu će biti i neki pokloni. Mornarska majica, pantalone. Možda pokoja igračka. Ali njih se ne sećam.Sa radija dopirujugoslovenski&scaron;lageri. Voleo sam ukus smokve, marcipana i oraha. Rođendanski ukus. Kao i ukus žumanceta umućenog sa ka&scaron;ikom &scaron;ećera koje sam pio svakog jutra. Ukus ribljeg ulja. Ukus detinjstva.Kako se sećamo?Dron lebdi iznad kuhinskog stola, polako prestaje da emituje sliku. Ona bledi i zamrzava se. Opet sam u sada&scaron;njosti, pet i po decenija kasnije. Da, takav je mogao biti moj prvi svesno doživljeni rođendan. Kada bih mogao da ga se setim.Dragoslav DedovićNe mogu inače da se setim većine mojih ili tuđih rođendana. Ni lica, ni poklona. Znam da sam se u detinjstvu najlep&scaron;e igrao u pesku sa praznim konzervama sardine. Bu&scaron;ili smo njihov zid i povezivali ih žicom. To su bile na&scaron;e blistave sanke u pesku, na&scaron;i &scaron;leperi kojima smo prelazili brda. Tu i tamo dobijao sam prave igračke. Model Jatovog aviona. Poku&scaron;ao sam da ga nateram da leti. Dugo sam se igrao sa njim i kada su mu se zbog svojeglavog odbijanja da poleti slomila krila. Imao sam i ja žutog, jednookog medvedića. Kada sam i ja postao otac, na policama prodavnica njih je bilo na stotine. U mom detinjstvu su to bila izuzetno retka bića iz nekog drugog sveta. Danas su kineske radnje u Srbiji veliki logori za igračke koje čekaju da ih za rođendan udomi neko dete.Nekih poklona se - iz razloga koje ne razumem - ipak dobro sećam. Početkom sedamdesetih, u bosanskoj varo&scaron;ici, slučajno sam rekao najboljem drugu da mi je sutradan rođendan. Na vratima se tada sa njim pojavila i njegova starija sestra, lepa i vragolasta crnka. Poklonila mi je moj prvi losion. Tek &scaron;to sam iza sebe imao svoje mučno prvo brijanje. Ona je rekla, obraćajući se svom bratu i meni, da vi&scaron;e nismo deca već momci. A momci moraju lepo da miri&scaron;u. Nisam umeo čestito ni da se zahvalim, nikada nisam znao da primim poklon, vi&scaron;e sam se radovao kada bih ne&scaron;to poklanjao drugima. Po tome sam sličan majci.Pino silvestre - losion u zelenoj bočici u obliku &scaron;i&scaron;arke - napunio bi sobu svojim oporo-slatkastim mirisom čim bih odvrnuo poklopac. Tek mnogo kasnije shvatio sam da je ime losiona zapravo italijanski naziv za beli bor.Dragoslav DedovićKada danas uđem u radnje, kri&scaron;om otvaram bočice i nju&scaron;im. Mada žena kojoj verujem kaže da je miris tog losiona otužan, meni je drago da je zelena &scaron;i&scaron;arka, kao i ja, preživela pola stoleća i jo&scaron; uvek se &scaron;epuri u radnjama.Istorija rođendanaPre nekoliko hiljada godina rođendan je imao samo faraon. Svi su slavili dan njegovog rođenja, svoj kao da nisu imali. Tek su Grci i njihovi najbolji plagijatori, Rimljani, počeli da čovekovom rođenju pridaju značaj tako &scaron;to su na taj dan prizivali duhove za&scaron;titnike da sačuvaju slavljenike od zla. Rođendanski pokloni su zapravo žrtve koje se podnose tim duhovima.Ono &scaron;to nije preživelo od antičkih vremena do danas jeste običaj da se ljudi rođeni istog dana udruže i zajedno slave i sebe i bogove navodno rođene tog dana.Herodot je ostavio svedočenje da su Perzijanci od svih slavlja u godini najveći značaj pridavali rođendanu. Bogati su prema ovim zapisima umeli da izjedu pečene krave, konje, kamile i magarce, a siroma&scaron;niji su morali da se zadovolje teletom. Rođendansko prejedanje je izgleda staro koliko i čovečanstvo.Rođendani rimskih careva su bile svetkovine. U svim tim civilizacijama razvijala se astrologija - navodno umeće predviđanja karaktera i sudbine ljudskog bića na osnovu konstelacije nebeskih tela na dan rođenja. Nisam sklon da poverujem horoskopima. Ne zato &scaron;to veliki svemir ne utiče na nas, siću&scaron;na bića. Naprotiv. Ali čisto sumnajam da ta siću&scaron;na bića mogu da shvate način uticaja, da ga sistematizuju, svrstavajući novorođenčad pod horoskopske znake kao u fijoke. Hri&scaron;ćanstvo je sve ovo pretvorilo u jedan jedini rođendan - Isusov. Ma koliko to čudno zvučalo, ali Božić je zapravo Isusova rođendanska žurka.Knjige i rođendaniU gimnaziji su drugovi shvatili da volim da čitam. Za moj osamnaesti rođendan dobio sam od nekoliko drugarica i drugara knjigu &bdquo;Riba na biciklu&ldquo; hrvatskog pesnika Zvonimira Baloga. Bio je to logičan izbor. Horoskopska, martovska riba dobila je svoju Ribu na biciklu. Uostalom, taj me je čovek zarazio pesničkim humorom:&quot;Pjesmu treba početi / iz neba pa u rebra,/ u njoj ne mora biti / sve od srebra, nije pjesma pribor za jelo. / Ona mora imati va&scaron;u du&scaron;u, / a svoje luckasto tijelo&quot;.Druga knjiga koju sam dobio kao rođendanski poklon, do&scaron;la je u pravo vreme. Proleća 1983. na rođendanu u preuređenoj garaži, negde pri vrhu turskih basamaka koji su se zvali Žagrići okupila se ekipa iz Književnog kluba Tin. Već pola godine sam bio sarajevski student, a ljudi koji su pisali kao i ja postali su mi prvo pravo pleme kojem sam dobrovoljno pripadao - pesnički čopor. Slavlje je bilo razuzdano, ali neću o tome. U moju podstanarsku sobu doneli su na poklon knjigu Leonarda Koena &quot;Snaga robova&quot;.Dragoslav Dedović Knjiga mi je neko vreme bila putokaz u pisanju, a to ne mogu reći za mnogo &scaron;tampanih stvari. Sada je posle duže vremena opet listam. Strana 110:Ni&scaron;ta &scaron;to ste sagradili nije se održalo/ Koji god sistem izumete bez nas/ biće oborenBila je to potresna lektira i pre 42 godine. Sada istina ovih stihova svoju senku baca sve do beogradskog 15. marta 2025.Možda najznačajniji rođendanski poklon dobio sam u pro&scaron;loj deceniji. I Balogova i Koenova knjiga su zapaljene na ratnoj lomači u granatiranom stanu 1992. Sa njima su izgorele i sve moje fotografije. Posebno su mi nedostajale slike jednog mog letovanja u Makarskoj 1983.Posle tri decenije sreo sam u Beogradu devojku koju sam tada upoznao. Ona mi je već za naredni rođendan poklonila na&scaron;e fotografije iz Makarske. Nikada se nisam toliko obradovao nekom rođendanskom poklonu. Satima, danima, nedeljama, zagledao bih tih tridesetak fotografija, koje je ona sačuvala kao stari dobri analogni film, a onda ih jednostavno ponovo izradila kod fotografa. Pažljivo sam posmatrao ta lica &ndash; u isto vreme i bliska i tuđa. Mi kao nasmejani duhovi iz analogne epohe. Suočio sam se sa sobom kao dvadesetogodi&scaron;njakom, sa svojim snovima, nadama, sa ljubavlju koje smo imali u izobilju. Taj poklon me je za trenutak učinio faraonom, rimskim carem, odagnao je zle duhove, a prizvao ono &scaron;to je najbolje u meni. &bdquo;Hajde da se podsetimo da se život ne sastoji samo od disanja, već i od trenutaka koji ti oduzimaju dah&ldquo;, napisao je jednom Mark Tven. To je bio takav trenutak.Možda slatka salama, losion nazvan po belom boru, dve knjige i jedan mali album sa fotografijama, mogu biti čudan niz zapamćenih rođendanskih darova za jednog &scaron;ezdestdvogodi&scaron;njaka. Oprostiće mi svi drugi pokloni, pa i oni skupoceni. Ćudljiva smo bića, u nas se utisnu stvari koje nas ne pitaju za dozvolu. A zaboravljamo trenutke za koje olako kažemo, naročito u vreme digitalnih talambasa i lažnih odu&scaron;evljavanja, da su nezaboravni.Stare kutije i stare čarapeKad smo već kod nezaboravnih rođendana, moj &scaron;ezdeseti, koji sam proslavio u skopskoj kafani Čardak okružen dobrim ljudima i osobama koje volim, najbolje je kafansko druženje koje pamtim. Sedokosi bard skopskih kafana sedeo je za na&scaron;im stolom i svirao nam vi&scaron;e od dva sata, pevao je sve &scaron;to jedna balkanska du&scaron;a može da zamisli. Jo&scaron; je Hendriks rekao da je muzika najsnažniji oblik magije.Celi taj rođendan bio je zapravo jedan rasko&scaron;an genethliakon - tako su u starogrčka vremena nazivali rođendanske pesme.Život je često traljavo otaljavanje, ponekad zadovoljstvo, ponekad dosadna rutina, najče&scaron;će besmisleno trčanje hrčka u točku. Ali ponekad, on je rasko&scaron;an kao ča&scaron;a iz koje kipi &scaron;ampanjac. Neki dani su bliži besmrtnosti od drugih. Takav dan pamtim &ndash; za svoj jubilarni rođendan. Ne treba da čudi za&scaron;to je ta magija pala tek u krilo zrelog čoveka. &Scaron;iler je zapisao da mu je sa svakom godinom ljubav prema životu sve veća.Možda su jo&scaron; dva-tri slavlja bila jako dobra, ali sećanje je nepouzdano - ono &scaron;to se ne zapi&scaron;e ili ne snimi kao da nije ni bilo.Jo&scaron; uvek su rođendani monarha i diktatora važni datumi. Sreća te sam ravnodu&scaron;an prema jednima, a prezirem druge. Dru&scaron;tvene mreže nas svaki dan podsećaju na neke slavljenike. Klikne&scaron; na happy birthday i zaboravi&scaron;.Hri&scaron;ćanski verski čistunci imaju primedbu da je imendan u hri&scaron;ćanskoj, a rođendan u paganskoj tradiciji. To bi značilo da je dan kada je umro neki mučenik, a po kojem dete dobija krsno ime, važniji od dana kada ti je to dete rođeno. Isto se odnosi i na doslovne muslimane, koji bi možda mogli da prihvate obeležavanje Prorokovog rođenja, ali u svetovnom rođendanskom slavlju vide nevernička posla.Međutim, narodi se ne obaziru na dogme, već slave kako im se prohte. Na severu Nemačke zadržao se narodni običaj koji svakako u ovom veku ima problematičan smisao. Devojci koja nije stupila u brak do svog dvadeset i petog rođendana drugarice i rodbina ispletu venac od starih kutija za cigarete i sličnih kutija i kutijica. Smisao je zapravo uvredljiv. Kada se na nemačkom za žensku osobu kaže da je &quot;stara kutija&quot;- alte Schachtel - onda je to &quot;baba-devojka&quot; ili &quot;matora cura&quot;. Sličan običaj važi i za mu&scaron;karce koji su svoj trideseti rođendan dočekali kao neženje. Njima se venac plete od starih čarapa &ndash; jer izraz &bdquo;stara čarapa&ldquo; ima slično asocijativno polje kao i izraz &bdquo;stara kutija&ldquo;. Mada običaji nisu u skladu sa dana&scaron;njim vremenom, a poprilično su grubi, oni se u ovim nemačkim krajevima dobrano žilavi. Ovo je primer kako zajednica odvajkada svojim pritiskom učestvuje u životu pojedinca. On bi možda godine rado shvatio kao niz brojeva. Ali drugi to ne vide tako.Dragoslav DedovićPoprilično se promeni smisao rođendana u poodmakloj starosnoj dobi. Dok mladog čoveka rođendani prema mi&scaron;ljenju okoline guraju u sjajnu budućnost, stariji mogu da budu zahvalni da su živi dočekali taj datum. Kada popuste čula, burna slavlja svakako nemaju smisla. Ali veliki podrugljivac Džordž Bernard &Scaron;o je u starosti video i neka nesumnjivo pozitivna sporedna dejstva: &quot;Starost ima dve prednosti: Zubi te vi&scaron;e ne bole i čovek vi&scaron;e ne čuje sve te gluposti koje unaokolo pričaju&quot;.Rođendani nas podsećaju na jo&scaron; jednu činjenicu - vreme je jedini potpuno neobnovljivi resurs sa kojim raspolažemo. Seneka bi na to rekao - nije da imamo malo vremena, već je puno vremena koje ne koristimo.

Rođendanska pesma: Od faraona do "baba devojke" FOTO

0 Komentari