Cela Evropa se sprema

&quot;Rat vi&scaron;e nije koncept iz pro&scaron;losti, on je stvaran&quot;, upozorio je pro&scaron;le nedelje poljski premijer Donald Tusk u intervjuu za evropske medije i dodao da &quot;najvi&scaron;e zabrinjava to &scaron;to je svaki scenario moguć&quot;.Premijer Poljske, zemlje koja je nedavno otkrila da je ruska raketa prekr&scaron;ila njen vazdu&scaron;ni prostor na 39 sekundi, dodao je da je potrebno naviknuti se na &quot;činjenicu da je počela nova era: predratna era&quot;.Predsednici Letonije i Estonije Edgars Rinkevičs i Alar Karis tokom intervjua za Fajnen&scaron;el tajms pozvali su evropske saveznike da učine vi&scaron;e da se pripreme za moguć oružan sukob sa Rusijom i istraže sve opcije, od regrutacije do uvođenja posebne takse za odbranu i značajnog povećanja vojnih tro&scaron;kova.Rinkevičs smatra da bi evropske zemlje trebalo da razgovaraju o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka kako bi se povećao broj odbrambenih snaga.&quot;Neophodno je ozbiljno razgovarati o regrutaciji&quot;, ocenio je on.Kada je reč o povratku na nivo potro&scaron;nje iz &quot;ere Hladnog rata&quot;, Rinkevičs je rekao da &quot;u ovom delu Evrope i sveta, razumemo da treba da dođemo do tri odsto&quot;.Između Nemačke, Francuske i Poljske prisutne su tenzije povodom toga kako najbolje podržati Ukrajinu.&quot;Podržavaćemo Ukrajinu koliko god bude potrebno&quot;, rekao je nemački kancelar Olaf &Scaron;olc 20. marta na sastanku sa Tuskom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i dodao da će osigurati da se NATO ne uključi direktno u sukob.&Scaron;olc nije saglasan sa uverenjem Makrona da NATO saveznici treba da ostave otvorenom mogućnost raspoređivanja borbenih snaga u Ukrajini u nekom trenutku u budućnosti.Ni italijanska premijerka Đorđa Meloni nije za slanje NATO snaga u borbu jer bi, kako je upozorila pred italijanskim Senatom, to predstavljalo &quot;opasnu eskalaciju koja se mora izbeći po svaku cenu&quot;.&Scaron;olc se na&scaron;ao na meti međunarodnih kritika zbog odbijanja da po&scaron;alje krstareće rakete dugog dometa Taurus u Ukrajinu jer bi, kako je rekao, time rizikovao da dođe do eskalacije sukoba.On je naglasio da neće poslati nijednog vojnika iz Bundesvera u Ukrajinu.Nemački ministar finansija Kristijan Lindner predviđa od 2028. godine povećanje tro&scaron;kova za odbranu u budžetu u iznosu od do devet milijardi evra.Nemačka vlada je uzela hitne zajmove u ukupnom iznosu od 300 milijardi evra u 2020, 2021. i 2022. godini zbog krize sa korona virusom i zbog rata u Ukrajini, a otplata je planirana da počne 2028. godine i traje vi&scaron;e od 30 godina.Kako je objasnio Lindner, trenutno je planirana otplata duga od devet milijardi evra godi&scaron;nje, ali ako se do tada prevaziđe teret pandemije na nivou duga, otplata bi mogla da bude značajno smanjena, čime bi se na raspolaganju na&scaron;lo milijarde evra.U međuvremenu, Vlada Francuske gura odbrambene kompanije da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljile potrebe sopstvene vojske i da osiguraju kontinuiranu podr&scaron;ku Ukrajini nakon vi&scaron;e od dve godine rata sa Rusijom.Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorno rekao je da će Pariz isporučiti stotine oklopnih transportera i protivvazdu&scaron;nih raketa u okviru novog paketa pomoći Kijevu u ratu.Predsednik Evropskog saveta &Scaron;arl Mi&scaron;el, sumirajući prvi dan samita lidera EU u Briselu, rekao je da je ponovo potvrđeno jedinstvo Evrope i poručio da 27 država članica želi da &quot;brzo napreduje&quot; u pogledu prihoda od ruske imovine, da &quot;razume ozbiljnost situacije i re&scaron;eni su da učine vi&scaron;e za Kijev&quot;.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da bi, uz dogovor o prihodima od ruske godine, ove godine moglo da bude dostupno tri milijarde evra za kupovinu vojne opreme koja će biti poslata u Kijev.Rumunska vojska učestvuje sa 400 vojnika i 50 vozila u vojnim operacijama EU, rekao je načelnik General&scaron;taba general Georgica Vlad.Slovenački ministar odbrane Marjan &Scaron;arec izrazio je želju da Slovenija vi&scaron;e ne bude samo kupac, već da postane i prodavac i proizvođač vojne opreme.Odlazeći ministar odbrane Bugarske Todor Tagarev istakao je 29. marta da je budžet za odbranu za 2024. povećan za vi&scaron;e od 60 odsto u odnosu na 2022. godinu.U predlogu slovačkog Ministarstva odbrane navodi se da bi krajem godine oružane snage te zemlje moglo da čini 20.982 vojnika i 4.500 zaposlenih, &scaron;to je povećanje od 279 vojnika.U Portugalu je preovlađujući problem nedostatak novih regruta i vojnika koji napu&scaron;taju tri roda oružanih snaga. Istovremeno, potro&scaron;nja Portugala na odbranu je i dalje veoma niska u poređenju sa onom kakva bi NATO želela da bude.Ministarka odbrane Severne Makedonije Slavjanka Petrovska rekla je da domaća vojna industrija povećava proizvodne kapacitete kako bi konkurisala na trži&scaron;tu NATO.Skoplje se pridružilo inicijativi NATO za podr&scaron;ku proizvodnji municije i odbrambenoj industriji, &scaron;to će omogućiti da ta zemlja mnogo brže dobije neophodno naoružanje po mnogo povoljnijim cenama.

Cela Evropa se sprema

18 Komentari