Stambena kriza: "EU može da uradi mnogo više od gradnje novih stanova"

Evropski parlament je osnovao novi komitet za re&scaron;avanje krize, a njegova predsjedavajuća Irena Tinagli rekla je za Euronews da ima puno manevarskog prostora.Od obezbeđivanja sredstava za jačanje održivog i pristupačnog stanovanja do renoviranja starih zgrada, Evropska unija ima alate za re&scaron;avanje stambene krize koja pogađa građane u celom bloku &ndash; ali ne bez političke volje i saradnje suprotstavljenih političkih grupa, rekla je Tinagli, prenosi Investitor.&bdquo;Vidim neke političke grupe koje već kažu da je možda jedini problem izgradnja novih zgrada&ldquo;, rekla je Tinagli za Euronews u intervjuu u Strazburu. &ldquo;Mislim da možemo mnogo vi&scaron;e, ali nam je potrebna politička volja.&rdquo;&ldquo;Ako nema političkog dogovora o re&scaron;enjima, onda postoji rizik da smo stvorili iluziju da ne&scaron;to možemo da učinimo&rdquo;, dodala je.Tinagli predsedava novim posebnim komitetom Evropskog parlamenta za stanovanje, koji će u narednoj godini raditi na razvoju re&scaron;enja i preporuka za prvog komesara EU za stanovanje Dana Jorgensena, čiji portfelj pokriva i energetiku.Jorgensenov mandat za naredne četiri godine uključuje stvaranje panevropske investicione platforme za pristupačno i održivo stanovanje, prilagođavanje pravila o državnoj pomoći, predstavljanje prvog evropskog plana pristupačnog stanovanja i razvoj Evropske stambene strategije za pobolj&scaron;anje ponude novih domova.&bdquo;Nadam se da će Evropska komisija biti ambiciozna i predložiti ne samo jednu inicijativu, već sveobuhvatan paket, jer je stambena kriza vi&scaron;estruko pitanje&ldquo;, rekla je Tinagli.Između 2015. i 2023. prosečne cene stanova u EU porasle su 48%, dok su zakupnine porasle 18% između 2010. i 2022. Jedan od faktora koji je doprineo bio je porast kratkoročnih najmova, koji su kuće uklonili s trži&scaron;ta, prema istraživačkoj službi Evropskog parlamenta.Ipak, uticaj stambene krize ne oseća se podjednako u svim zemljama i gradovima, s velikim razlikama između zemalja članica poput Mađarske, gde su cene kuća porasle čak 173% za manje od jedne decenije &ndash; i drugih poput Finske, gde su cene porasle svega 5%.&ldquo;Ne želim da kažem kako Evropska unija ima čarobni &scaron;tapić ili re&scaron;enje koje odgovara svima, jer se svaka zemlja suočava sa specifičnom situacijom, ali možemo da ponudimo dublje razumevanje problema i re&scaron;enja koja bi mogla funkcionisati u različitim kontekstima&rdquo;, rekla je Tinagli.Parlamentarni odbor neće imati zakonodavnu moć, ali ima zadatak da mapira stambene potrebe, analizira postojeće politike &scaron;irom EU i radi sa državama članicama, gradovima i regijama na razvijanju re&scaron;enja.&ldquo;Ovo vidim kao priliku da se regionalne vlade okupe i da se smanji jaz unutar EU i među gradova u kojima ljudi zapravo žive&rdquo;, kazala je Tinagli.Takođe je istakla važnost razumevanja načina na koji stambeno trži&scaron;te funkcioni&scaron;e i &scaron;ta je po&scaron;lo po zlu tokom godina da bi se stvorila trenutna kriza.&ldquo;Ako izgubite iz vida primarni cilj &ndash; obezbeđivanje domova za ljude &ndash; onda je ne&scaron;to oti&scaron;lo u pogre&scaron;nom smeru. Razumjeti ovo je najambiciozniji deo&rdquo;, rekla je.Gorući problemI rastući tro&scaron;kovi života i ekonomske posledice pandemije kovida bili su ključni faktori koji su uticali na birače na evropskim izborima 2024. Rezultati su pokazali pomak udesno, pri čemu je grupa krajnje desnice Patrioti za Evropu (PfE) postala treća najveća snaga u Evropskom parlamentu.Od Lisabona do Madrida, građani su iza&scaron;li na ulice tražeći bolje uslove rada i pristup pristupačnom stanovanju. Ovo rastuće nezadovoljstvo pojačalo je političku pažnju po tom pitanju, ali je takođe podstaklo dru&scaron;tvene nemire.Analitičari sugeri&scaron;u da su ovi nemiri stvorili klimu koja koristi ekstremističkim strankama.&ldquo;Dok su stranke levog centra tradicionalno re&scaron;avale stambeni problem kroz sočivo nejednakosti i socijalne politike, radikalne desničarske stranke počele su da iskori&scaron;ćavaju to pitanje i koriste migracione politike za re&scaron;avanje stambene krize&rdquo;, navodi se u analizi istraživačkog centra European Policy Center sa sedi&scaron;tem u Briselu.Stambena kriza u EU možda je doprinela &ldquo;osećaju odvojenosti od Evropske unije ili tradicionalnih stranaka&rdquo; jer ljudi smatraju da su njihove primarne potrebe zanemarene, saglasna je Tinagli.&bdquo;Dakle, mogli bi se obratiti onima koji, uprkos tome &scaron;to nemaju stvarna re&scaron;enja ili upravljačko iskustvo, iskori&scaron;ćavaju nezadovoljstvo za vlastitu političku korist&ldquo;, tvrdi Tinagli, inače socijalistička poslanica koja stiže iz Italije.Međutim, ako ova kriza služi kao poziv na buđenje za EU i njene političare, &ldquo;mislim da nije sve tako lo&scaron;e&rdquo;, zaključila je Tinagli.

Stambena kriza: "EU može da uradi mnogo više od gradnje novih stanova"

0 Komentari