"Do 2531. godine svi ćemo imati isto prezime"

To je čudno predviđanje profesora koji kaže da će, ako se ne promene pravila braka, do 2531. godine svi u Japanu imati isto prezime.Japanski dnevni list Mainichi Shimbun objavio je istraživanje koje je vodio profesor Hiro&scaron;i Jo&scaron;ida sa Univerziteta Tohoku.Ono pokazuje da će, ako Japan insistira da parovi imaju jedno prezime, &quot;Sato-san&#39;&#39; biti jedino koje će ostati na snazi.Zamislite da svi stalno sve zovu &quot;Sato-san&quot;. Zvuči kao zaplet futurističkog romana, ali to je zapravo ozbiljna kampanja za ažuriranje starih zakona iz 1880-ih.Jo&scaron;idine projekcije, iako zasnovane na pretpostavkama, imaju za cilj da ukažu na potencijalni uticaj sada&scaron;njeg sistema na japansko dru&scaron;tvo. On duhovito sugeri&scaron;e da Sato nacija može dovesti do toga da se ljudima obraćaju brojevima.Sato je već na vrhu liste najče&scaron;ćih japanskih prezimena. Čak 1,5 odsto ukupnog stanovni&scaron;tva nosi prezime Sato, &scaron;to je 1.842.000 nosilaca &scaron;irom zemlje. Na drugom mestu je prezime Suzuki. Prema važećem zakonu koji zahteva da japanski parovi imaju jedno prezime, Satoova prevalencija se povećala 1,0083 puta u samo jednoj godini, od 2022. do 2023. godine.Dok su neki pogre&scaron;no shvatili istraživanje kao prvoaprilsku &scaron;alu, Jo&scaron;ida nagla&scaron;ava njegovu ozbiljnu nameru. Svet u kome svi imaju isto prezime, tvrdi on, ne samo da bi bio nezgodan već bi &quot;podrivao dostojanstvo pojedinca i kulturno nasleđe&quot;.Prema Jo&scaron;idinim proračunima, ako Zakon o prezimenu ostane nepromenjen, rasprostranjenost prezimena Sato će naglo porasti, obuhvatajući celokupno stanovni&scaron;tvo do 2531. godine.Japanski parovi biraju prezime nakon braka, ali ga u 95 odsto slučajeva menja žena. Sada&scaron;nji sistem braka ima nasleđe vi&scaron;e od jednog veka, koje potiče od uvođenja jedinstvenog porodičnog prezimena u periodu Meiji. Početak građanskog zakonika 1898. označio je ključni trenutak, uvodeći Japan u novu eru civilizacije nakon godina izolacije.Međutim, prema savremenim standardima, sistem braka je ostao nejednak. Muž se smatrao glavom domaćinstva, a prezime se prenosilo na ženu i porodicu. Ovo pravilo je zacementirano 1947. godine, posle Drugog svetskog rata, kada je deljenje prezimena postalo obavezan uslov za sklapanje braka. Tradicija traje i danas, sadržana u važećem Građanskom zakoniku i Zakonu o registraciji porodice.Zagovornici reforme zakona o prezimenima vide to kao priliku za očuvanje različitih porodičnih i regionalnih identiteta. Protivnici izmena, međutim, tvrde da bi promena zakona naru&scaron;ila jedinstvo porodice i zbunila decu.

"Do 2531. godine svi ćemo imati isto prezime"

7 Komentari