Očajnu Ukrajinu koja vapi za oružjem spasiće Bosna?

Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godi&scaron;nje, a fabrika &quot;Pretis&quot; iz Vogo&scaron;će bi mogla oko 100.000.Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.Zbog ka&scaron;njenja američke pomoći usled protivljenja Republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu &quot;partnerske države&quot; koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedi&scaron;tem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje da bi &quot;takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH&quot;.Opstrukcije iz Republike SrpskeOn, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. &quot;Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH &ndash; jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontroli&scaron;u Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja &ndash; izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje&quot;, kaže Bećirović.Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH &quot;ima visoke ocene&quot; Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to naru&scaron;avaju &quot;politički gestovi&quot; Milorada Dodika. Direktor &quot;Spoljnopolitičke inicijative BiH&quot; Haris Ćutahija smatra da je &quot;opasno&quot; to &scaron;to Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom &quot;vojne neutralnosti&quot;, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podr&scaron;ci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara &quot;realne &scaron;anse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj&quot;.Dodik kao &bdquo;Putinov avatar na Balkanu&ldquo;&quot;Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi pre&scaron;ao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu&quot;, kaže Ćutahija. Dodikovi kadrovi su jo&scaron; 2015. godine u institucijama BiH sprečili izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada &quot;tražila i zvanična Moskva&quot;.Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da &quot;promeni tok rata u Ukrajini&quot;. Kako bi se prevazi&scaron;le blokade srpskih kadrova u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO &quot;preko postojećih izvoznih ugovora&quot; i da ih &scaron;alju u Ukrajinu, čime bi se &quot;zaobi&scaron;la&quot; zabrana izvoza iz 2015. godine.Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila &bdquo;od velike koristi&ldquo; Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strate&scaron;kim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. &quot;U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje&quot;, zaključio je Mujanović.&quot;Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm&quot;, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.RS želi vi&scaron;e samostalnosti u oblasti vojne industrijeNo, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji. Taj zakon, koji je jo&scaron; u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, &scaron;to uključuje i aranžmane s drugim državama.&quot;Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom&quot;, kaže ministar privrede i preduzetni&scaron;tva RS Vojin Mitrović.Moguć &quot;paralelizam&quot;U RS se proizvode manje količine vojne opreme &ndash; uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila &ndash; i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem &ndash; smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. &quot;Iako će to jo&scaron; biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere&quot;, kaže Berko Zečević.Potencijali namenske industrije BiHMogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i vi&scaron;estruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika &quot;Pretis&quot; u Vogo&scaron;ći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević. Kapaciteti &quot;Pretisa&quot; su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.&quot;Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad&quot;, obja&scaron;njava Zečević. Fabrika &quot;Pretis&quot; sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godi&scaron;nje. &quot;Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godi&scaron;nje&quot;, kaže sagovornik DW.Namenska industrija ru&scaron;i rekorde, izvozi se i u susedne zemljeEvropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godi&scaron;nje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević. Do početka rata devedesetih godina ukupni godi&scaron;nji proizvodni kapacitet &quot;Pretisa&quot; u dve smjene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije. &quot;Realno, &rsquo;Pretis&rsquo; je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godi&scaron;nje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju&quot;, kaže Zečević za DW.Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ru&scaron;i rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini prema&scaron;ila je 241 milion maraka. Najvi&scaron;e oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi &ndash; Srbija, Hrvatska i Crna Gora.Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku &quot;novih hladnih ratova&quot;, kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. &quot;Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije&quot;, kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude &quot;perspektivan period&quot;.

Očajnu Ukrajinu koja vapi za oružjem spasiće Bosna?

0 Komentari