Evropi hitno potrebne velike vojne kompanije

On je istakao da ako Evropa želi bližu saradnju u oblasti odbrane, zemlje moraju da se specijalizuju za različite vrste vojne tehnologije.&quot;Nema mnogo smisla ako, recimo, izaberemo drugu ili treću najbolju tehnologiju jer jedna nacija to želi. Potrebne su nam velike kompanije u Evropi&quot;, rekao je on za Fajnen&scaron;el tajms.Prema njegovim rečima, ako Donald Tramp postane predsednik SAD, &quot;pritisak će biti veći&quot; na Nemačku, ali će se trka za obnovu vojne snage zemlje nastaviti bez obzira na to ko zavr&scaron;i u Beloj kući.&quot;SAD se vi&scaron;e fokusiraju na azijsko-pacifičku oblast nego na Evropu. Ako bi &bdquo;veoma rizična situacija&ldquo; u regionu izazvala oružani sukob u punoj meri, SAD će se fokusirati na Aziju, a onda će Evropa biti potpuno sama&quot;, rekao je direktor najvećeg nemačkog proizvođača oružja i municije.Kako je naveo, poslednjih decenija, evropski lideri su uzimali zdravo za gotovo da će SAD doći u pomoć kontinentu u slučaju vojne pretnje, ali &quot;to se neće desiti&quot;.&quot;Sjedinjene Američke Države, gde su republikanski poslanici blokirali vojnu pomoć Ukrajini, poslale su veoma jasnu poruku, a to je &#39;mi vi&scaron;e ne plaćamo za vas&quot;, podvukao je Paperger i dodao da su se odbrambene sposobnosti SAD suočile su se sa sopstvenim izazovima, uključujući rastuću političku polarizaciju.On je dodao da je veliki zadatak za sledećeg američkog predsednika da vi&scaron;e poveže dve stranke. &quot;Lo&scaron;e je ako je najveća ekonomija na svetu i najveća odbrambena sila podeljena nacija&quot;, istakao je direktor Rajnmetala.Paperger je podsetio da će kompanija sledeće godine proizvesti 700.000 granata u poređenju sa 70.000 godi&scaron;nje pre 2022, zahvaljujući investicijama u novim proizvodnim linijama &quot;pre nego &scaron;to se rat vratio u Evropu&quot;.&quot;Uvek sam mislio da je život opasan i da je svet opasan. Zato smo rano investirali u Mađarskoj, Australiji i Velikoj Britaniji. Lokalizacija i rast proizvodnih kapaciteta u mnogim zemljama bili su važni za buduće porudžbine&quot;, rekao je Paperger, koji je u Rajnmetalu od 1990. godine.Kompanija sa sedi&scaron;tem u Dizeldorfu osnovana 1889. poslovala je sa Rusijom sve dok nemačka vlada nije povukla izvoznu dozvolu 2014. nakon &scaron;to je Kremlj pripojio ukrajinsko poluostrvo Krim.Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, cena akcija Rajnmetala porasla je vi&scaron;e od pet puta i kompanija očekuje da će do kraja 2024. imati zaostale narudžbine od članica NATO-a i njenih saveznika u vrednosti od 60 milijardi evra.Paperger je pro&scaron;log meseca prodao akcije u vrednosti skoro 5 miliona evra &mdash; ne&scaron;to vi&scaron;e od 6 odsto njegovog ukupnog kapitala u kompaniji.Pro&scaron;le godine, Rajnmetal je preuzeo &scaron;panskog rivala Ekpal za 1,2 milijarde evra, čime je učvrstio vodeću poziciju u lancu snabdevanja municijom.

Evropi hitno potrebne velike vojne kompanije

6 Komentari