Ko je srećniji, vlasnik ili ljubimac?

Prema profesoru filozofije Marku Roulandsu, odgovor je jasan: Psi vole svoje živote i žive ih intenzivnije od nas.Roulands, koji predaje na Univerzitetu u Majamiju, u svojoj novoj knjizi &quot;The World of Dog&quot; kaže: &quot;Ono &scaron;to na&scaron;i pseći saputnici mogu da nas nauče o dobrom životu ne analizira samo pona&scaron;anje psa, već se bavi dubljom filozofskom porukom &ndash; kako bismo i mi mogli da živimo ispunjenije živote ako bismo iskusili život kao oni.&quot;Psi, tvrdi Roulands, vole svoj život u potpunosti jer je to sve &scaron;to imaju. Ne razmi&scaron;ljaju o pro&scaron;losti ili budućnosti, ne analiziraju i ne preispituju svoje odluke. Umesto toga, oni su u potpunosti prisutni u sada&scaron;njem trenutku, bez težine reflektivne samosvesti koju ljudi nose.Za&scaron;to su psi srećniji od ljudi?Prema Roulandsu, psi nisu opterećeni stalnim razmi&scaron;ljanjem o svojim postupcima, nesigurnostima i brigama koje muče ljude. Oni jednostavno trče, skaču, nju&scaron;kaju, istražuju, ponavljaju iste radnje bez dosade ili frustracije. Njihova sreća dolazi iz same srži njihove prirode, dok mi, ljudi, neprestano poku&scaron;avamo da pronađemo smisao u stvarima koje nas na kraju čine nesrećnim.Shutterstock/ORION PRODUCTIONRoulandsov pas, nemački ovčar po imenu &Scaron;edou (Shadow), savr&scaron;en je primer za to. Svakog jutra on lovi iguane sunčajući se na obalama kanala u Majamiju. Nikada ih ne uhvati, ali ga to ne sprečava da svaki dan sa jednakim entuzijazmom ponavlja isti ritual. Njegova radost ne dolazi od postizanja cilja, već od samog čina. Filozof ovo upoređuje sa grčkim mitom o Sizifu, čoveku koji je bio osuđen da zauvek gura kamen uz brdo, samo da bi se kamen svaki put otkotrljao. Ali dok je Sizifov zadatak bio kazna, za ovog psa je to nepresu&scaron;an izvor sreće.&Scaron;ta nas psi mogu naučiti o sreći?Roulands veruje da psi nisu samo pasivni posmatrači sopstvenih života, već i njihovi aktivni kreatori. Oni ne analiziraju i ne dovode u pitanje svoje postojanje, oni ga jednostavno žive. Ljudi, s druge strane, često postaju zarobljenici sopstvenih misli, &scaron;to nas dovodi do nesigurnosti, sumnje i anksioznosti.Psi, tvrdi autor, nemaju ovaj problem. Njihov svet je jednostavan, ali duboko smislen. Nisu kritični prema sopstvenim životima, nisu opsednuti pro&scaron;lo&scaron;ću ili zabrinuti za budućnost. Zbog toga, kaže Roulands, psi vode ispunjenije živote od nas.Psi možda nisu u stanju da donose logične zaključke kao mi, ali imaju neverovatnu sposobnost da čitaju emocije. Gledajući desnu stranu ljudskog lica, koja je povezana sa levom hemisferom mozga, onom koja izražava emocije, psi instinktivno shvataju &scaron;ta se de&scaron;ava sa njihovim vlasnicima. Oni ne preispituju značenje sreće, oni je jednostavno doživljavaju.4 PM production/ShutterstockAko želite da pronađete smisao života, nabavite psaRoulands zaključuje da psi imaju vi&scaron;e smisla za život od nas upravo zato &scaron;to ne razmi&scaron;ljaju kao ljudi. Dok se mi borimo sa sopstvenim mislima i dilemama, psi jednostavno uživaju u trenutku.Njegova poruka je jasna: Ako želite da pronađete pravi smisao života, posmatrajte pse. Oni ne traže sreću, oni je jednostavno žive i u tome leži njihova najveća mudrost.

Ko je srećniji, vlasnik ili ljubimac?

0 Komentari