Za 12 godina pokrenuto skoro 2.000 kapitalnih projekata: Putevi, pruge, škole, bolnice...

Nikada pre nije bilo izgrađeno vi&scaron;e kilometara novih auto-puteva i brzih pruga, niti rekonstruisano lokalnih i regionalnih puteva, pi&scaron;u Novosti. Oko 300 infrastrukturnih projekata doprinelo je ravnomernom regionalnom razvoju na&scaron;e zemlje. Najvi&scaron;e novih kilometara auto-puteva u Evropi gradi se u na&scaron;oj zemlji.Prema zvaničnim podacima, od 2012. godine za saobraćaj su otvorena oko 552 kilometra najsavremenijih puteva, a grade se jo&scaron; 533 kilometra. Srbija je bukvalno premrežena auto-putevima i brzim saobraćajnicama, a na pojedine se čekalo i vi&scaron;e od pola veka. Koridor 10 od Horgo&scaron;a, preko Novog Sada, Beograda i Ni&scaron;a do Pre&scaron;eva a istočnim krakom do granice sa Bugarskom, zavr&scaron;en je posle pet decenija.MGSI/Predrag Mitić&quot;Moravski koridor&quot; koji spaja dva auto-puta Beograd - Ni&scaron; i &quot;Milo&scaron; Veliki&quot; počinje kod Pojata, a stigao je do Vrnjačke Banje. Sredinom godine u saobraćaj bi trebalo da se pusti jo&scaron; jedna deonica &quot;Milo&scaron;a Velikog&quot; od Preljine do Požege. Grade se Fru&scaron;kogorski koridor, kao i &quot;Osmeh Srbije&quot;, čija trasa kroz na&scaron;u zemlju spaja rumunsku i mađarsku granicu. Vodni putevi u na&scaron;oj zemlji decenijama su bili zadnja stavka na listi ulaganja. Međutim, država je posle 30 godina pokrenula niz investicionih projekata u lučku infrastrukturu, koja je važna i zbog prevoza robe, ali i razvoja turizma i privrede uop&scaron;te. Srbija je zemlja velikih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama - Dunavu i Savi i mreži plovnih puteva u dužini od 1.000 kilometara. Srbija ima 11 luka, a najvi&scaron;e ih je na Dunavu - osam, na Savi su dve, a jedna na Tisi. U na&scaron;oj zemlji otvoreno je deset međunarodnih putničkih pristani&scaron;ta, i to sedam na Dunavu - u Novom Sadu, Zemunu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu, i tri na reci Savi u Beogradu, &Scaron;apcu i Sremskoj Mitrovici - kažu u Agenciji za upravljanje lukama.Shutterstock/Adam Radosavljevic&quot;Pre 20 godina u Srbiji je radilo samo pristani&scaron;te u Beogradu, a danas se sa deset lokacija povezujemo sa Evropom i svetom. Aerodrom &quot;Nikola Tesla&quot; postao je najveće saobraćajno i putno čvori&scaron;te u jugoistočnoj Evropi. Od potpisivanja ugovora o koncesiji sa kompanijom Vinci Airports, beogradska vazdu&scaron;na luka je dobila nove terminale, kompletno obnovljenu glavnu pistu, novu, umetnutu pistu i rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, nova parking-mesta za automobile, kao i nove pristupne puteve. Koliko se beogradska vazdu&scaron;na luka promenila u proteklih 12 godina najbolje pokazuju brojke. Tako je broj putnika sa 3,54 miliona 2013. porastao na 8,4 miliona pro&scaron;le godine. Posebna pažnja posvećena je zdravlju građana. Oko 300 projekata je realizovano ili se privodi kraju u ovoj oblasti. Zdravstvene ustanove &scaron;irom Srbije prolaze kroz obimnu rekonstrukciju kako bi pacijentima i medicinskom osoblju obezbedile savremenije, bezbednije i funkcionalnije prostore.Obnova bolnica i domova zdravlja uključuje i modernizaciju opreme, unapređivanje infrastrukture i pobolj&scaron;anje uslova lečenja. Najveću pažnju u Beogradu je privukla izgradnja univerzitetske dečje klinike &quot;Tir&scaron;ova 2&quot;, čija je izgradnja počela 2020. godine, a poslednje tri godine uložena su značajna sredstva u renoviranje, rekonstrukciju i opremanje ambulante koja je namenjena na&scaron;im najmlađim sugrađanima. Na impresivnih 62.000 kvadrata prostiraće se novi objekat sa 11 spratova, dok je samo građevinski deo projekta vredan 118 miliona evra. Kada se zavr&scaron;i, moderna dečja klinika &quot;Tir&scaron;ova 2&quot; imaće vi&scaron;e od 280 kreveta za sme&scaron;taj korisnika raspoređenih u 154 sobe. Zasada radovi teku dobrom dinamikom, podizanje betonske konstrukcije treba da bude zavr&scaron;eno ove godine, dok bi moderno zdanje trebalo da primi prve pacijente 2027. godine. Izgradnja je mesecima u jeku, radi se u dve smene, a na gradili&scaron;tu se nalazi oko 200 radnika dnevno.U oktobru 2018. godine započeta je velika rekonstrukcija tri objekta u sklopu Kliničko-bolničkog centra Zemun. Tokom ovog projekta rekonstruisane su zgrade Bolnice za pedijatriju, neurologiju i zgrada Službe za specijalističke i konsultativne preglede. Nabavljena je moderna oprema u vrednosti od 1,6 miliona evra uključujući prvu magnetnu rezonancu za ovaj bolnički centar. Veliko interesovanje je privukao Univerzitetski klinički centar Srbije. Njegova rekonstrukcija je donela 500 novih bolnič- kih kreveta i 36 operacionih sala. Uz sam objekat izgrađena je i garaža sa 564 parking-mesta. Naime, za vreme vanrednog stanja u ovoj zdravstvenoj ustanovi je za 15 dana izgrađena nova laboratorija za molekularnu detekciju infektivnih agenasa. Na Dedinju u KBC &quot;Dr Dragi&scaron;a Mi&scaron;ović&quot; je rekonstruisano vi&scaron;e objekata, kao &scaron;to je odsek za hirurgiju, a vrednost projekta je bila 5,4 miliona evra.Takođe, ova zdravstvena ustanova je dobila novu, najsavremeniju opremu kao &scaron;to su skener i dva rendgen aparata u vrednosti od 866.000 evra. Istu opremu je dobio i Institut za ortopediju Banjica u vrednosti od 604.000 evra, a Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa jedan rendgen manje u vrednosti od 770.000 evra. Studenti na Stomatolo&scaron;kom fa- kultetu u Beogradu su dobili najsavremeniji CT skener u vrednosti od 510.000 evra. Formirana je i sa radom počela prva Banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona u Srbiji. Na listi ključnih projekata je i Klinički centar Vojvodine, kao i Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Radovi na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra Ni&scaron; na ukupnoj povr&scaron;ini od oko 44.000 kvadrata zavr&scaron;eni su 2017. Uz kompletnu obnovu stare zgrade, izgrađen je i novi blok. Vrednost projekta je 56,8 miliona evra, gde je zaposleno 465 ljudi. U Novom Pazaru kompletno su rekonstruisani i nadograđeni interno odeljenje, hirurgija i dom zdravlja. Gradi se novi objekat psihijatrije i nedostajuća infrastruktura trafostanice, kotlarnice i toplovoda. Vrednost projekta iznosi vi&scaron;e od 43 miliona evra.U protekloj deceniji obnovljeni su i opremljeni domovi zdravlja ambulante, laboratorije, zdravstveni i gerontolo&scaron;ki centri, domovi za stare i penzionere, ustanove za dnevni boravak obolelih građana, centri za socijalni rad. Svim bolnicama stigli su i najsavremeniji rendgen aparati i dijagnostička oprema. Izgrađene su tri kovid-bolnice. Za radove i opremanje Kovid-bolnice u Batajnici za lečenje 800 pacijenata odvojeno 42 miliona evra. Izgradnja je ko&scaron;tala 27,8 miliona evra, a oprema 15,1 milion evra. Druga bolnica koja je izgrađena tokom korone nikla je u Kru&scaron;evcu i raspolaže sa 493 kreveta, od čega 150 kreveta intenzivne nege i 343 kreveta poluintenzivne nege. Sada funkcioni&scaron;e kao op&scaron;ta bolnica. Ova investicija bila je vredna 2,01 milijardu dinara. Treća Kovid-bolnica u Novom Sadu ima 600 kreveta: 400 za pacijente na poluintenzivnoj nezi i 200 kreveta za najteže pacijente, odnosno za one kojima je potrebna intenzivna nega. Danas postaje op&scaron;ta bolnica za Novosađane.Unapređenju kvaliteta vazduha i zdravijem životnom okruženju doprinelo je oko 250 eko- lo&scaron;kih projekata koji obuhvataju gradnju kanalizacione mreže, postrojenja za preči&scaron;ćavanje voda, sanitarnih deponija, rekonstrukciju kotlar- nica ili zamenu kotlova, kao i izgradnju i renoviranje igrali&scaron;ta i dečjih parkova Gotovo da nema grada ili op&scaron;tine u kojoj nisu renovirane osnovne i srednje &scaron;kole, đački i studentski domovi. Izgrađeni su nacionalno-tehnolo&scaron;ki parkovi, instituti, ali i vrtići i kreativni centri. Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu je uspostavila Državni DATA centar koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima najsavremeniji i prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i u kome je sme&scaron;tena ključna informaciono-komuni- kaciona infrastruktura Srbije. Vrednost projekta je 55 miliona evra.Narodni muzej otvoren posle 15 godinaShutterstock/kavcicmPosle 15 godina, koliko je bio zatvoren za javnost, 2018. godine otvoren je renovirani Narodni muzej, u koji je uloženo 13,8 miliona evra. Najvažniji simbol Beograda i Srbije - Hram Svetog Save zavr&scaron;en je posle nekoliko decenija. U poslednje tri godine u zavr&scaron;etak radova na ovom hramu povr&scaron;ine oko 15.000 kvadratnih metara uloženo je 43 miliona evra. Unutra&scaron;nje uređenje povereno je čuvenom ruskom akademiku Nikolaju Muhinu, slikaru i ikonopiscu, pod čijim rukovodstvom je zavr- &scaron;en impozantni mozaik. Utemeljivač srpske državnosti, Stefan Nemanja, konačno je dobio dostojan spomenik u Beo- gradu. Statua velikog župana zauzima centralno mesto na trgu ispred zgrade Železničke stanice, koja će biti pretvorena u Istorijski muzej Srbije. Delo je ruskog skulptora Aleksandra Julijanoviča Rukavi&scaron;njikova, člana Ruske akademije umetnosti i jednog od najboljih skulptora na svetu.Otkri- vanje spomenika je obavljeno za Savindan, 27. januara 2021. godine. Među kapitalnim projek- tima na&scaron;la se i obnova zgrade Radio-televizije Vojvodine, ali i uređenje Smederevske tvrđave. U radove na kompletnoj rekonstrukciji pozori&scaron;ta &quot;Bora Stanković&quot; uloženo je 1,5 miliona evra. Knez Lazar dobio je spomenik u Kru&scaron;evcu, Ćupriji i Kosovskoj Mitrovici, u Beogradu je izgrađen Spomenik herojima sa Ko&scaron;ara. Obnovljen je beogradski &quot;Pobednik&quot;, na Kalemeg- danu, rekonstruisani su muzeji, domovi kulture, biblioteke, pozori&scaron;ta, kulturni centri, crkve, manastiri, arheolo&scaron;kih lokaliteti...Niklo 400 industrijskih zonaUlaganje u izgradnju novih i pro&scaron;irenje postojećih industrijskih zona &scaron;irom Srbije vratilo je život u manje gradove. Nove fabrike otvorile su radna mesta za lokalno stanovni&scaron;tvo, čime je zaustavljen odlazak mladih u veće sredine. S druge strane, investicije su omogućile i indirektna zapo&scaron;ljavanja kod kooperanata i pratećih usluga od transporta, ugostiteljstva, trgovine... Prema podacima, Srbija ima oko 400 industrijskih zona u većini gradova i op&scaron;tina. One su promenile sliku lokalnih samouprava ne samo infrastrukturno i ekonomski, već razvoju doprinose i uključivanjem u obrazovanje, kulturu, ali i zdravstvo i očuvanje životne sredine.Energetska sigurnostIzgrađen je gasovod &quot;Balkanski tok&quot;, bez koga Srbija danas ne bi imala energetsku sigurnost. Dostupnost ključnog energenta i izgradnja saobraćajnica doprineli su privlačenju investitora i otvaranju novih radnih mesta. Realizovano je vi&scaron;e od 300 investicionih projekata koji obuhvataju izgradnju i rekonstrukciju fabrika, pogona, poslovnih objekata, kao i ulaganja u novu opremu i zapo&scaron;ljavanje. Među kapitalnim prioritetima u narednom periodu je &quot;Ekspo 2027&quot; koji će dati zamajac razvoju Srbije, a uključuje i izgradnju Nacionalnog stadiona u Beogradu.

Za 12 godina pokrenuto skoro 2.000 kapitalnih projekata: Putevi, pruge, škole, bolnice...

4 Komentari