Evropljani rade sve manje

Dilema je samo da li vi&scaron;e ljudi treba da radi manje ili manje ljudi treba da radi vi&scaron;e?Pitanjem podsticanja zaposlenih da rade vi&scaron;e bave se neke od najbogatijih zemalja u Evropi. Vlade i privrednici u Nemačkoj, Holandiji i Austriji poku&scaron;avaju da učine privlačnijim prekovremeni rad, pružanjem različitih benefita i uvođenjem fleksibilnog radnog vremena, prenosi Seebiz.Istovremeno, sve je vi&scaron;e zaposlenih koji žele manje da rade. Prosečno nedeljno radno vreme se smanjuje, a raste broj onih koji rade pola radnog vremena, dok sindikati zahtevaju ukidanje radne nedelje od 38,5 sati. Zaposlenost u EU dostigla je skoro 75 odsto, dok najbogatije evropske zemlje beleže rekordnu zaposlenost uz povećanje zaposlenosti žena.Glavni uzrok sada&scaron;njeg stanja na trži&scaron;tu rada je porast broja onih koji ne rade puno radno vreme. U bogatim evropskim zemljama oko trećina zaposlenih ne radi puno radno vreme. Visoka stopa zaposlenosti ne znači da se vi&scaron;e radi. U Nemačkoj se 2022. godine radilo u proseku 1.350 sati godi&scaron;nje, &scaron;to je najmanje od svih zemalja OECD.Poslovi s skraćenim radnim vremenom kao &scaron;to su čuvanje i briga o deci, na kojima radi nedovoljan broj ljudi predstavljaju problem. Nedostatak osoblja za ovu vrstu poslova jo&scaron; će porasti. Za poslodavce i političare izazov predstavlja &scaron;to sve vi&scaron;e zaposlenih želi da radi kraće. U Holandiji je često pravilo &quot;1,5 dohodak&ldquo;, &scaron;to znači da je jedan član domaćinstva radi puno, a drugi radi pola radnog vremena.Poslodavci i vlade poku&scaron;avaju da od zaposlenih izvuku vi&scaron;e radnih sati. Nemačka pokrajina Baden-Virtenberg zahteva obrazloženje od učitelja koji rade manje od 75 odsto radnog vremena. Prema navodima ministarstva obrazovanja ta inicijativa obuhvata 4.000 od oko 115.000 zaposlenih učitelja u pokrajini.

Evropljani rade sve manje

0 Komentari