Stvoren za Vimbldon

Ako bi iko mogao da kreira idealan fotorobot igrača koji je stvoren da igra na travi, onda bi tom savršenstvu po mnogima bio najbliži Rodžer Federer.

Teniser iz Bazela, ili kako često vole da kažu, „teniska poezija u pokretu“. Još na travi, da ugođaj bude kompletniji.

U istoriji Vimbldona stoji da niko više od njega nije uspeo da ostvoji trofeja na ovom grend slem turniru. Ukupno osam.

Legendarni Britanac Vilijam Renšo, uspeo je da sedam puta osvoji pehar u poslednjoj deceniji 19. veka. I dugo se verovalo da neće biti dostignut.

Onda se takođe u poslednjoj deceniji 20. veka pojavio neko jednako ubedljiv i impresivan, Amerikanac Pit Sampras, koji je takođe sedam puta, od 1993. do 2000. uspeo da osvoji ovaj fantastični turnir.

Da nije bilo tok pokliznuća u finalu 1996. protiv Ričarda Krajičeka, sada bi on bio jednak sa Federerom.

Ni odlaskom sa pozornice Amerikanca grčkog porekla, mnogi nisu verovali da će neko uspeti da Renšoua i njega stigne i prestigne, ali i to se dogodilo.

Rodžer Federer je kao profesionalac na Vimbldonu prvi turnir odigrao 1999. godine, godinu dana posle duplog juniorskog trijumfa, u singlu i u dublu.

Još tada je Švajcarac najavio blistave londonske trenutke, ali sve do 2001. i četvrtfinala, nije uspevao da se domogne završnice.

Kada je 2002. opet izgubio na startu od Marija Ančića, mnogi su posumnjali, ali to je bila samo optička varka.

Rodžer je od 2003. do 2007. godine uspeo u nizu da osvoji pet vimbldonskih trofeja i po tome se izjednači sa takođe bivšim brojem jedan, Šveđaninom Bjernom Borgom, kojem je tako nešto pošlo za rukom u periodu od 1976. do 1980. godine.

Međutim, Federer i Borg su sasvim drugačiji tipovi igrača. Dok se Šveđanin čvrsto držao osnovne linije, Federer je u maniru prethodnih šampiona, pre svih Borisa Bekera, Stefana Edberga i Pita Samprasa, dodajući tome i svoju komponentu „ol kort“ igrača, uspeo da ispiše istoriju.

Do prvog trofeja došao je 2003. pobedom na topovskim serverom Markom Filipusisom u tri seta, 7:6 (5), 6:2, 7:6 (3), da bi u naredne dve godine njegova žrtva u finalima bio Amerikanac Endi Rodik.

Švajcarac ga je 2004. pobedio sa 4:6, 7:5, 7:6 (3), 6:4, a naredne godine je bio još ubedljiviji, 6:2, 7:6 (2), 6:4.

U naredne tri godine, gledali smo tri uzastopna finala između Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

Tih godina su kreirali neverovatno rivalstvo, teniski svet se raspolutio na dva dela, ali utisak je da je Rodžer imao sve komande na londonskoj travi, dok je Rafa držao zemljano carstvo Rolan Garosa.

Švajcarac je dobio prva dva finala u toj epskoj trilogiji, prvi put 2006. godine, 6:0, 7:6 (5), 6:7 (2), 6:3, da bi u finalu 2007. godine igrali petv setova, 7:6 (7), 4:6, 7:6 (3), 2:6, 6:2.

Mnogi nisu verovali da će Nadal moći da ga ugrozi na travi, ali to se ipak dogodilo u fantastičnom finalu 2008. godine kada je „Bik sa Majorke“ pobedio posle velike bitke u pet setova, 6:4, 6:4, 6:7 (5), 6:7 (8), 9:7.

Iako je teniski svet to priželjkivalo, od tada nikada nismo više gledali „Fedal“ finale u Vimbldonu, pre svega jer je od 2011. na ovom turniru značajnu ulogu počeo da igra Novak Đoković, ali i Endi Mari koji je 2013. prekinuo prokletstvo i posle 77 godina doneo Britancima trijumf na njihovom grend slem turniru.

Svejedno, Federer je posle tih pet trijumfa u nizu, uspeo da osvoji još tri trofeja, 2009. kada je opet u finalu pobedio Rodika, u meču u kom je Amerikanac bio najbliži da ga konačno pobedi, kada su u petom setu morali da odigraju čak 30 gemova, 5:7, 7:6 (6), 7:6 (5), 3:6, 16:14.

Federer je u protekloj deceniji, kojom je dominirao Novak Đoković, uspeo da doda još dve tirule – sedmu 2012. kada je pobedio Endija Marija sa 4:6, 7:5, 6:3, 6:4 i konačno 2017. godine, protiv Marina Čilića, 6:3, 6:1, 6:4.

Ono što ga svakako peče je činjenica da je izgubio četiri finala na SW 19 i to od najljućih rivala, jednom od Rafe Nadala i tri puta od Novaka Đokovića, ali to generalno ne menja utisak o tome da je Rodžer igrač kao krojen za igru na ovom turniru.

“Kada sam 2003. osvojio prvi put pehar na Vimbldonu, ni u najluđim snovima nisam imao tu scenu da ću opet podići pehar i da će me moja deca gledati kako to činim. Tako da je to sasvim nestvaran osećaj. Prilično sam šokiran kako je sve to uspelo da se poklopi”, rekao je Federer posle jednog od kasnijih trijumfa na londonskoj travi.

I u 40. godini, Federer sanja o peharu na Vimbldonu i veruje da tu ima najveće šanse.

Sa velikim šampionima se nikada ne zna, u stanju su da učine sve, ali jedno se nikada ne sme uraditi, potceniti ih.

Rodžerovih osam zvezdica na Vimbldonu dovoljno govore.