Čardaš u Novakovom čardaku

Na vimbldonskim šampionskim balovima, imao je pet puta priliku da zamoli za ples šampionku turnira, a tako gibak kakav je, čini se da nema problem da zapleše na bilo koju zadatu muzičku temu.

Polka? Može. Tvist, rumba, samba, tango – nema problema. Na kolo smo navikli, tu je bez premca. Zašto danas ne bi zaplesao i – čardaš?

Prvi od tri poslednja koraka ka velikom cilju, čini danas od 14.30 protiv Mađara Martona Fučoviča, 39. na svetskoj listi.

Igra protiv šampiona Vimbldona!

Da, dobro ste pročitali, samo u drugačijoj konkurenciji – dok Novak ima pet seniorskih kruna u hramu tenisa, Marton u svojim vitrinama ljubomorno čuva onaj jedini, juniorski trofej, osvojen na turniru 2010. godine.

Kakva simbolika, godinu dana pre nego što će Novak ostvariti svoj veliki životni san – osvojiti prvi Vimbldon i postati broj jedan na svetu!

Sada se od tih čudesnih dana, kada je prvi put grickao travu na Central kortu, navršilo deset godina, Novak s nesmanjenom žestinom nastavlja da grabi ka još većim visinama, tačnije ka onim sferama na kojima niko od teniskih besmrtrnika do sada nije bio.

Novak je u nekom svom međusfernom čardaku, odakle na teniski svet gleda sa ogromne visine, ali što je bitno – on se ne boji iste. Vrtoglavica mu nikada nije bila problem. Naprotiv.

Prija mu to suočavanje sa teniskim bogovima, na ravnoj nozi, koji su, uredili tako da ni pored toga što on više i ne mari koliko će ostati na mestu broj jedan, ipak produže taj boravak na vrhu. Odlažući njegovo svrgavanje sa trona i ostavljanjem Danila Medvedeva bez šansi, bar još neko vreme.

Možda u tome ima i te nebeske pravde, jer setite se zamrzavanja ATP liste u 2020. godini, zbog pandemije, tih 29 nedelja, tokom kojih bi Novak, po svoj prilici takođe suvereno vladao, kao što vlada i sada.

Ipak, taj čardaš-korak, koji, priznaćete, nije nimalo lak za savladati, kao što nije jednostavno spremiti ni savršen gulaš, donosi mu priliku da se nađe nadohvat još jednom fantastičnog istorijskog trenutka, novog finala Vimbldona, čijim osvajanjem bi došao blizu podviga koji je Rod Lejver uradio 1969. kada je osvojio sva četiri slema u godini.

Marton Fučovič je svojom igrom, motivisanošću, dobrom pripremom za turnir, zasluženo izborio svoje mesto među osam preostalih kandidata za trofej.

Možda Mađari, kao vaterpolo ili rukometna zemlja, nisu toliko navikli na uspehe tenisera, pa im i četvrtfinale grend slema dođe kao neko čudo, ali svakako će danas od Budimpešte do Segedina pratiti sa velikom pažnjom šta radi njihov miljenik.

Jer prošlo je 14 godina otkako je Agneš Šavaj igrala polufinale na US Openu, a tačno 40 godina otkako je jedan Mađar bio u četvrtfinalu grend slema – to je tada pošlo za rukom Balašu Tarociju na Rolan Garosu.

Suštna svega je da se Novak pita za sve – kako je do sada igrao, nemamo razloga ni osnove da sumnjamo da će prebroditi još jednu prepreku i doći korak bliže tom 20. peharu na turnirima četvorke.

Danil Medvedev, koji je u ponedeljak uveče otišao na spavanje sa 2:1 u stovima protiv Huberta Hurkača, probudio se u utorak i nažalost po njega nastavio da spava na terenu, što je budni Hurkač iskoristio – momak koji je od svih četvrtfinalista najviše izlazio na mrežu (179 puta), nagrađen je za ofanzivu i hrabrost prvim četvrtfinalom u karijeri i vizom za meč snova sa Rodžerom Federerom.

“Kada si drugi na svetu, četvrto kolo je slab rezultat. Loš rezultat. I to je to”, kratko je sumirao sadašnji trenutak Medvedev, koji će sada presabirati kako može do trona, ali kroz šumu turnira do kraja leta gde će braniti veći deo osvojenih bodova.

Ipak, gledajući taj Rodžerov deo žreba, ne mogu da se otmem utisku da je najveću injekciju samopouzdanja dobio u utorak uveče Mateo Beretini, onom penal-pobedom Italije nad Španijom na Euro 2020.

Zamislite sada koliko Rimljanin gori od želje da uradi isto – preskoči dve preostale prepreke i u nedelju, pre “azura” igra za večitu tenisku slavu.

No tu je sada i Hurkač, koji ima rakete od udaraca, treći Poljak u četvrtfinalu Vimbldona u istoriji. Igra protiv čoveka sa najviše vimbldonskih pehara u kolekciji.

Rodžeru će sada najveći problem biti godine njegovih preostalih protivnika, i teret njegovih četiri decenije, ali ako je neko u stanju da magijom reketa poništi sve i učini sa se vremenski faktor i granice izbrišu, onda je to svakako Rodžer, kao što je to svakako i Novak.

Da ostavimo momke na trenutak po strani – dame su odradile svoja četvrtfinala dan posle maničnog ponedeljka, sasvim brzo, efikasno, sve se igralo u dva seta i šta imamo?

Jedan zanimljiv podatak, ovo je četvrti uzastopni grend slem u kojem ćemo imati sasvim različit sastav polufinala, što govori o sadašnjem trenutku ženskog tenisa u kom je sve u stanju fluktuacije, promena, nestabilnosti.

Ipak, tu su prva dva nosioca turnira, Ešli Barti i Arina Sabalenka i dva bivša broja jedan, šampionka iz 2018. Anđelik Kerber i Čehinja Karolina Pliškova.

Izuzetno jak sastav za završnicu, što apsolutno obećava zanimljivu završnicu u polufinalu i finalu.

Dakle, ima 75 odsto šansi da dobijemo novu šampionku, i svega ta četvrtina ostaje da bi Anđelik Kerber mogla da ponovi uspeh, ali kako “Ejndži” igra, to uopšte ne deluje nemoguće.

Nekako mi se čini da ćemo možda pevušiti onu čuvenu pesmu od Rolingstonsa, “Ejndži” i na kraju ovog turnira. Iskusna je Nemica, jedina od ovih koje su tu preostale koja zna šta znači prigrliti taj prelepi tanjir, “Venus Rouzvoter diš”. A to nije mala stvar.

Kao što kod tenisera, nije mala stvar ni u tome što Kanada ima dva mlada lava u četvrtfinalu. Ože-Alijasim i Šapovalov, to zaista mnogo obećava, prvi će igrati protiv Beretinija, drugi protiv Karena Hačanova.

E sad, da li ćemo u završnici gledati tenis u dvorani ili pod otvorenim krovom, drugo je pitanje.

Juli nije juli u Londonu, jer prognoza obećava još otvorenih kišobrana.

Ko će “plesati po kiši”, videćemo danas.

Korak po korak, što bi rekao Novak. Nikako ne gledati dalje.