Kopaonički vuk

Biće da od životinskog sveta tamo najčešće viđamo veverice ili lisice, kojih po londonskih predgrađima ima baš dosta, u šta sam se i sam uverio, ali vuk je baš retka pojava.

I to još posebno – kopaonički!

Doduše, nekako svakog leta u ovo vreme, britanska publika ima priliku da na delu gleda vuka u njegovom pohodu na njihov glavni, vimbldonski plen.

Neki uživaju, većina izgleda ne, ali tako je kako je.

Tom “vuku” je ime Novak Đoković, i on i sada, poput genijalnog Kevina Kostnera u onom Oskarima ovenčanom filmu (sedam) igra neki svoj “ples sa vukovima”.

Počesto je, mogli bismo se saglasiti, i sam u tom vučjem okruženju, ali do plena se ne dolazi nikada u idealnim okolnostima. Pa tako i ovog puta.

“Proveo sam mnogo vremena u planinama sa vukovima, tako da je ovo vučja energija. Ne šalim se”, rekao je Novak u intervjuu na Terenu 1 posle pobede u trećem kolu nad Amerikancem Denisom Kudlom.

Zašto bi se Novak šalio? Pa vuk je oduvek bio zaštitnik Srba, ako ćemo kopati dalje po istoriji, i starih Slovena.

Pogledajte koliko je to "vuk" u korenu naših muških i ženskih imena, u nazivima sela i gradova, i sve će vam biti jasno.

I Novak je, kako je i sam rekao u tom razgovoru, očigledno ponosan na svoje “vučje” poreklo. Na Kopaonik na kom je prvo dohvatio reket u ruke, na Srbiju, na te teške godine početaka koje su ga, kako je rekao, ojačale i učinile da bude ovo što je danas. Šampion najviše klase. I jasno je zašto kaže da ništa u svemu tome ne bi menjao.

"Gladan kao vuk", što su nekada pevali Duran Duran, e tako je to i sa Noletom. Iako mu je 34 godine i dalje je jednako gladan titula. Možda i više nego ikada.

Nekoliko puta je u tom meču sa Kudlom, u kom stvari nisu išle tako glatko kao u prethodna dva duela, ozbiljno pustio glas, reagujući na provokacije sa tribina, koje su kada je on u pitanju, nešto uobičajeno.

Naravno, ono na kraju meča, to nije nešto što odobravamo i što nam prija da vidimo, ali može biti razumljivo. Ne znam kako bi se i većina od vas koji ovo čitate, ponela u toj situaciji, kada u vama proključa revolt, kada vas konstantno svesno provociraju. Novak se češće iskontroliše, ali nekada zaista ne može i da sebi oduška i da reaguje na taj neprimeren način.

Druga priča je komunikacija sa sopstvenim boksom - više puta je i sam o tome govorio, pričali su o tome i Goran Ivanišević i Marjan Vajda, ali to je stvar koja je samo njima poznata. Nekoliko puta je rekao kako već pet minuta posle meča svi sve zaborave i smeju se kao da ništa nije bilo. Ti ispadi govore jasno o tenziji na terenu, ali i o važnosti svakog trenutka i koliko je Novaku stalo da u svakom momentu bude savršen.

Novaku-vuku protiv Denisa Kudle nije bilo lako, posebno kada su procenti ubačenog prvog servisa spali na svega 54 odsto, tako da je razumljivo što posle meča nije bio nimalo zaodovoljan svojim izdanjem, za razliku od protivnika, koji je opustio ruku i uživao u svakom poenu.

Ipak, ne mogu da se ne pitam – ako Novak i pored evidentnih slabosti u današnjoj partiji, ne daje ni gram šanse protivniku i pobeđuje sa 3:0, kakvu to onda šalje poruku narednim rivalima?

Koji, iako je on evidentno na povoljnijoj strani žreba, neće biti jednostavni.

Kristijan Garin, 17. nosilac, teniser iz Čilea, biće Novakov protivnik za otvaranje druge nedelje turnira. Neko ko je specijalista za šljaku i ko se preko dvojice kvalifikanata, Zapate Miraljasa i Marka Polmansa, te Španca Pedra Martineza, ušunjao u drugu nedelju.

Iskoristio je svoju šansu, i tako je stigao da stane na crtu Novaku, u meču za plasman u četvrtfinale.

Ako pokušamo da projektujemo Novakov put ka eventualnom finalu, posle Garina, u četvrtfinalu bi mogao na boljeg iz meča Marton Fučovič – Andrej Rubljov, dok u polufinale stiže neko iz kvarteta koji čine Karen Hačanov, Sebastijan Korda, Denis Šapovalov i Roberto Bautista Agut.

No, kao što smo rekli, nema pobeda unapred, ide se korak po korak i tako je najbolje.

Iz te grupe, posebno apostrofiram supertalentovane Šapovalova i Kordu, prvi je u lagana tri seta stavio znak stop na povratničkoj misiji Endija Marija, a drugi je izbacio neugodnog Britanca, Danijela Evansa.

Šapovalov ima tu posebnu harizmu, prosto, videlo se šta znači snaga i mladost u odnosu na nedostatak snage Endija Marija, koji je u ovom meču delovao kao teretnjak natovaren sa pet tona tereta na autoputu. Snagom volje je vukao dok je mogao, ali za sve, nažalost, postoji granica, pa i za Endija, kojem svakako, na svemu treba čestitati.

Šapovalov je ozbiljan pretnja svima – deluje onako sveže, “borisbekerovski”, zaista je to jedan fin kanadski povetarac koji osvežava sve ove godine na Vimbldonu.

Ali ni Korda ništa manje nije interesantan i ako ništa drugo, bilo bi jako zanimljivo da gledamo njihov duel u četvrtfinalu, iako će se i Karen Hačanov u svemu tome pitati dosta, ali i iskusniji Španac Bautista Agut, polufinalista iz 2019.

Oh that poor little ball girl.. just slipped on grass.. she's been lying in pain for ages ..took medic ages to reach her.. she's still on deck now... #Wimbledon pic.twitter.com/ILrH5z34WJ

— Hubert Hobux (@HubertHobux) July 2, 2021

Kad smo kod Vimbldona, tamošnje rajske terene obasjala je u petak i Vojvotkinja od Kembridža, princeza Kejt, supriga princa Vilijama, koja je posle gledanja jednog dubl meča otišla pravo u glavnu kuhinju, kako bi sa tamošnjim glavnim šefom, pripremala poslastice sa jagodama i sendviče sa jajima, za popodnevni ručak.

Kejt u humanitarnij akciji, priznala je da “jagode obično do sada čistila nožem, ali da je shvatila da tako gubi značajan deo jagode”.

Tako su neki posetioci, pojeli poneki specijalitet ne znajući da je u njegovoj pripremi učestvovala i sama Kejt, ali takva su vimbldonska iznenađenja.

Dobro je što Kejt nije tokom dana bila na terenu broj 4, jer se tamo na jednom dubl meču, desila vrlo neprijatna stvar, ali koja posle svega viđenog prve nedelje, nikako nije iznenađenje.

Jedna devojčica, sakupljačica lopti, okliznula se i pala, tom prilikom teže povredivši članak.

Pauza je trajala punih 25 minuta, devojčici su davali kiseonik zbog bolova i na nosilima je izneli sa terena.

Treba li šta dodati posle ovoga? Sumnjam. Od tolikih padanja, neko je morao da nastrada na ovakav način. Na stručnjacima za terene sada je da vide šta će i kako će dalje, posebno jer se za naredne dane opet najavljuju kiša, oblaci, standardne londonske kulise.

Kako će se u svemu tome snalaziti “vuk sa Kopaonika”, videćemo od ponedeljka. Nadajmo se jednako dobro kao i prve nedelje.

Lovaca ima mnogo, ali ne deluju još preterano naoružani, a od davnina, stvar je takva da se po prirodi stvari, vuka svi plaše.

Neka tako ostane i u drugoj nedelji turnira, pa da se jedan vučji glas začuje, onako iz dubine duše, posle finalnog meča. Sa vrha vimbldonskog brda.

Da zaledi svima krv u žilama!