Autsajderi

Umesto ka zapadu, kako su navikli u ovo vreme, Švajcarci okreću glave ka severoistoku Evrope, “Veneciji severa”, gradu Petra Velikog, gde ih čeka sudbonosni sudar sa “furijom”.

Čak su i na stranicama švajcarskih listova, Rodžer Federer i njegova povratnička misija na Vimbldonu, pomalo gurnuti u zapećak – barem iza selektora Vladimira Petkovića i njegovih izabranika koji biju istorijsku bitku za plasman u polufinale.

Federer nije navikao da bude u drugom planu, ali pristaće i na to.

Čak je i sam rešio da stane na tih sat i po i podrži svoje zemljake. Računajte kako će u petak, na slobodan dan za njega, tempirati sve kako bi sa Ivanom Ljubičićem i Severinom Lutijem, zavaljen u nekoj hotelskoj, vimbldonskoj sofi, radio ovo…

“…držaću palčeve za autsajdere”, rekao je uz osmeh medijima posle pobede nad starom žrtvom, Rišarom Gaskeom.

Možda Švajcarci i jesu autsajderi u odnosu na trofejne Špance, ali Federer svakako nije autsajder protiv Kamerona Norija, svog narednog protivnika na Vimbldonu, u trećem kolu.

Teško je to objasniti, ali siguran sam da će barem polovina prisutnih Britanaca na Central kortu u subotu, navijati za Federera, a protiv svog sunarodnika.

Rodžer Federer ima vimbldonski diplomatski pasoš, on je njihov, iako mu u stvarnom pasošu piše da je državljanin Švajcarske.

“Neću imati ništa protiv, ma koga kog da izaberu da podrže”, rekao je teniser iz Bazela.

Može li se sa dovoljno pouzdanosti išta pročitati iz izdanja Rodžera Federera protiv Rišara Gaskea?

Nekoliko stvari sigurno – prvo to da je igrao bolje nego na startu, u prvom kolu, a definitivno mnogo bolje nego na pripremnim mečevima.

Ulazak u meč opet je bio malo usporen, ali budilnik je pozvonio na vreme, taman na startu taj-brejka prvog seta, kada je ni sam ne zna kako, pronašao bekhend koji je posle toga funkcionisao besprekorno.

Lepo je bilo gledati tu bitku jednoručnih bekhenda – Gaske i Rodžer su svakako među onim igračima koji ih igraju najupečatljivije i najlepše za oko.

Ali jednostavno, Gaske, kao ni milion puta do sada, nije imao šansu da naudi Federeru i zbog toga se ne bih usudio još da kažem da je Federer onaj stari, iako je po nekim elementima, u određenim delovima mečeva, zaista delovao kao da jeste.

“Vratio mu se taj stari šampionski osećaj”, rekao je u komentaru meča trostruki šampion Boris Beker.

Čekaj još malo Borise, da ga vidimo barem još sa Norijem.

Upakovan u taj gustiš donjeg dela žreba, gde ga vrebaju mine svih tipova, sa nesigurnostima sa kojima je stigao na SW19, Rodžer jednostavno ne sme da juri kroz minsko polje. Zato je i sam oprezan.

Ubeđen sam da Nori, koji je ove godine odigrao zaista nekoliko odličnih mečeva, može da mu baci rukavicu izazova i barem ga namuči, ako ne i više od toga.

Naravno, Rodžer nije propustio priliku da posle meča, istakne neka imena koja su u najužem krugu za osvajanje titule, ali ni sam nije mogao da ne prizna da je njegova vimbldonska nemeza, Novak Đoković, ispred njega.

“Bukmejkeri su verovatno u pravu u vezi Đokovića, koji je igrao sva ta finala, da, on jeste favorit”, rekao je Rodžer.

Da to Rodžer, možda po uzoru na fudbalere Švajcarske, taktički ne oblači već sada “dres autsajdera”, u tom anticipiranom, mogućem finalu sa Novakom?

Ko to zna, možda bi njemu stvarno uloga autsajdera više prijala, mada je dovoljno besmisleno izgovoriti te dve reči, "Federer" i "autsajder". Nespojivo. To nema nikakvog smisla.

Koliko god da mu je godina, kako god da igra, upamtite, on je u stanju da u datom trenutku, izađe iz granica normale i odigra čudesno, i tada nije bitno ko je s druge strane mreže.

Zato sa njim treba – oprezno. Manje slušati šta govori, a više se koncentrisati na to kako igra i šta radi.

Budući da je treće kolo i da Novaka Đokovića posle Britaca i Južnoafrikanca, sada čeka Amerikanac sa druge strane mreže, bitno je naglasiti da Novak, igrom iz prva dva kola, protiv Drejpera i Andersona, ipak predstavlja ogromnu prepreku za Denisa Kudlu, ma koliko momak dobro igrao i želeo da napravi iznenađenje.

Istorija njihovih okršaja ima svega dva reda, ispisana pre dve godine baš na Vimbldonu, kada je Novak izgubio svega sedam gemova u drugom kolu, i potom na US Openu iste, 2019. godine, kada se Kudla pomerio na devet gemova.

Naravno, Novak ga ni za cent neće potceniti, naprotiv, verujem da je dobro prostudirao sve odlike igre pet godina mlađeg momka iz Arlingtona.

Korak po korak, tako se gradi grend slem tvrđava, pametno i strpljivo.

Gledajući šta se dešavalo četvrtog dana, barem kod tenisera, reklo bi se da su favoriti bili poslovično dobri, Zverev, Beretini, Čilić, jedino je hiroviti Bublik pobedio ponekad i hirovitijeg Dimitrova, ali to više nije iznenađenje.

I Nik Kirjos je imao lakši posao za razliku od prvog kola i moram da kažem da Nik i ja konačno oko nečega možemo da se složimo, a to je – brzina trave.

Tačno je, na Vimbldonu su maksimalno usporili brzinu trave, učinili su je prijatnijom za igru igračima osnovne linije, tako da se serveri izgubili nekadašnju prednost, a servis-volej stil je otišao u istoriju.

“Raspalim servis od 219 na sat. Nekad je to bilo nemoguće vratiti. Sada mi Đanluka Mager pogodi viner iz reterna. To ne bi trebalo da se događa”, kaže Kirjos.

Tu se Nik i ja slažemo – trava treba da bude drugačija od šljake i drugih podloga, baš zato što je po tradiciji, istorijski bila raj za servis-volej igrače.

“Tenis na travi je servis i volej. To su koreni teniske igre”, zaključio je Nik uz opasku da je svestan da je to usporavanje urađeno zbog TV gledalaca i kako bi bilo više razmena na travi, pa je čak i rekao da je “lepo videti kako Đoković obasjava teren svojim udarcima”.

Nik nešto u poslednje vreme baš medi o Novaku, primetili ste?

Uz samo jedan dodatak – neka sačekaju još koju godinu, dok Novak završi karijeru, pa nek je posle ubrzavaju. Jer ovako definitivno više prija i broju jedan.

I da ne zaboravim, jedno ime, Ema Radukanu. Devojka sa britanskim državljanstvom, ima samo 18 godina i 338. je na svetu, a igraće u drugoj nedelji turnira.

Pobedila je bivšu finalistkinju Rolan Garosa, Marketu Vondrušovu i ostvarila snove.

Kaže da još čeka rezultate testova iz matematike i ekonomije, ali da bi radije da prođe u osminu finala, nego da dobije dobre ocene na testovima, a izgubi u narednom kolu.

Toliko o tome šta Vimbldon znači i još nesvršenim školarcima.

Možda i ona razume – test može da položi i iz drugog puta, ali priliku da bude među 16 najboljih na londonskoj travi, neće dobiti tako lako.

To su te čari igre na travi.