Klizavo je kad je vlažno

A zaboravili su, misleći da to i nije toliko važno. Prevarili su se, jer i te kako jeste.

Znate onaj natpis kada čistačice obrišu hodnik u nekoj poslovnoj zgradi, pa pored toga stave znak upozorenja da je podloga klizava i da postoji opasnost od pada? E tu smo, dakle.

"Klizavo je kad je vlažno“, što bi rekao američki roker Džon Bon Džovi.

I šta da kažem, prvog dana Vimbldona 2021. godine bilo je toliko klizavo, posebno na Centralnom terenu, da su mnogi žestoko padali.

Oni najizdržljiviji su ustali i našli put do pobede, a neki su bogme ostali da sede na travi. Bez rešenja kako da se ponovo podignu i izbegnu novo, totalno proklizavanje.

U pojedinim momentima mečeva prvog dana, posebno između Novaka Đokovića i mlađanog Džeka Drejpera, izgledalo je kao da su na nekoj zelenoj, ledenoj povšini. Malo, malo, pa hop, tras na zemlju, na kolena, na laktove, na tur, ma nije bilo nimalo, nimalo bezazleno i organizatori bi morali da imaju na umu da postavka krova nije i jedino rešenje za čuvenu londonsku vlagu.

A ona se opasno nadvukla iako je kraj juna i preti da ozbiljno poremeti program takmičenja tokom prve nedelje.

Da, sada stvarno vidimo smisao one stare vimbldonske šale da je „to turnir gde kiša ponekad bude prekinuta tenisom“.

Ipak, iako se igralo ograničeno i ne u punom kapacitetu za prvi dan takmičenja, bilo je i te kako sadržajno i uzbudljivo.

There are fans. And then there are super fans.#WimbledonThing | @DjokerNole pic.twitter.com/PXxaOl39RA

— Wimbledon (@Wimbledon) June 28, 2021

Najvažnije je da je Novak Đoković uspeo da pronađe ritam koraka na travi posle neočekivano izgubljenog početnog seta od debitanta na velikoj sceni, Džeka Drejpera.

Da li je sudbina zaista spojila Novaka, da igra sa sinom čoveka, koji je pokušao da mu obezbedi britansko državljanstvo još 2006. godine, više nije tako ni važno. Otplovilo je Temzom, poput barže, što bi se reklo, a Novak je posle početnog privikavanja, brzinom munje protutnjao kroz tri naredna seta izgubivši svega pet gemova.

Nije branilac trofeja bio loš ni u tom prvom setu – sedam brejkl lopti je imao, samo nije uspeo da ih valorizuje, ali rezultat je stalno bio tu, nadohvat ruke i Đoković nijednog momenta nije zapaničio i pored toga što se publika na Central kortu opasno probudila kada je na semaforu stajalo 6:4 za Drejpera.

Doduše nisu svi galamili za Drejpera – videli ste svi jednu bakicu sa velikim Novakovim posterom, kao ikonom.

I ko onda kaže da u Engleskoj ne vole Đokovića? Taman posla.

Majstor za utišavanje bučnih je posle tog seta dremeža okrenuo stranicu, dograbio reket i počeo da deli lekcije neiskusnom Drejperu kako se to radi na velikoj sceni.

Decibal po decibal, publika se utišavala, bili su svesni da je balon nade u senzaciju definitivno pukao i da sledi ono neminovno i nemilosrdno „Novakovanje“ protivnika, koji je u tim momentima delovao kao da se našao u centru tornada. U vrtlogu Novakove genijalnosti pre svega oličene u nestvarno dobrom serviranju.

„Je li to bio Goran ili Novak?“, pitao sam se i sam povremeno, prepoznajući tu šampionsku servis rutinu koju je imao nekada Splićanin, sada trener broja jedan.

Kao mašina, spakovao je u ta četiri seta 25 as servisa – udarajući ne toliko snažno, koliko precizno, tačno plasirano, na idealna mesta i kilogram i po lakih poena omogućio je Novaku berićetan vimbldonski ručak i potom miran čaj u pet.

Toliko se u poslednje dve godine pričalo o napretku tog Novakovog početnog udarca. Kada sipa as za asom, kada uspe da u jednom gemu za 46 sekundi spakuje četiri neodbranjiva udarca, da prosto ostavi protivnika ukupanog u mestu, ne znajući gde će mu servirati, onda znate da su svi ti časovi na tremingu, gde je sa svojim trenerima terao mak na konac do najsitnijeg detalja, konačno dali rezultat.

Servirao je kao Sampras, ili Federer na ovom mestu u njihovim najboljim danima. Bude li tako nastavio, ma kliziće niz turnir, bez ikakvih problema.

Jer na travi dobiti lagano servis gem je ogromna prednost, a da ne kažem koliko to može biti važno u taj-brejku.

I sada, to protiv Kevina Andersona, u reprizi finala iz 2018. može biti strašno važno, iako ni Kevin više nije onaj stari Kevin, ali dobro, rekli smo, idemo korak po korak, sa maksimumom respekta za svakog rivala.

🚨 UPSET 🚨

23-year-old American Frances Tiafoe defeats No. 3 seed Stefanos Tsitsipas in straight sets at #Wimbledon

This is Tiafoe's first victory over a top 5 player 😤 pic.twitter.com/ipmSTzhirw

— ESPN (@espn) June 28, 2021

Jer nekako od samog jutra, gledajući program dana, imao sam neodoljiv osećaj kako će se Stefanos Cicipas pokliznuti protiv Frensisa Tijafoa i – nisam se prevario.

„Sanjao sam kako ću pobediti Stefanosa Cicipasa“, rekao je Frensis slavodobitno po završetku meča.

Ovaj dečko zaista zaslužuje sve simpatije.

Uvek spreman za „fajt“, uvek moralno tako jak, on je onaj koji će uvek napeti mišicu i izvući iz protivnika i zadnji atom snage.

Zašto se Ciciju ne sviđa londonska trava, samo on zna odgovor, ali da na njoj nema one svoje uobičajene spretnosti, to je više nego očigledno. Jednostavno, umetnost igranja na travi uči se godinama, a Grk te početne lekcije nikako da savlada. Doduše, ima vremena.

Tijafo, sin izbeglice iz ratne zone Sijera Leonea, koji je odrastao igrajući na američkom betonu a ne na svetoj londonskoj travi, zaista pokazuje da ima to nešto što bi moglo da ga izdvoji u tom delu žreba, gde nema tako mnogo pravih, potentnih izazivača za Novaka.

Njegov gest na kraju meča, kako „kusa iz zdelice“, objasnio je stručno na video konferenciji sa novinarima. I dobro upamtite ovu filozofiju. Siguran sam da će naći svoje mesto u nekom budućem, proširenom izdanju vimbldonskih izjava i umotvorina.

„Što više mečeva dobiješ, bolje ti je, obrok je ukusniji. Ovde sam da bih nešto pojeo. Stek za večeru neće se platiti sam od sebe, lepe večere ne plaćaju se same. Morate da igrate i da pobedite“, rekao je Amerikanac.

Šta ćete, teška strana života naučila je i njega kako treba da se ponaša na terenu. Otuda je zaslužio onakve ovacije.

I za kraj, šta reći o tom spektakularnom povratku ljubimca londonske publike, Endija Marija i o njegovoj pobedi posle četiri godine u tom čuvenom hramu tenisa?

Endi, dobrodošao nazad, prijatelju.

Složićete se svi, nekako je bez njega i one njegove fanatične borbenosti, tenis izgubio jednu bitnu boju, ali ništa, sve se vraća Endi je opet tu, mama Džudi opet tapše sa tribina, kao i supruga Kim, a Endi ne prestaje da se svađa sam sa sobom, što mi je oduvek delovalo tako simpatično, uostalom, to je jedan od njegovih zaštitnih znakova.

Znam, morali su svi da ostanu na tribinama i kraj malih ekrana nešto duže, stalno mu je u tom trećem setu posle 5:0 izmicao taj kraj konopca, da konačno upiše pobedu, da je i Džon Mekinro, koji se svačega nagledao u životu, bio grogiran i zbunjen:

„Ne, ne verujem svojim očima...Šta smo to zaboga gledali sada, hoće li neko da mi to objasni?“, rekao je Mekinro na BBC.

No, Endi je kao i mnogo puta do sada, našao način da pobedi, u četiri seta. Da, više nema onu nekadašnju brzinu, a taj milisekund, u mečevima odluke, ako dotle bude došao, može biti odlučujući.

Endijev najveći neprijatelj sada je nedostatak mečeva i otuda je i sam rekao da je to razlog što je od 5:0 došao do 5:7 u tom trećem setu.

No, dobro, idemo dalje, turnir se zakotrljao u drugi dan, a nebo opet preti kišnim oblacima.

No, da vidimo u tih 80 planiranih mečeva drugog dana i prvi za Rodžera Federera.

Da li će rovita kolena klecnuti na kliskoj londonskoj travi ili će Rodžer, manirom iskusnog šampiona, isterati duha iz boce i zapečatiti sve sumnje o lošoj formi?

Federer je to i nije bilo gde, već na Vimbldonu, na mestu čarolije.

Ne bi bio prvi veliki favorit koji je u lošem izdanju došao u London, a iz njega otišao na krilima.

Samo što Rodžer dobro zna, dok god je tu Novak, on ne može da potpuno raširi krila.

Štaviše, poslednji put ostala su mu debelo potkresana.