Mala Monika Seleš i zdepasta šampionka genijalnog uma

Marion Bartoli je francuska teniserka za koju se publika u Srbiji, tokom mečeva sa Jelenom Jaković i Anom Ivanović, možda najčešće pitala kako je moguće da uopšte igra profesionalni tenis.

Ekspresivna Ana sa svojim uzvikom "Ajdeee!" ili Jelena su delovale kao veliki kontrast na terenu u odnosu na Francuskinju koja bi mnogo puta delovala nezainteresovano. Pa ipak, ona je uspela u onome u čemu nije nijedna od srpskih teniserki, uspela je da pobedi na Vimbldonu. Bartoli je rođena 2. oktbora 1984. godine u varošici Le Poej an Vale, u južnim krajevima centralne Francuske. Tenisom je počela da se bavi sa šest godina kada je počeo da je trenira otac Volter.

Ocu su kao uzori poslužile Monika Seleš i Štefi Graf pa se igra devojčice, male Marion Bartoli mogla u pojedinim detaljima upoređivati sa velikom Monikom Seleš.

Godinama kasnije će ekscentrična Francuskinja izjaviti kako joj je upravo nekadašnja jugoslovenska, kasnije američka teniserka bila idol.

Tokom prvih godina treniranja imala je problema sa snagom u rukama pa se prve naznake specifičnosti mogu videti već tada - i bekhend i forhend je igrala obema rukama. Pošto je počela da trenira na manjim terenima sloboda kretanja joj je bila ograničena. Na igru sa osnovne linije se privikavala trenirajući u staroj zapuštenoj sali u kojoj je bilo premalo prostora između osnovne linije i zida.

Koliko je devojčica iz regije Ot Loar plodno tlo da se razvije u generalno specifičnu osobu pokazuju i činjenice da joj je otac doktor, majka medicinska sestra, a brat francuski vojnik.

Zahvaljujući treninzima posle škole, odučila je da postane teniserka i nije pogrešila. Mada nije nikada dogurala dalje od sedmog mesta na WTA listi (30. januar 2012.), tokom svoje bogate karijere uspevala je da pobedi velike teniske šampionke poput Žistin Enan, Lindzi Devenport, Kim Klajsters, Venus Vilijams, a jedna od jagoda na šlagu je došla i pobedom protiv Serene Vilijams na Vimbldonu 2011. godine.

Pobeđivala je i Jelenu Janković i Anu Ivanović. Ana je u duelima sa njom bila nešto bolja 5:3, dok je Jelena u zaostatku 4:5.

Pre deset godina, 2007. Janković je igrala u sjajnoj formi. Bartoli je posle potopa na Rolan Garosu od Jelene (6:1, 6:1) samo nekoliko nedelja ranije, ponovo izašla na megdan Srpkinji i svi su očekivali lak meč četvrte runde Vimbldona za Jelenu.

Dobila je srpska teniserka prvi set sa 6:3, u drugom gubila pa izjednačila i tada je već bilo gotovo izvesno da će proći dalje. Umesto toga, ljubitelje tenisa u Srbiji je tada šokirala Bartoli dobivši drugi i treći set sa 7:5, odnosno 6:3. Nekoliko dana kasnije je zapanjila i ostatak teniskog sveta plasmanom u svoje prvo Grend slem finale. Bolja od nje je u finalu bila Venus Vilijams, ali jedna od anegdota koje Bartolijevu donekle definiše kao ekscentrika se desila u polufinalu. Bartoli je igrala protiv favorizovane Belgijanke Žistin Enan koja je tada dominirala ženskim tenisom.

Izgubila je prvi set ubedljivo sa 6:1, a onda se okrenula ka loži u kojoj je videla glumca Pirsa Brosnana. Prema sopstvenim rečima, zaigrala je mnogo bolje jer nije htela da na terenu izgleda loše pred jednim od svojih omiljenih glumaca. Na taj način joj je Pirs Brosnan "ni kriv ni dužan" doneo jedan od najvećih preokreta, a tenisu jednu od senzacija koje mnoge igračice i igrači ne dočekaju nikada.

Francuskinja je u karijeri osvojila osam titula na WTA turu i još 11 puta je igrala u finalima. Ni na jednom od Grend slemova joj najbolji rezultat nije slabiji od četvrtfinala, ali je samo na Vimbldonu igrala mečeve za titulu. Jedna od najvećih pobeda jeste ona protiv Serene Vilijams na terenima Ol Ingland klaba iz 2011, ali je ovaj turnir za njeno ime ostao neraskidivo vezan dve goodine kasnije. U London je 2013. godine stigla kao 15. nositeljka na turniru. Redom je pobeđivala Jelinu Svitolinu, Kristinu Mekhejl, Kamilu Đorđi i Karin Nap. Nešto ozbiljniji izazov je došao sa 17. igračicom Sloun Stivens u četvrtfinalu, da bi u polufinalu bila bolja od Kirsten Flipkens. Usledilo je finale. Možda u fudbalu važi da je to igra u kojoj posle 90 minuta uvek pobede Nemci, ali u tenisu to nije tako. Bartoli je drugo finale Vimbldona igrala protiv Nemice Sabine Lisicki koja je pucala od samopouzdanja posle pobeda nad Serenom Vilijams i finalistkinjom iz prethodne godine Agnješkom Radvanjskom. Rezultat? Bartoli je postala jedna od retkih igračica koje su uspevale da osvoje Vimbldon bez izgubljenog seta, a Lisicki je posle 6:1 i 6:4 u finalu morala da izađe na kraj sa sopstvenim suzama. Da se tenisu desi novi šok, Bartoli se pobrinula samo mesec dana kasnije. Šampionka Vimbldona neće braniti titulu naredne sezone jer se povlači iz profesionalnog tenisa.

Posle Vimbldona je odigrala dva meča na mastersu u Kanadi i još jedan u Sinsinatiju. Tačku na svoju karijeru stavila je 14. avgusta 2013. posle poraza od Simone Halep koja je četiri godine kasnije na papiru jedna od favoritkinja za osvajanje vimbldonskog trofeja.

Rezultat iz Londona te godine je važan, ali je važno i ono što je prethodilo tituli. Početkom 2013. uz Bartoli više nije bio njen otac, a svom štabu je kao trenera priključila sunarodnicu koja zna kako se osvaja Vimbldon – Ameli Morezmo. "Stalno bi mi pričala, 'Mislim da bi trebalo da ostaneš unutar terena, da pokušaš da presečeš putanju loptici i budeš agresivna na riternu. To je tvoja snaga', ali nikada nije pričala 'Moraš' pa se osetiš slobodno i to me je usmeravalo na pravi način. Kada vidiš da to deluje, stekneš samopouzdanje i onda... veruješ joj", opisala je kasnije Bartoli svoj rad sa Ameli Morezmo. Mada bi van terena pre delovala kao flegmatična osoba i ponajmanje sportista, na njemu je bila agresivna igračica sa osnovne linije, koja lopticu udara ravno i pronalazi dobre uglove. Servis joj je bio i ostao mana, ali je dobro predviđala udarce protivnica jer prirodno nije nadarena atletskim sposobnostima.

Pre nekoliko godina je otkrila da joj je koeficijent inteligencije 175, pa je iza sebe ostavila genijalce poput Ajnštajna, Hokinga, Betovena i Platona.

Na pitanje zašto o tome nije govorila ranije, uz smeh je rekla "Nadam se da ću jednog dana biti tako dobra u tenisu. Radila sam test kad sam bila mlađa, ali nisam neko ko će ići od osobe do osobe i pričati 'Hej, ja sam mnogo pametna'. Ja sam više od onih koji će to da skrivaju. Ali to sam ja, znate, sa tim sam rođena i to dolazi prirodno". Tenisu je kaže pristupala matematički precizno, ali joj on nije jedino polje interesovanja. Voli umetnost i muziku, strastveno navija za Olimpik iz Marseja, a od jela voli majčinu pitu od jabuka.

Ljubav prema ovoj piti nije joj bila od pomoći prošle godine kada se odrekla glutena, šećera, soli i mnogih drugih namirnica i kada se od punačke devojke pretvorila u "kostura" koji je izgubio 20 kilograma. Šest meseci je trebalo da vrati kilažu i tek početkom ove godine je u tome uspela rekavši da je za nju najveći poklon to što je ponovo zdrava.

S druge strane najveći poklon koji je ona ostavila tenisu ostao je zapisan 2013. Devojčicama širom planete je tada pokazala da se i najveći turnir na svetu može osvojiti kada to dovoljno želiš. Od udaranja loptice o zid do trofeja na Vimbldonu su u slučaju Marion Bartoli prošle 23 godine, ali je posle toga sebe zauvek učinila delom teniske istorije.