US Opet

Samo što je ovog puta, iza te zavese, pisano kao po nekom čudesnom scenariju, ostalo mnogo toga sakrivenog.

Ovog puta za Novaka Đokovića neće biti slučaja pogađanja linijskog sudije teniskom lopticom, već ostajanja daleko od poprišta događaja.

Pitanje je da li ćemo ikad i saznati odgovore na neka pitanja, poput onog, da li je Novak imao ikakve šanse da se nađe u Njujorku.

Da li je imao ikakav realan nagoveštaj da bi mogao da brani prošlogodišnje finale i 1.200 bodova?

Sudeći po Novakovom ponašanju – on je gajio izvesnu nadu da bi „pravila igre“ mogla da se promene, posebno jer je, što ja vrhunac apsurda u odluci da mu se ne dozvoli ulazak u SAD, mogao da igra tamo u prethodne dve godine, kada je talas pandemije bio daleko ozbiljniji.

Opet, sudeći po izjavama njegovog trenera Gorana Ivaniševića, još po osvajanju Vimbldona, šansi nije bilo ni u teoriji.

Kako god bilo, žurka na Kvinsu počinje večeras, na tom „svemorskom brodu“ od stadiona, ali kakva će biti bez takvog teniskog svemirca? Ocena u teniskim krugovima je jednoglasna – daleko siromašnija.

Mats Vilander je rekao da trka za GOAT bez Novaka na terenima na Flašing medouzu postaje irelevantna, prosto jer uslovi u kojima se ona vodi nisu čisti. Mnogima je odavno jasno da se više ne vodi isključivo teniskim parametrima.

US Open će biti treći slem u poslednje tri godine na kom Đokovića nije bilo na startnoj liniji iz pandemijskih razloga, ili barem nečeg što ima veze s tim – Wimbldon 2020 se nije igrao, što je bila jedna prilika manje za Novaka (ali i rivale) da poveća kolekciju slemova.

Iz Australije je zimus deportovan posle najsramnije epizode u istoriji grend slem takmičenja, a ovog puta mu u SAD nije dozvoljeno da uđe i pokuša da sustigne Rafaela Nadala na toj večnoj listi jer je u grupi „nevakcinisanih stranaca“, kojima nije (još) dozvoljeno da uđu u zemlju.

Kao da neka nevidljiva ruka vodi tok dešavanja i postavlja pred njega prepreke, za koje i oni najtvrdokorniji branioci sadašnjeg poretka stvari tvrde da su krajnje besmislene.

Čak su i iz Australije, odakle se u januaru digla „kuka i motika“ protiv Novakovog učešća na Australijan openu, mogao čuti ovih dana glas razuma.

Radio prezenter Bil Fordam, oštro je osudio politiku američkih vlasti i nepopuštanje u slučaju Novaka Đokovića.

„On samo želi da dođe i igra tenis. Ovo je sramno, to poražava logiku i nauku. Ovde je u pitanju jedan od najspremnijih tenisera na planeti. Ne pije, putuje sa svojim ličnim lekarom i nutricionistom. Ovakve stvari poništavaju mnogo dobre volje oko vakcinacije. Ljudi samo žele da vide najbolje tenisere na najvećim turnirima i ovakav kultni pristup vakcinama je kontraproduktivan. Prosečan čovek, vaksinisan ili nevakcinisan, samo želi da nastavi svoj život. Ne radi se više o bezbednosti, o sprečavanju širenja zaraze. Ako ste nevakcinisani, tretiraju vas jednako kao nekog sa kriminalnim dosijeom. Nije vam dozvoljen ulazak u zemlju. Ljudi će u ove dve nedelje gledati US Open sa saznanjem da najbolji nije tamo. Tretman Novaka Đokovića je besmislen. On ne želi da radi u bolnici ili da leči po kućama. Želi samo da udara lopticu na teniskom terenu i sprečen je u tome“, poručio je Fordam.

Može li jasnije od ovoga?

Da ne pominjemo izvesna sponzorstva turnira, poput onog koje je Fordamov australijski kolega Džejms Mekfirson lucidno prikazao sledećom rečenicom: "Možete li da zamislite nevakcinisanog Novaka Đokovića kako drži pehar US Opena, sa imenom Moderne, čiji je najčuveniji proizvod vakcina, a koje stoji u pozadini?"

Nema tu mnogo potrebe za filozofijom. Ideja biznisa, pogotovo američkog je takva - za svoj novac imam pravo da gledam šta hoću. Očigledno je da “neko tamo” nije želeo Novaka na brodvejskom repertoaru.

Strašno je to što se ovaj “teniski Brodvej” srozao na nivo najjeftinijeg političkog kabarea.

Kako god bilo, engleska poslovica kaže da za prolivenim mlekom ne vredi plakati – ovo su stvari koje se nisu mogle i koje se neće promeniti.

Kao što se neće promeniti ni činjenica da je ostatak srpskog korpusa na US Openu, dobio zaista težak žreb.

I bez Novaka, kako je to već rečeno, planeta tenis će nastaviti da se okreće. Nema sumnje da će i ovakav US Open, imati uzbudljiv sadržaj, ma koliko se ljubiteljima tenisa u Srbiji situacija činila katastrofičnom.

Serena Vilijams se povlači (ili ne još?). Ranjeni Rafael Nadal napada 23. teniski grend slem, bez svojih najvećih rivala, Rodžera i Novaka. Danil Medvedev se kao lik iz romana, bori sa svojim unutrašnjim demonima u pokušaju da opravda status broja jedan.

Možemo uzeti i analizu žreba, ali pitanje je koliko takav večiti račun bez krčmara uopšte ima smisla. Posebno kada je reč o Njujorku.

Ako se u toj trojnoj teniskoj hegeminiji Đoković – Federer – Nadal nešto počesto otrzalo njihovoj kontroli u protekle dve decenije, bio je to bučni slem u Njujorku.

Tu je bilo najviše onih koji su uspevali da otmu nešto sa stola trojice šampiona, pa smo tako imali pobednike tipa Huana Martina del Potra, Endija Marija, Marina Čilića, Stanislasa Vavrinke, Dominika Tima i Danila Medvedeva.

US Open je, nekim čudnim, nepisanim pravilom, šansa za favorite iz senke.

Da li zato što stiže u tom delu sezone kada su svi umorni od trčanja po turnirima, da li što se igra u atmosferi tipičnoj za Njujork i bejzbol mečeve, sve sa onim picama i hot dogovima na tribinama i nikad so kraja ugušenim žamorom, na koji su teniseri navikli jednako kao i na džentlmensku, vimbldonsku tišinu.

Jer Njujork je sve samo ne tišina. Njujork je loptica u plamenu, kako je to lepo ilustrovano i simbolom turnira.

Aslan Karatsev just existing #USOpen #usopen2022 pic.twitter.com/BDCXrH7I8C

— Matthew. (@MFallingStar18) August 28, 2022

Bitno je jedno – u ove dve nedelje svako će nastojati da pažnju privuče na svoj način. Neko igrom, neko potezima za publiku.

Neko, poput Aslana Karaceva, sponzorima i "modnim" detaljima. Jer i sam pogled na njegovu najnoviju majicu, izaziva veliki osmeh.

Kada se u toj šašavoj igri reči napiše „gran salam“, sve je jasno. Uostalom, ovaj US Open zaista i podseća na pravljenje velike salame, mešavinu svega i svačega. I niko na kraju ne zna šta će ispasti od toga.

Ovo otvaranje pozornice, svakako da ima svoju draž – susret prijatelja i dubl parnera, Nika Kirjosa i Tanasija Kokinakisa, koje svedoči o surovosti žreba i samoj suštini teniske igre, da na terenu nema prijateljstva.

Zatim, pokušaj Endija Marija da još jednom proveri ima li uopšte kapaciteta da nastavi da igra sa svim tim mukama kroz koje i dalje prolazi? Fransisko Serundolo na startu, u meču koji može da traje i pet setova, surov su ispit i za tvrdokornog Škota.

Baš kao i susret bivšeg šampiona Dominika Tima i 12. nosioca, Španca Pabla Karenja Buste, smeštenom na Terenu 17!

I to govori kako zbog stvari kao što su povrede, akcije na teniskoj berzi počnu brzo da vam padaju, da umesto na velikom stadionu, završite na jednom od okolnih terena.

Can't help but think of that Brandon Urie song.

🎶 Hey Look Ma, I made it🎶

🇺🇲 Brandon Holt, son of youngest #USOpen2022 women's singles champion Tracy Austin, is through to the main draw pic.twitter.com/xSIQN3hCea

— Nihit (@nihitsachdeva28) August 27, 2022

Konačno, ima u ovom njujorškom avgustovskom talasu i stvari koje pobeđuju vreme.

Trejsi Ostin, najmlađa šampionka US Opena, dočekala je da svog sina, Brendona Holta, 303. na svetskoj listi, gleda u glavnom žrebu US Opena.

Biće tu još suza radosnica, kao što ih je bilo i kada je momak prošao kvalifikacije, ali Tejlor Fric na startu glavnog žreba biće velika prepreka.

Kako god, nad turnirom će ostati velika senka nedoslaska Đokovića. A uz ime budućeg šampiona, možda i asterisk, uz koji će stajati da bivšem broju jedan nije bio dozvoljen ulazak u zemlju.

Nije moralo tako, ali to je realnost.

Opet, ta Amerika...

Autor: Zoran Kecman