I ptice na grani znaju da je Novak neprikosnoveni vladar Australije, s obzirom na to da je deset od svoje 24 Grend slem titule osvojio upravo u Melburnu.
Duh Novaka Đokovića može se osetiti u Melburnu u svakom trenutku -- dok u Londonu, Njujorku i Parizu možete da kažete da se u toku tamošnjeg Slema tu iz Srbije i da neko ne skapira zašto, u ovom australijskom gradu to je praktično nemoguće.
Pogotovo kad kažete da ste novinar, ali dobro, tad već situacija postaje surovo očigledna...
Ne treba puno ni ljudima koji su zaposleni na melburnškom Grend slemu da zapamte odakle ste i kakve igrače tražite. Već posle par dana, kada vide nekog od srpskih novinara kako dolaze u neku od konferencijskih prostorija, znaju da ga odmah proslede ka nekom od igrača koji su na "ić".
A takvih igrača ove godine ima više nego... Ikada?
Đoković i Danilovićeva su u četvrtom kolu, Kecmanović u subotu uveče igra svoj duel protiv Runea, a prvog dana juniorskog turnira tri od ukupno četiri naša učesnika su prošla u drugu rundu (Luna Vujović igra u nedelju).
U ovom delu turnira, odnosno neposredno pred drugu nedelju, situacija za srpske novinare je uglavnom ista otkad prate grend slemove -- obaveze oko Novaka Đokovića i ostatak vremena slobodan za rađenje nekih proizvoljnih priča i obilaženje turističkih atrakcija.
"Brate, mi smo svake godine ovde već krenuli nešto da obilazimo, žao mi je što ti možda nećeš imati priliku", kaže mi kolega Miloš, koji je u Melburnu treću godinu u nizu.
U skorijoj istoriji nijedna srpska teniserka nije dogurala daleko kao Olga, a da pritom, uz Novaka, tu "lebdi" i Kecmanović (koji, istini za volju, brani četvrto kolo iz prošle godine).
I uz to potencijalno čak četiri juniora u drugom kolu turnira?! E to se gotovo sigurno nikada nije desilo, barem ne koliko nas pamćenje služi.
Ono što je posebno lepo je to što kolege iz drugih zemalja, ali i radnici u melburnškom kompleksu, znaju da prepoznaju momenat pa čak i nama čestitaju na uspesima naših tenisera i teniserki.
"Idemo", rekla nam je posle Olgine pobede posle ponoći random devojka koja je prolazila pored nas na stepenicama.
"Vaša devojka je uzela prvi set", obavestila nas je gospođa koja kuca transkripte konferencija u glavnoj sali dok smo izlazili sa Đokovićevog presa i trčali na Olgin meč koji se istovremeno igrao.
I tako bliže, i tako dalje...
Što se mene tiče, dabogda ništa ne video od Melburna sem onoga što sam dosad video na relaciji hotel - kompleks.
Dabogda svaki Božji dan proveo u medija centru i na terenima gledajući kako Srbi igraju finala u svim kategorijama -- od seniorskog muškog i ženskog singla, do juniorskog.
Daleko je i nezahvalno, naravno, još pričati o tome da iko od naših predstavnika treba da igra finale -- sem, jelte, Novaka -- ali niko ne može da mi zabrani da sanjam. Sanjao sam tako da će Olga da razbije Pegulu, pa su se neke kolege smejale, kad ono...
Da se "ajde", "idemo" i "tako je" čuje svaki dan dok ne padne poslednja loptica na Melburn park.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar