Beograd open je završen. Prvi bez Novaka Đokovića na njemu od kada se pre koju godinu vratio na mapu. I prošao je generalno dobro, ali nam je kao "teniskoj naciji" zadao i neke zadatke.
Nekada 10. igrač planete i polufinalista Vimbldona konačno je, posle dve i nešto godine, pronašao onu formu zbog koje su se mnogi u njega zaljubili u teniskom smislu.
"Da li ovo znači da sam se vratio? Pff, ne!", jasno je odgovorio Šapona pobedničkoj konferenciji za medije, stavljajući svima do znanja da su njegovi ciljevi najveći.
Baš tako su i ciljevi Đorđa Đokovićai organizacije bili najviši – ne samo za ovaj turnir, već i za sve što nadolazi u narednim godinama.
Teško ko je mogao zamisli bolje finale pre nego što je turnir počeo.
Šapovalov kao izuzetno atraktivan teniser, poznat i donekle široj javnosti, koji igra kao u transu cele nedelje i diže publiku na noge iz poena u poen.
Međedović kao domaći predstavnik koji iza sebe ima generalno lošu sezonu, izdiže se iz pepela kao feniks, pa pred svojim mentorom Novakom Đokovićem stiže do prvog finala u karijeri – i to kod kuće.
Finale kao finale nije razočaralo, ali je moglo je da bude i bolje da nas fizički problemi koje je imao Hamad nažalost nisu uskratili pravog spektakla.
Sa druge strane, publika je bila na nivou – ali, opet nažalost, prvi put tokom nedelju dana turnira u onom maniru u kojem se to očekuje.
Da je Srbija teniska nacija u pravom smislu te reči – nije. Srbija je nacija Novaka Đokovića, a kada njega nema prazne stolice tokom većine turnira, pa i u mečevima u kojima su igrali srpski igrači i velikani kao što je Sten Vavrinka, ne moraju preterano da se objašnjavaju.
Problem je taj što u našoj zemlji ne postoji teniska kultura – tenis se većinski gleda i prati samo kada u njemu učestvuje Novak. I to nije kritika, jer ne možemo da kritikujemo nekog što voli ono što voli, odnosno ne voli.
I Beograd open je upravo jedna od ključnih stvarni koje su potrebne da bi se to promenilo. Jedna od ključnih, ali mnogih stvari.
I dok je Novak još aktivan teniser, ali i nakon što on završi karijeru, Srbija mora da ima turnir(e) od najmanjeg do najvišeg ranga kako bi se narodu dala prilika da se zaljube u tenis kao i mi koji smo sa belim sportom već odavno u tom nekakvom mazohističkom odnosu.
"Licenca je potpisana na dve godine, ali pregovori su pri kraju, najkasnije do februara bi trebalo da dobijemo informaciju - trebalo bi da postanemo suvlasnici licence, pa da se igra u Beogradu narednih deset godina", prokomentarisao je stanje turnira u prestonici Srbije Đorđe Đoković.
Đoković i njegov tim će za narednu sezonu imati mnogo više vremena da sve pripreme i organizuju, jer ne smemo zaboraviti da je za ovaj turnir bilo samo oko dva meseca vremena da se sve pospremi od početka do kraja. Ako vam to deluje kao dosta vremena, verujte da definitivno nije.
I bilo je nekih nesvakidašnjih propusta, za koje organizacije nije direktno odgovorna – meč Đurića i Tirantea bio je suspendovan na oko 25 minuta zbog problema sa elektronskim "line calling-om" od strane britanske kompanije zadužene za isti, da bi finale kasnilo oko sat vremena zbog problema sa internetom – što jeste nesrećan, ali istovremeno i verovatno nezapamćen slučaj.
To su neke stvari koje ne smeju da se dešavaju, ali na sreću na kraju su ostale u senci izuzetno lepe finalne priče, izgleda "Arene" i lajt-šoua i performansa na kojem mogu da pozavide i oni najveći turniri, pa i zadovoljstva igrača koje je, ako sudimo po njihovim izjavama, bilo na maksimalnom nivou kao i svake godine Srbija opena.
"Rinse and repeat", kako bi rekli Amerikanci, pa se vidimo u novembru 2025. Bilo je dobro, a biće još bolje.
Košarkaš Majamija Tajler Hiro odigrao je protekle noći najbolju utakmicu karijere i jednu od najboljih u istoriji NBA kada se pogledaju brojke kojiam je punio sve kolone.
Košarkaši Partizana izgubili su na gostujućem terenu od Pariza 74:71 (21:16, 16:19, 19:22, 18:14), u utakmici osmog kola Evrolige i pretrpeli četvrti uzastopni poraz.
Košarkaš Majamija Tajler Hiro odigrao je protekle noći najbolju utakmicu karijere i jednu od najboljih u istoriji NBA kada se pogledaju brojke kojiam je punio sve kolone.
Abeceda uspeha Mančester junajteda počinje sa A, kao "Aleks" (Ferguson). Sticajem okolnosti, ovog novembra, A je sinonim za "Amorim". Novu nadu. Možda i za fudbal A kvaliteta.
Tea Kovačević nedavno je dospela na naslovne strane regionalnih medija, a nedugo zatim započela je i priča o tome koju zemlju će profesionalno predstavljati.
Britanski list Gardijan objavio je danas da više neće objavljivati svoje članke i druge priloge na platformi X (Twitter) koja je u vlasništvu najbogatjeg čoveka sveta Ilona Maska.
Komentari 33
Pogledaj komentare Pošalji komentar