Jedino je 2017. godine, kada se oporavljao od povrede lakta, godinu morao da okonča već u julu, na Vimbldonu, gde je predao meč četvrtfinala Tomašu Berdihu.
Ovu sezonu rešio je da prekine u oktobru, nakon Mastersa u Šangaju, odnosno egzibicije "Slem šest kraljeva" u Rijadu.
Srećom, nikakvi zdravstveni problemi nisu u pitanju. Iako je već u poznim igračkim godinama, Novaka telo "sluša" odlično.
Srpskom asu se jednostavno tenis nije igrao, pa je odlučio da uzme slobodno – sve do početka priprema za novu sezonu.
"Tenis je u fokusu i dalje. Idemo sad 'ful' pripreme, pa sve nanovo. Potrebno mi je bilo samo da se malo osvežim posle ove godine", kazao je Novak.
Predstojeća sezona počinje 30. decembra, turnirima u Brizbejnu i Hong Kongu, a na jednom od njih nastupiće i Novak, kome će to biti dobra podloga za Australijan open, koji startuje 12. januara.
Ako bude 100 odsto motivisan i posvećen, nema sumnje da će 2025. biti bolja od 2024. godine, u kojoj nije uspeo da se domogne titule.
To mu se desilo prvi put još od 2006. kada je osvojio debitantski trofej u holandskom Amersfortu.
Bez titule u karijeri ostajao je još samo u tinejdžerskim godinama – 2003, 2004. i 2005. godine, kada se tek pojavio na ATP turu.
Ako govorimo o ATP trofejima, tako stoje stvari. Ali, ako se vratimo u avgust, videćemo da je Đoković ipak nešto osvojio.
Ne nešto, već ono najvažnije – olimpijsko zlato, koje mu je toliko nedostajalo i ka kome je godinama stremio.
Upravo je najsjajnije odličje iz Pariza spasilo ovu jako čudnu sezonu za Novakove standarde. Sezonu u kojoj je igrao još samo dva finala.
Bilo je to na Vimbldonu, gde je ubedljivo slavio Karlos Alkaras, odnosno Šangaju, gde je kao pobednik izašao Janik Siner.
Pored 2006. i 2024, dva puta je još osvajao samo dve titule. Bilo je to 2010. (Dubai i Peking), odnosno 2017. (Doha i Istborn).
Doduše, nije se Đoković ove godine ni naigrao mnogo. Samo 46 mečeva, u kojima je u 37 navrata slavio, a u devet bio poražen.
Ako je Novak trenutno u sasvim solidnom fizičkom stanju, to se ne može baš reći za veći deo sezone, koja je i počela povredom.
Već na prvom takmičenju u godini, Junajted kupu, kuburio je sa ručnim zglobom. I takav, pobedio je Džidžen Džanga i Jiržija Lehečku, pre nego što je izgubio od Aleksa de Minora.
Usledio je Australijan open, gde je stigao do polufinala, faze koja mu je garantovala i titulu. Ali ne i ovoga puta.
Novak je pre tog meča sa Sinerom, u karijeri 10 puta stizao do polufinala Melburna i svaki put je stizao do titule.
Nakon neprijatnog i teškog poraza od zahuktalog Italijana, Đoković je pauzirao sve do Indijan Velsa, gde je opet po njega koban bio momak sa Apeninskog poluostrva.
Ni manje ni više, u trećoj rundi ga je izbacio Luka Nardi, "srećni gubitnik", u tom trenutku tek 123. teniser sveta.
Đoković je potom preskočio Masters u Majamiju, krenuo je pripreme za sezonu na šljaci, nastupivši najpre u Monte Karlu, gde ima najmanje trofeja (2) kada su turniri iz serije 1.000 u pitanju.
Od poslednje titule u Kneževini 2015. Novak je najdalje stizao do četvrtfinala, tako da je ulazak u polufinale ove sezone bio svojevrsni pomak.
Čak je imao i sasvim pristojne šanse za plasman u finale. Imao je vođstvo od 1-0 protiv Kaspera Ruda, koji mu do tog trenutka nikad nije uzeo ni set. To mu, ipak, nije smetalo da "okrene" i prođe dalje.
Probao je Đoković da pojača ritam uoči vrhunca tog dela sezone, Rolan Garosa, međutim, nesvakidašnji porazi dogodili su mu se još dva puta.
Najpre je u trećem kolu Rima izgubio glatko od Alehandra Tabila, da bi ga u Ženevi, gde je iznenađujuće nastupio, pobedio Tomas Mahač.
Uprkos tome, u prestonicu Francuske Đoković je stigao relativno zadovoljan, sa osećajem da je spreman da ide do same završnice.
I zaista je tako izgledalo nakon laganih pobeda nad Pjer-Igom Erberom i Robertom Karbaljesom Baenom, te volšebnim preokretom protiv Lorenca Muzetija u pola noći.
Slavio je Đoković i u narednom duelu protiv Fransiska Serundola, ali ta pobeda je bila Pirova, pošto je povredio koleno, koje je odmah i operisao, usput predajući četvrtfinalni duel Rudu.
Briga se i te kako nadvila nad Novakom u tom momentu, a pod znakom pitanja nije bila samo sezona, već možda i karijera.
Koliko je Novak šokirao prebrzim oporavkom, toliko je i odlukom da nastupi na Vimbldonu, iako su svima u glavi bile Olimpijske igre.
Odlučio je Đoković da igra Vimbldon, koji je bio na skroz drugačijoj podlozi u odnosu na Igre i u prilično nezgodnom terminu.
Pravdao se Novak činjenicom da u poznoj fazi karijere ne želi da propušta prilike da igra na Grend slemovima, ali to nije umanjilo brige njegovih navijača u kakvom će stanju koju sedmicu kasnije otići u Pariz.
Pokazao je na Vimbldonu da na travi može protiv svih igrati i na "jednoj nozi", ali ne baš i sa Karlosom Alkarasom, koji ga je razbio, što je srpski teniser i priznao.
Svima je u glavi bio taj duel pred revanš u finalu Olimpijskih igara u Parizu, u kojem je Novak odigrao vanserijski. Mada se i Karlosu mora skinuti kapa za partiju.
Nijanse su odlučivale, ali je Đoković na kraju izašao kao pobednik, olimpijski šampion, a ovaj uspeh okarakterisao kao "najveći sportski uspeh u karijeri".
Upravo je to najsjajnije odličje bilo kruna ne samo sezone, već i karijere najboljeg tenisera svih vremena, stoga i ne treba da čudi što je drugi deo sezone "otaljao", očigledno se mučeći da pronađe motivaciju i volju za dalje.
Nastup na poslednjem Grend slemu u sezoni, US openu, gde ga je već u trećem kolu eliminisao Aleksej Popirin, kao da ga nije mnogo ni pogodio.
Novak svakako nije propustio priliku da nastupi u Beogradu još jednom, u duelu sa Grčkom u Dejvis kupu, u kojem je pregazio anonimusa Joanisa Ksilasa posle samo 37 minuta igre.
Poslednji turnir u godini za Đokovića je bio Masters u Šangaju, gde ga nije bilo od 2019. godine, stoga i ne treba da čudi činjenica što je doček u Kini, gde ima jaku bazu navijača, izgledao spektakularno.
Solidni su bili i nastupi na tom turniru, međutim, Siner je u finalu i ovoga puta bio bolji, sprečavajući Novaka da pravo niotkuda u poslednjem pokušaju ipak stigne do titule ove sezone.
Njih dvojica sastali su se ubrzo i na egzibicionom turniru u Saudijskoj Arabiji, u meču koji je bio jakog intenziteta kao da je "pravi". Nažalost, i ovoga puta je kao pobednik izašao Siner.
Đoković je potom odustao od Bersija, otišao na odmor na Maldive, te ni odluka da se povuče sa Završnog turnira u Torinu nije bila iznenađujuća.
Ona ga je koštala pada na šesto mesto, s tim da iz Top 10 sigurno neće ispasti. Doduše, šansu da ga preteknu imaće Kasper Rud, Andrej Rubljov i Aleks de Minor.
Novak je trenutno u Beogradu, odmor od tenisa i dalje traje, ali pripreme za nove izazove uskoro kreću. Ciljevi su poznati.
"To sam vam već hiljadu puta rekao u intervjuima. Grend slemovi su moj cilj, a onda voleo bih da igram i Dejvis kup, videćemo šta će tu biti", jasan je Đoković.
Norveški teniser Kasper Rud napredovao je na ATP listi koja se ažurira u realnom vremenu, posle pobede nad Karlosem Alkarasom na Završnom Mastersu u Torinu.
Francuski fudbaler Visam Ben Jeder osuđen je danas uslovno na dve godine zatvora zbog seksualnog napada na jednu ženu, rekli su za AP njegovi advokati.
Košarkaši Partizana izgubili su na gostujućem terenu od Pariza 74:71 (21:16, 16:19, 19:22, 18:14), u utakmici osmog kola Evrolige i pretrpeli četvrti uzastopni poraz.
Francuski fudbaler Visam Ben Jeder osuđen je danas uslovno na dve godine zatvora zbog seksualnog napada na jednu ženu, rekli su za AP njegovi advokati.
Tea Kovačević nedavno je dospela na naslovne strane regionalnih medija, a nedugo zatim započela je i priča o tome koju zemlju će profesionalno predstavljati.
Beograd open je završen. Prvi bez Novaka Đokovića na njemu od kada se pre koju godinu vratio na mapu. I prošao je generalno dobro, ali nam je kao "teniskoj naciji" zadao i neke zadatke.
Da li vaš Android telefon radi sporije, ili čak uopšte ne učitava neke aplikacije? Pre nego što ga resetujete na fabrička podešavanja, razmislite o čišćenju keš memorije.
Komentari 9
Pogledaj komentare Pošalji komentar