Asocijacija profesionalnih tenisera ne uživa baš sjajnu reputaciju u teniskim krugovima, ali nekako i dalje odoleva.
Novak Đoković je pre četiri godine osnovao rivalsko udruženje, PTPA, te su u vodećoj organizaciji, ipak, morali malo da spuste loptu i izađu u susret igračima.
Uslovi za slabije rangirane igrače donekle su poboljšani projektom "Baseline", ali sve ovo je sada u drugom planu zbog priče o zgusnutom rasporedu turnira tokom čitave godine.
"Ubiće nas na neki način. Voleo bih da imam više slobodnog vremena", rekao je Alkaras tokom Lejver kupa.
Na prvom narednom turniru, u Pekingu, Karlos je ostao pri svom stavu, dok su neki drugi, poput Janika Sinera, istakli da teniseri i dalje mogu da biraju na kojim takmičenjima će učestvovati.
Ali, da li je baš tako? Da li je sve do slobodne volje igrača da nastupaju kad i gde žele?
Pa – i ne baš, pošto ATP jasno propisuje koji su to obavezni turniri na kojima najbolji na rang listi moraju da nastupe tokom sezone.
Tako, na primer, najboljih 30 tenisera današnjice u obavezi su da nastupe na sva četiri Grend slema, na osam od devet mastersa iz serije 1.000.
Takođe, treba da igraju na najmanje četiri turnira iz serije 500 (u ovu kategoriju spada i Monte Karlo, iako je Masters). Jedan od ta četiri mora da bude posle US opena.
Dejvis kup može da se koristi kao zamena za jedan od ATP 500 turnira, ali samo pod određenim uslovima, a pod obaveznim se smatraju još i dva turnira iz serije 250.
Naposletku, najbolja osmorica u tekućoj godini mora da nastupi i na Završnom mastersu tj. ATP finalnom turniru, što bi im bio 19. događaj u godini.
Sezona traje praktično od 1. januara (ili kraja decembra), pa sve do druge polovine novembra, dakle, gotovo 11 meseci.
Teniseri za odmor praktično imaju samo nekoliko sedmica u najboljem slučaju, pošto u nekom momentu treba krenuti i sa pripremama za novu sezonu i nove izazove.
Naravno, uvek može da se kaže da su odlično plaćeni i ono standardno "ako neće da igraju, ne moraju".
Ali, ostavićemo po strani čitavu tu priču, pošto je to posebna tema i nije baš tako jednostavna kao što se u prvi mah čini.
Uz taj finansijski momenat priče o kalendaru, odnosno činjenicu da igrači dobijaju novac za svaki (dobar) nastup na turnirima, tu je i obaveza – razmišljanje o rangiranju.
Da bi uopšte mogli da nastupe, igrači moraju da sakupe određeni broj poena koji se sakupljaju i "prenose" na ATP listu.
Pored takvog, direktnog, ulaska u žreb, tu su i kvalifikacije, kao i specijalne pozivnice – tzv. vajld-kard.
U suštini, igrači su slobodni da prave svoj raspored na osnovu faktora kao što su zdravlje, omiljene podloge ili lična strategija, ali to pravilo "minimalnog broja turnira", stalno im visi nad glavom.
Ukratko, iako teniseri imaju fleksibilnost da biraju turnire na kojima žele da učestvuju, oni pažljivo moraju da razmotre rang, potencijalne obaveze i strateške ciljeve u okviru Tura.
"Ponekad se uopšte ne osećam motivisano. Kalendar je zgusnut, mnogo turnira, nema slobodnih dana. Ponekad želim vreme za sebe, ali ne mogu jer moram da treniram, putujem, džet leg", kaže Alkaras, koji je ove sezone odigrao 52 meča i potencijalno bi mogao da dostigne broju od 76 mečeva, koliko ih je odigrao prošle sezone.
Uporedo sa povećanjem turnira, ali i dužine trajanja istih (većina mastersa su postali dvonedeljni događaji), raste i broj egzibicija.
Upravo je Alkaras u martu igrao protiv Rafaela Nadala u Las Vegasu, a očekuje ga i nastup na još nekim do kraja godine.
Najpre od 16. do 19. oktobra u Rijadu, gde će svaki učesnik dobiti najmanje 1,35 miliona dolara, a pobednik čak 5,4. U decembru će u "Medison Skver Gardenu" igrati protiv Bena Šeltona, a onda i u Šarlotu protiv Frensisa Tijafoa.
"Zasićenost" je problem koji je teško rešiti, a ovome je govorio i Saša Zverev, koji se dotakao i bojkotra, predloženog od strane Džona Mekinroa.
"ATP ne mari za naše mišljenje. To je posao sa novcem. Da pravimo bojkot? Nije nam dozvoljeno. Kažnjavaju nas ako ne igramo turnire. Šta mislite da treba da uradimo?", pita Zverev.
Saša kaže da igrači ne bi trebalo da igraju od Junajted kupa (27. decembar), pa do Završnog mastersa (20. novembar) i predlaže otkup licenci od organizatora.
"Licence vrede milione dolara. Možete ih jednostavno ukloniti. Oni kupuju prava. Dakle, ne radi se samo o otkazivanju događaja ili odluci da ne budu obavezni. Moramo da nađemo novac, da im platimo i otkupimo licence", kaže Zverev.
Paradoksalno, teniseri sada igraju manje nego što su igrali pre jedne decenije.
Zverev je ove 2024. odigrao najviše mečeva, čak 75, ali je, recimo, Rafael Nadal 2008. dostigao cifru od 93, a Rodžer Federer 97 tokom 2006. godine.
Istina, današnji tenis je više "fizički" nego onaj od pre 10, 15 i više godina.
Prosečno vreme provedeno na terenu se povećalo za 25 odsto u odnosu na 1999. godinu, kaže studija "Atletika".
"Ima mnogo povreda zbog lopti, rasporeda. Mnogi igrači bi propustili turnire jer moraju da razmišljaju o svom telu, privatnom životu", upozorava Alkaras.
Debata će se svakako nastaviti, ali konačna rešenja se ne naziru.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Najstarija crkva u lucernskom naselju, Crkva sv. Petra, postavila je Isusa koji komunicira putem veštačke inteligencije i koji može da razgovara na 100 različitih jezika.
Rusija je na Ukrajinu juče ispalila novu balističku raketu intermedijarnog dometa "Orešnik" (Lešnikovo drvo), saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin. Šta znamo o ovom oružju?
Savezni sud pravde (BGH) u Nemačkoj doneo je presudu prema kojoj hiljade lokalnih korisnika pogođenih masovnom krađom podataka na Facebooku imaju pravo na odštetu.
Komentari 3
Pogledaj komentare Pošalji komentar