Američka pita

Zemlja koja je jedna od statistički najjačih u svetu tenisa, sa velikim brojem tenisera koji su dominirali decenijama unazad, neočekivano je ostajala bez trofeja u Velikoj jabuci.

Mislimo na muški singl, jer od 2003. i vremena kada je poslednji američki broj jedan Endi Rodik podigao trofej, usledila je neočekivana suša.

Od 1990. do te 2003. u tih 13 turnira pre toga, sedam puta su pehar uzimali domaći igrači, takođe bivši kraljevi tenisa, Pit Sampras i Andre Agasi.

Sampras je imao taj prvenac 1990. kao 19-godišnjak, a onda je slavio još četiri puta, 1993, 1995, 1996. i 2002. 

Andre Agasi je bio najbolji 1994. i 1999. i bilo je to vreme kada su upravo on i Pit držali američki tenis na pijadestalu.

Profimedia

Ali, posle Samprasa i Agasija, koji su bili oličenje i dva sasvim drugačija stila igre, američki tenis je zahvatila kriza.

Nije da nisu imali dobrih igrača, naprotiv - ali sve to nije bilo dovoljno da izbore ni finale.

Da li bi ovaj čudesan splet zbivanja na ovogodišnjem US Openu, mogao da bude prilika za kvartet američkih tenisera koji se probio u drugu nedelju turnira?

Svakako, ali pitanje je koliko će imati snage, da sa igračima koji su otprilike u istoj ili sličnoj ravni, podignu nivo i urade to što je neophodno da bi se došlo do grend slem titule.

Novak Đoković je u porazu od Alekseja Popirina, popio gorak aspirin, ali glavobolja nije bila toliko jaka da ne bi video moguć razvoj situacije posle njegove eliminacije.

"Vidite, Alkaras je ispao, ja takođe, tu su neka velika iznenađenja. Žreb se otvorio. Očigledno, Janik Siner je glavni favorit, ali tu je Frensis Tijafo, kao i ljubimac Amerikanaca, Tejlor Fric. Svako može do  titule. Biće interesantno videti ko će je uzeti na kraju", izjavio je Đoković.

Profimedia

I odjednom, pred Amerikancima se našla blistava, Velika jabuka, na tacni. Od koje treba načiniti šampionsku pitu!

Od kvarteta koji je preostao, samo Brendon Nakašima nije iz Top 20.

Fric je 12, Tomi Pol 14, a Frensis Tijafo 20. nosilac. Međutim niko od njih nema finale u Njujorku. 

Frensis Tijafo ima polufinale iz 2022. i četvrtfinale iz 2023. godine, Tejlor Fric ima četvrtfinale od prošle godine, a Tomi Pol osminu finala na poslednja dva izdanja. Nakašimi je ovo najbolji rezultat do sada.

Nema sumnje da je inspiracija kod sve četvorice, sada kada se žreb dobrano otvorio, ogromna.

Večeri na Artur Ešu ili Luis Armstrongu, u naelektrisanoj atmosferi, sa američkom publikom u transu, tu svašta može da se dogodi, iako protivnici nisu naivni.

Tomiju Polu je najteže, igra protiv broja jedan, Janika Sinera, dok Frica očekuje osmi na svetu, Kasper Rud. 

Nakašima se namerio na Aleksandera Zvereva, koji oseća da bi opet mogao da stigne do finala, kao pre četiri godine, dok je Tijafo umesto očekivano Novaka Đokovića, sada naišao na Alekseja Popirina.

I nekako Tijafo, posle onog spektakularnog meča sa Benom Šeltonom, ima najveće izglede da se probije daleko, pod uslovom da se oporavi za duel sa neugodnim Australijancem ruskog porekla. 

"Margine su male, dubina u muškom tenisu je neverovatna. Mnogo momaka igra dobro, ako niste u formi, gubite. Niko nije svetlosnim godinama ispred, čak ni Karlos, Siner, Medvedev. Oni pobeđuju mnogo, ali ako niste dovoljno u fokusu, gubite", jasan je Tijafo.

Profimedia

Tomi Pol vidi lepu priliku za sebe i svoje sunarodnike.

"Mislim da je ovo nešto divno. Drago mi je da je mnogo Amerikanaca u drugoj nedelji turnira, nadam se da ćemo nastaviti. Ne znam da li mi pomaže da gledam i kako oni pobeđuju, ali volim što je tako. Mislim da sada imamo baš dobru grupu igrača", jasan je Pol.

I 23-godišnji Brendon Nakašima raduje se predstojećoj nedelji.

"Ovo je neverovatno iskustvo. U četvrtom kolu, kao Amerikanac, sjajno. Igrati pred ovakvom publikom, imati podršku, to je nešto posebno. To je zlata vredno proći. I lepo je videti da i sunarodnici dobro prolaze. Mislim da su podigli letvicu američkog tenisa visoko. Ovo su uzbudljiva vremena", smatra Nakašima.

Koliko će biti uzbudljiva, videćemo u preostalih sedam dana. Kvartet Amerikanaca, biće nasuprot ostatka sveta.

Da li će neko od njih uspeti da sa "kosmodroma" na Flašing Medouzu, u eksploziji radosti, "podigne" taj svemirski brod u nebo iznad Njujorka, ostaje da se vidi. 

Dve decenije, Amerika čeka svog šampiona. Da bi ga konačno dobili, biće potrebno mnogo snage i nerava. Ali šansa, svakako postoji. Veća nego ikad pre u ovih 20 godina.