Pre malo više od dve godine, nakon što je Novak Đoković osvojio Vimbldon za svoj 21. Grend slem u karijeri, napisao sam tekst sa naslovom "I šta ćemo sad?".
Te 2022. godine to pitanje je imalo potpuno drugačiju poentu od ove sada.
Novak je tada, posle deportacije u Australiji i mnogobrojnih nedaća u životu, osvojio Vimbldon i zapušio usta kritičarima koji su iskakali iza svakog ćoška.
Pitanje "i šta ćemo sad"postavljeno je tada svima njima, koji nisu verovali po ko zna koji put u njegovoj karijeri – i po ko zna koji put su se opekli.
Sada je to pitanje upućeno Novaku Đokoviću. Iz najdobronamernijih razloga.
Novak je vlasnik 24 Grend slem trofeja. Zlatne olimpijske medalje. Najviše nedelja na prvom mestu ATP rang liste, najviše mastersa, skoro pa najviše titula...
Da ne pomislite da je ovaj tekst kritički nastrojen prema Novaku – iako je normalno da i takvih tekstova bude – jer on je prešao igricu. Kompletirao je tenis. Kako god to želite, kako god vam je draže.
Novak Đoković je najveći teniser svih vremena.
Ali...
Sada već 37-godišnji Beograđanin je tokom 2024. imao neke situacije koje se ne mogu tek tako zanemariti, a tiču se posvećenosti.
Na Australijan openu izgubio je od Janika Sinera u meču u kojem je izgledao kao bleda senka sebe.
Glavni razlog? To što se za taj turnir nije pripremio kao što se pripremao godinama, praktično decenijama unazad.
Posle toga na red je došla američka turneja – Indijan Vels i Majami.
U Indijan Vels je došao manje-više turistički i izgubio od Luke Nardija, a od Majamija je odustao pre turnira.
Šljaka? Slična priča. Uz zanemarivanje Rolan Garosa, gde je kidanje meniskusa došlo mimo bilo kakvih priprema ili očekivanja.
Nedostatak motivacije iz apsolutno opravdanih razloga, jer je prešao igricu i pre ove zlatne medalje u Parizu.
Uprkos tome, Novak je uspeo da ponovo pokaže da u pozitivnom smislu nije normalan, pa je nešto više od tri nedelje nakon operacije meniskusa kolena ne samo zaigrao na Vimbldonu, već igrao i finale.
A onda je osvojio Olimpijske igre. Sa 37 godina. Protiv nikad boljeg Alkarasa, na njegovoj šljaci. Nakon što je skoro 20 godina imao samo razočaranja na Igrama.
I to je bio povod za slavlje, kako ne bi bio?!
Zasluženi odmor sa porodicom na Jadranskom primorju. Pa slavlje sa narodom u Beogradu. Pa polako na trening...
Novak je zaslužio da na taj način provede svoje vreme. Da preskoči Montreal, logično jer je počeo dan nakon OI, pa i Sinsinati, jer je hteo da proslavi i odmori.
Ali tako se ne može osvojiti jedan Grend slem, pa ni pobediti Aleksej Popirin u trećem kolu.
Novak sada mora da sa svojom porodicom i timom da sedne, dobro razmisli i donese odluke za dalje.
Ako želi da malo živi život punim plućima, a malo bude fokusiran samo na tenis – to je u redu.
Ako želi da samo živi život punim plućima, niko normalan mu neće zameriti ako uskoro završi karijeru.
Ako želi da još godinu, dve, tri bude strah i trepet svakome ko ga ugleda sa druge strane mreže – sjajno.
Ali cele 2024. godine deluje da je Novak ni tu ni tamo, da ni on sam ne zna šta tačno želi. Da istovremeno ima želju da 24/7 bude sa porodicom, ali i da i dalje hara tenisom i ućutkuje kritičare koji nikad neće biti sposobni da ućute.
Avec la défaite cette nuit de Novak Djokovic à l'US Open, 2024 est et sera la première année depuis 2002 au cours de laquelle ni Roger Federer, ni Rafa Nadal ni Novak Djokovic ne remporteront un titre du Grand Chelem.
Ovo je praktično prvi put posle dugo vremena da će Novak uopšte moći da sedne i da razmisli, pošto posle US opena sledi pauza do prvih velikih turnira (Šangaj, 2. oktobar).
Poslednjih nekoliko meseci bili su nestvarno haotični samo za one koji prate tenis, a kamoli za one, kao što je Novak, koji su se borili za trofej na svim velikim turnirima.
Od 26. maja do danas, 31. avgusta, dakle za tri meseca, samo od velikih turnira imali smo – Rolan Garos (šljaka), Vimbldon (trava), Olimpijske igre (šljaka) i US open (beton).
Što je mnogo – mnogo je.
A koju god odluku Novak bude doneo – prihvatićemo je. Nije kao da treba da ga briga da li ćemo je prihvatiti ili ne, ali hoćemo.
Jer Novak Đoković može da radi šta hoće. I da izgubi od Popirina u trećem kolu US opena, i da razbije Alkarasa u finalu Olimpijskih igara.
I da igra još tri godine, i da sutra završi karijeru. Samo neka tu odluku donese, jer čak ni Novak Đoković ne može da se pojavi na Slemu sa par treninga i osvoji ga. Sport, jednostavno, tako ne funkcioniše.
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Komentari 36
Pogledaj komentare Pošalji komentar