Botik tonik

Kao da je pobedio 1.286 sa liste. Ni trunke emocija, preterane reakcije. Holandski "cool".

Nema šta, US Open je dobio savršeno ledeni tonik u vidu Holanđanina. "Šoker". Od kog su utrnuli zubi večito nasmejanom Karlosu Alkarasu.

Momku iz Mursije na kraju nije bilo do smeha, iako se tokom meča, ispod te unutrašnje bitke da iznađe rešenje za neočekivan rebus, ponekad znao otkinuti blagi osmeh. Možda rezignacije?

Nije Karlitos ličio nimalo na sebe. Oni koji su bili na stadionu "Artur Eš", a verujem još više oni koji su meč gledali preko TV ekrana, nemali broj puta nisu mogli da se načude divljim i poludivljim udarcima Španca, promašajima od po pola metra i više. 

Gde se i kako odjednom izgubila ta metronomija udarca? Koja je na Rolan Garosu u Vimbldonu delovala tako sigurno, ubitačno.

I kako je uopšte neko, ko je poslednju pobedu pre dolaska u Njujork imao u julu u Gštadu i ko je dosta igrao na čelendžerima, uspeo da ovako raštimuje uvek raspevanog i razigranog Alkarasa? 

Profimedia/UPI

Da li je možda Karlitos, opijen uspesima sa obe strane Lamanša, a potom uzdrman finalnim porazom na Olimpijskom turniru od Novaka Đokovića i sa četiri grend slema u rukama u 21 godini, počeo da pokazuje nešto što nismo verovali da ima?

Možda je i za njegovih 21 godinu ubitačnost teniskog kalendara počela da pokazuje svoju surovu stranu? 

On je bio na terenu, ali kao da nije; on je mehanički imao taj ritam udaranja koji je povremeno dovodio do fabuloznih udaraca i poena, ali je potom naglo padao u sasvim drugu krajnost, praveći neverovatne greške. Njegovo klatno je divlje osciliralo iz jedne u drugu krajnost.

Kostrukcije poena bile su mu neobične, bezidejne, Holanđanin ga je čitao kao otvorenu knjigu; zakazao je servis, drop-šot, ali ti divlji forhendi povremeno, ispaljeni u stilu samo da udarim što jače pa gde padne...Neobjašnjivo.

Ilustracija: Profimedia

Izraz lica Huana Karlosa Ferera govorio je od početka meča da je krajnje zabrinut.

Stalno su se čuli povici iz lože, uradi ovo, ono, vamos, zasipao je Moskito savetima svog pulena, ali ne vredi, Alkaras se čudesno opirao i tome - kao da mu ništa nije dolazilo do glave. Ili kao da je prkosio sebi i svima u svom boksu.

"Da vidite kako i ja mogu da zabrljam", samo što im nije rekao.

Nije Van de Zandshulp prvi put zablistao na njujorškoj pozirnici. On je ovde već imao četvrtfinale 2021. godine, kada ga je zaustavio Medvedev, ali sada je njegova igra potpuno iz ravnoteže izbacila Alkarasa.

Momak iz El Palmara je posle meča priznao kako ga je sve to zbunilo, kako je očekivao mnogo više poena na veresiju, ali toga nije bilo. Daleko od toga, Botik je sve stizao, vraćao, izluđivao povremeno protivnika lucidnim lobovima, a onda izlazio na mrežu odakle je hvatao izuzetne smečeve i voleje na kojima bi mu i gorepomenuti Edberg žestoko aplaudirao.

I statistika pokazuje da je na mreži bio odličan, dobio je 28 od 35 poena na tom delu terena, pa se i sam posle meča čudio, rekavši kako će njegov trener biti vidno zadovoljan, jer ga stalno tera da igra agresivnije.

Ali kako momka iz Vageningema, kod Arnema, naterati da ima više vatre, kada je tako staložen, smiren, hladan po prirodi stvari?

Ono što je neverovatno je činjenica da je Botik u poslednjih godinu dana igrao toliko slabo da je u 28. godini pomišljao da reket okači o klin?

"Ne radujem se više turnirima. U poslednje vreme sve češće pitam sebe želim li da nastavim. Morate da radite posao u kom uživate. Svako tu i tamo ima poneki loš dan. Ali ako ih je previše, onda morate da se zapitate želite li da nastavite", rekao je pre samo nekoliko meseci Van de Zandshulp.

Sličan sentiment imao je i posle pobede nad Alkarasom, rekao je da i dalje o tome razmišlja.

Profimedia/Matthew Stockman

Uz pomoć trenera Petera Lukasena i bivšu zvezdu holandskog tenisa, Pola Harhujsa, rešio je ipak da nastavi. I evo dokaza kako se uz naporan rad može učiniti i naizgled nemoguće.

Rekosmo već ranije, US Open je turnir lavirint, puno je tu opasnih krivina i slepih ulica, iz mnogo razloga. Sada je Karlitos na Kvinsu naišao ja previsok zid.

Za Španca, razočaranje, za Novaka Đokovića i ostale favorite upozorenje, ali i jedan veliki protivnik manje na projektovanom putu ka tituli.

Za tenis nadasve zdravo, jer je već počelo da se ustaljuje kako će neki novi klinci lako pobeđivati sve ostale. Imaju i Karlos i Janik još da uče i još da se naigraju pre nego li dođu u poziciju da dosegnu visine Novaka Đokovića, Rafaela Nadala, Rodžera Federera.

Taj put je bio mukotrpan i složen, što pokazuje i ovaj meč koji smo gledali za kraj programa četvrtog dana na najvećoj teniskoj areni.

Kažu da je ovo bilo jedno od najvećih iznenađenja na grend slemovima do sada. Tipa, Georg Bastl protiv Pita Samprasa na Vimbldonu 2002, ili Dastin Braun protiv Rafaela Nadala na istom mestu 2015. 

Ne trudite se, podebela je ta knjiga iznenađenja, pa nisu tek tako jedan od (sada srušenih) terena na Vimbldonu, zvali grobljem favorita.

Tenis je igra koja će uvek rađati heroje, a Botik van de Zandshulp je posle svega zaslužio svojih pet minuta slave pod noćnom kupolom Njujorka.

Prosto, jer je igrao savršen tenis i Alkaras tu ništa nije mogao.