Iz Liverpula za B92.sport, Dušan Đukanović
Ni renoviranje i spremanje "Enfilda" za novu sezonu nije moglo da umanji momenat kada sam po prvi put prošao ispod svodova "Bob Pejsli kapije" i ugledao, priznaćemo iako stvarno to ne mislim, drugog najvažnijeg škotskog trenera u istoriji ovog sporta.
Pre nego što uđem, jedan krug, barem dokle može, oko stadiona. Poseta "Šenklijevoj kapiji" do koje ne mogu skroz da priđem zbog radova, odlazak do spomenika posvećenog za 96 navijača (ukupno 97) koji se sa utakmice nikada nisu vratili kući, a ispred kog se nalazi klupica za one koji su Hilzboro preživeli.
Imena poginulih 1989, godine ugravirana su i u na pločniku ispred spomenika, gde se nalaze klupe koje nose imena po čuvenim članovima ovog kluba.
Tura unutar stdiona kreće odavanjem počasti sedmorici najvećih trenera u istoriji kluba, kojiih je tokom132 godine postojanja bilo 23 – zaključno sa Arneom Slotom.
- Bil Šenkli – ne najtrofejniji, ali najvažniji; postavio osnovu za one koji će doći posle njega
- Bob Pejsli – najtrofeniji trener u istoriji kluba
- Džo Fejgan – lokalac, osvojio tripletu; formirao čuveni "Boot Room"
- Keni Dalgliš – legendarni fudbaler, potom i trener; prvi koji je obavljao obe funkcije u isto vreme
- Žerar Ulije – na početku novog milenijuma osvojio pet trofeja u jednoj sezoni
- Rafa Benites – noć u Istanbulu je dovoljna, pa da ništa drugo nije uradio
- Jirgen Klop – pokretač nove ere u istoriji kluba, Šenkli 2.0
Ponovo sam nekako zapao za oko, ovoga puta kustosu koji je izgledao kao deda Pedija Pimbleta, što bi se i geografski poklopilo, ali mu to nisam rekao.
Uporno me je zvao Milan (ponovo zbog Laneta Jovanovića, koji im je očigledno ostao urezan u sećanje), ali preko svega se lako pređe kada znaš da ćeš uskoro kročiti na travu "Enfilda".
A onda i to dočekaš i to putem domaćih fudbalera, kroz njihovu svlačionicu i dodirivanjem kultnog "You‘ll never walk alone" znaka.
"Da li ste poneli naočare? Trebaće vam, da ne oslepite od blještanja trofeja", našalio se kustos pre ulaska u muzej, ali nije bio daleko od istine.
Devetnaest puta engleski šampioni, šest puta evropski, tri UEFA Kupa, četiri Superkupa Evrope, jedno Svetsko klupsko prvenstvo, 10 Liga i osam FA kupova. Najtrofejniji engleski klub ikada.
O Klopovom zaveštanju dovoljno govori da u trenutnoj postavci muzeja postoji posebna prostorija posvećena njemu.
Ipak, najimpresivniji deo je kada uđete u sobičak gde je izložena samo jedna stvar – šest trofeja šampiona Evrope.
Čitate Istanbul 2005. ispod jednog od njih u sredini, dok vam kroz glavu prolazi Jirži Dudek metar i po ispred linije pre nego što protivnik i krene da izvede penal i njegov "ples" nogama kao da ga je podučavao Brus Grobelar lično.
"Enfild" nije fudbalerima Liverpula bio prvi dom, a i kako bi kada postoji duže od tog kluba. Članovi rivalskog Evertona su do osnivanja "redsa" 1892. godine na tom mestu igrali svoje mečeve i osvojili titulu 1891.
"Karamele" su na "Enfildu" boravile sve do izgradnje "Gudison parka" iste godine kada je formiran i Liverpul. To je bio prvi ciljano fudbalski stadion koji je ikada izgrađen.
Sledeća sezona biće poslednja koja će se igrati na "Gudisonu", pre nego što se 2025. otvori "Everton stadion" koji će biti smešten u luci.
Dom fudbalera Evertona više neće moći da se vidi sa nekog od enfildskih prozora.
Ukoliko vas više zanima šta se dešavalo prethodnih dana na Vimbldonu:
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar