Od Denija Marfija i Dina Eštona, Kru Aleksandrija je poslednje decenije postao tim onih koji su mnogo obećavali, ali malo ostvarili.
Niko više od Nika Pauela, kog se možda malo ko seća, a bio je ne tako davno velika nada Mančester junajteda.
Nije Kru, niti njegov fudbalski klub, razlog pisanja ovog teksta. Češirski grad je bio samo usputna stanica, onoj na kojoj se preseda, ka drugom, većem i pre svega značajnijem – Liverpulu.
Paprena cena voza je diktirala i njegovo startno vreme – 6.44 izjutra. Što i nije tako strašno na prvu loptu, da ja nisam takav kakav sam.
Jedna od stvari na kojoj se insistiralo tokom mog odrastanja jeste da se nikad ne knapi sa vremenom. Konstantno "kljucanje" je negde ostalo usađeno u meni, pa tako onaj momak što je na kapiji i čeka avion dva sata ranije? Taj sam.
Ni dva sata raniji polazak ka London Juston železničkoj stanici nije bio dovoljan, iako je reč o putu od svega pola sata.
Baš tad se metro, koji je prethodno radio bez greške, zaustavio između dva stajališta zbog problema sa signalizacijom i ostavio me u bezizlaznoj situaciji.
Profimedia
Dugo će proći pre nego što će se nekako dogegati do sledećeg stajališta i meni omogućiti i da u trci sa vremenom probam sa taksijem da odnesem pobedu. Pratim vozača na mapi, dok on obilaznim putem ide ka meni.
Ubrzo postaje jasno zbog čega. Pakistanac je za volanom, verovatno ne poznaje grad dovoljno dobro pa se upravlja navigacijom, Nije ni on kriv, pokušava da na pošten način zaradi u zemlji u koju je verovatno primoran da dođe, ali sa njegovim dolaskom je i moja poslednja nada ugušena.
Stigao sam i do železničke stanice i stuštio se ka platformi 11 na koju sam stigao sa minutom zakašnjenja. Da l‘ na sreću ili žalost, ali u Londonu vozovi ne kasne sa polaskom.
"Otišao je, druže. Bojim se da ćeš morati da kupiš novu kartu", rekao mi je jedan od radnika na šta se zahvaljujem i okrećem nazad ka prodajnom mestu, svestan da mi je u najboljem slučaju iz džepa "izbijeno" barem 70-80 funti.
Ali...
"Ili bi možda mogao da pitaš konduktera da li je u redu da se voziš sa tom kartom. Čuli sno i mi da je bilo problema na Severnoj liniji metroa", dodao je kada sam mislio da je i poslednja nada izgubljena, informacija koju će mi potvrditi i žena koja prodaje karte, kao i onu o polasku sledećeg voza.
Profimedia
Sledećih sat vremena sam proveo ispod velikog ekrana, nemogavši od neizvesnosti da skrenem pogled sa slova "Kru" pored kojih je stajalo vreme – 7.46.
Ispostaviće se da sam bez razloga brinuo. Kako se pojavilio koja platforma će biti njegovo "pristanište", na njoj sam se kroz minut stvorio, seo u voz i bez problema prošao kontrolu.
Mislim da kondukterku nije mnogo doticalo kako je moja karta datirana, dokle god je imam. Pare je u mom džepu ostavila tek naknadna misao meni nepoznatog gospodina i na tome mu hvala.
Po dolasku u Liverpul i izlasku sa stanice, kao da su znali, sačekala me je prikladna poruka na zgradi prekoputa:
"Zdravo, uspeo si."
b92.sport/DĐ
Nije me mnogo zanimao Liverpul kao grad, niti sam ljubitelj Bitlsa. Za mene je postojala samo jedna destinacija – Enfild Roud.
Kako sam se spustio niz stepenište skrenuo sam odmah desno i uputio ka fudbalskom hramu. Na putu ka tamo su najjači utisak ostavili murali bivših i aktuelnih fudbalera i trenera Liverpula.
Lokalno stanovništvo je rado ustupilo fasade likovima Jana Kalahena, Alana Hansena, Kenija Dalgliša, Jana Raša, Stivena Džerarda ili nekih iz novije generacije poput Roberta Firmina ili Trenta Aleksandera-Arnolda.
Sa nekima sam imao priliku da popričam, pa i da me fotografišu ispred njihovih kuća. Zanimalo ih je odakle dolazim, za koga navijam i koliko znam o voljenom nam klubu.
Izgleda da sam ipak imao informaciju više od jednog od njih, barem nije mogao da se seti isprva upitavši me da li je iko iz Srbije igrao kraj reke Mersi.
"Kako nije igrao. Milan Jovanović."
Nije ni sačekao da izgovorim prezime, već je krenuo da me grli i smeje se. Pokušao sam da mu objasnim da je Lane bio solidan fudbaler, ali da ono što je prikazao u Liverpulu nije bilo reprezentativno.
Odbio je da mi poveruje, dok mu je kroz misli verovatno prolazilo ono čuveno proklizavanje. Kad rezonuje samo na osnovu toga, teško mi je bilo da se sporim oko zaključka do kog je došao.
Jovanović je barem došao bez obeštećenja, ne znam kakva bi reakcija usledila da sam rekao Lazar Marković.
Satima sam se majao oko "Enfilda", pa i "Gudisona", dok nisam shvatio da su sati proleteli i da mi je ostalo manje od dva do voza za nazad.
Srećom pa u Liverpulu nema bogzna šta da se vidi. Tamo se turistički ide u tri slučaja i sva tri podrazumevaju da ste fanatik – fudbalski, muzički ili nautički.
Ne, ovo nije nova fudbalska reprezentacija Srbije. Niti je novi selektor. Ali ćemo igrom slučaja videti dosta novih igrača i, samim tim, potencijalno – neko novo lice "orlova".
Pojavio se novi video koji prikazuje ukrajinski ratni avion Su-24 Fencer kako nosi nešto što izgleda kao novo i dosad nepoznato oružje koje se lansira iz vazduha.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar