Dakle, ko će biti Vivaldi u petak, a ko će kući poneti kofer prepun tužnih nota? Novak ili Muzeti? Petak će doneti još jedan uzbudljiv rasplet ovog kišnog Vimbldona.
Kao i obično, Vimbldon nam spremi neko iznenađenje i iz tog travnatog magičnog događaja, uvek iskoči neki teniski heroj koji neočekivano zablista.
Gledajući njegov skor na travi ove sezone od 12-2 reklo bi se da Lorenco Muzeti ne bi trebalo da je iznenađenje, ali ipak jeste, jer ko je momka iz Karare, kroz projekciju žreba na početku, video tako daleko? Da će, eto, imati prilike da izazove Novaka Đokovića na, ipak, njegovom terenu.
S ovim "njegovim", mora se biti oprezan - njegov je u smislu da je tu ostvario blizu stotinu pobeda i osvojio sedam titula, što će reći da je vimbldonski zeleni tepih pretvorio u sopstveno kraljevstvo, ali sve ostalo se briše.
Dobro orkestrirani zvižduci i na sam pomen Novakovog imena, koje je izgovoreno prilikom govora Muzetija posle pobede nad Fricom, ukazuje da će se Central kort najverovatnije pretvoriti u ratno poprište u kojem ćemo gledati novu epizodu starog serijala, Novak vs Vimbldon.
Rekli smo i ranije - to su te neočekivane "naftne bušotine", iz kojih Novak ume da crpi energiju za kreiranje svojih umetničkih dela na terenu i ne sumnjam da će tako biti i sada.
"Ako neko prekorači liniju, ja reagujem", to je rečenica upozorenja Novaka svima onima koji će doći i u petak da bi se skrivali iza nekakvog uuuuuu ili buuuuuu, što jasno najavljuje i britanska novinarka Kler Bolding, koja je bez dovoljno dobrog smisla za humor pokušala možda i nesvesno da navede publiku da nastavi u istom tonu i u polufinalu sa povicima "Muuuuuuzeti".
Kler je slavodobitno rekla i kako se zaljubila u Muzetija rekavši da je "prelep igrač". I OK, to je njen teniski svetonazor, navijaće za onog u koga se kako je sama priznala, zaljubila, i tu nema ništa sporno. Ali opasno je to što se unapred i svesno pravi minsko polje za Novaka, po kojem će morati veštim koracima da hoda kako bi se domogao jubilarnog, desetog vimbldonskog finala.
Nema sumnje da će Muzetiju to ići na ruku, jer će Italijan, osim zaljubljene Kler, imati na svojoj strani i hordu novozaljubljenih Engleza, koji će odjednom shvatiti da su pristalice momka iz grada u kojem je Mikelanđelo nabavljao savršen mermer za svoja dela, pa će u tom "novomukanju" pokušati do debljine žileta da istanje nerve Novaka Đokovića kako bi ga spotakli i radovali se njegovom eventualnom pokliznuću na dva koraka pre cilja, osvajanju 25. grend slema i izjednačenju rekorda Rodžera Federera od osam vimbldonskih titula.
"Sve osim Novak", to je tamošnja deviza, pa iako Federer ne igra već dve godine, tamo se igra za njega. Barem što se jednog (velikog) dela publike tiče.
Englezima bi stvarno možda bilo bolje da poslušaju Tima Henmana i da ćute sve vreme, da ne provociraju Novaka. Jer on je odavno naučio, ali nije kriv što neki ne umeju da ostanu ispod svog praga netrpeljivosti, pa tako mu samo daju pogonsko gorivo da ima vrati elegantno sa onim što čini na terenu.
Za mene bi bilo iznenađenje da naredni meč protekne bez tih "ratnih igara", jer bi to bilo najpravednije - neko ko je sedam puta osvajao turnir ipak zaslužuje da igra u koliko toliko podnošljivoj atmosferi. Ali plašim se da neće, jer ni publika na Vimbldonu nije kao nekad, tiha, gospodska, u rukavicama. U taj teniski nobl umešao se poodavno fudbalski plebs, što će reći, i vremena su se promenila, ali opet, ogroman deo te populacije je ipak teniski i džentlmenski nastrojen. Samo što je problem što je nadjačan glasnijom (vulgarnom) manjinom.
Kako smo ranije više puta ponavljali, Novaka mogu najbolje da shvate samo oni koji su bili u njegovoj koži, a jedan od njih je stari teniski vuk sa Kvinsa, Džon Mekinro.
Veliki Mek zaslužuje još jednu, moralnu grend slem titulu na Vimbldonu, ovog puta zbog toga što je nadmenim domaćinima sasuo u lice nešto što bi trebalo da znaju odavno.
"Morate da poštujete veličinu koju gledate", podvukao je Mekinro u tom studijskom razgovoru sa Kler Bolding, koja je ostala pri tome da je "partizanska atmosfera" na tribinama nastala iz toga što publika oduvek navija za slabijeg, što će reći tog puta za Holgera Runea.
John McEnroe schools Clare Balding on Novak Djokovic calling out the booing against him at Wimbledon (and throughout his career).
Još jedna bitna stvar u svemu jeste da je Novak na ovoj vimbldonskoj trasi, neočekivano preskočio stepenik, a da nije morao da odigra ni poen, jer se Aleks de Minor povredio i odustao od daljeg takmičenja.
To je grend slem i to se dešava, ali nekako podseća na 2011. i Rolan Garos kada se Fabio Fonjini predao bez borbe u četvrtfinalu, pa je Novak tako na megdan otišao Rodžeru Federeru, posle onog nestvarnog niza od 41 uzastopne pobede od početka sezone.
Taj meč je izgubio jer je možda za nijansu izgubio ritam i fokus, ali budite sigurni da ovog puta to neće biti slučaj. Prosto jer je Novak debelo iskusniji, a drugo, sa 37 godina, jedan meč manje na slemu, dobro će mu doći, jer će sačuvati više snage za poslednja dva udarca na turniru, svakako i najvažnija.
Što se tiče Muzetija, nema dileme da je momak zaslužio da dogura ovako daleko, pokazao je žilavost i borbenost, jer nijedan meč od početka turnira nije dobio glatko u tri seta - tri puta je igrao četiri seta, dva puta u pet i pokazalo se da je majstor.
Igrao je on sa Novakom i ranije trilere u pet setova, poput onog nedavnog, posleponoćnog na Rolan Garosu, kada mu je Novak prepustio svega tri gema u posednja dva seta; u pet setova je išao i njihov prvi obračun ikada, takođe na Rolan Garosu 2021. godine, kada se Italijan predao u petom setu posle vođstva Novaka od 4:0.
Ako smo nešto naučili, to je da se italijanski tenis poslednjih godina, žestoko uzdigao - Siner već ima grend slem u džepu i prvi je na svetu, a uz plejadu jakih tenisera, pojavila se i Jasmin Paolini, koja je evo već na drugom uzastopnom slemu među četiri najbolje i ima priliku da posle Pariza, dođe i do finala u Londonu.
Otuda je jasno da Novaka ne očekuje nimalo lak zadatak, ako ništa drugo onda zbog tone borbenosti koju će Italijan uneti u meč. I kako je rekao uz veliki broj naučenih lekcija, posebno onih iz meča sa Novakom.
"Naučio sam da se ništa ne dobija ravnom igrom, otuda se trudim da miksujem, da diktiram ritam u poenu i ne dozvolim protivniku da se navikne na isto", objasnio je Muzeti tajnu svoje vimbldonske supernove i ulazak u polufinale.
Eh, ali na profesoru je da učeniku isporuči nešto novo za učenje, pa ne sumnjamo je da će Novak imati podosta toga u svom arsenalu, što će naterati Muzetija da se u petak češka po glavi.
I da će Novaku posle toga ostati samo da se rešava ona poslednja, najslađa, ali njemu tako poznata enigma, oko uzimanja trofeja.
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Komentari 26
Pogledaj komentare Pošalji komentar