Izgrađen na nekadašnjoj deponiji, stadion Arsenala je 2006. godine postao jedan od najvećih u Engleskoj.
Kada se planiralo između dva veka o napuštanju "Hajberija", pošto proširenje istog nije dozvoljeno, razmišljalo se o kupovini Vemblija i pravljenju novog što je na kraju i odnelo prevagu.
Iako se sa planovima počelo još 2002. godine, izgradnja će krenuti tek 2004. i biti završena za svega godinu i po dana. Arsen Venger je svojevremeno izjavio da je izgradnja "Emirejtsa" najveća odluka u istoriji kluba još od postavljanja legendarnog Herberta Čapmana na mesto trenera.
Do kultnog stadiona smo i mi svratili u pauzama od Vimbldona i tenisa, a naročito je zanimljiv deo na kom se iza velikog loga Arsenala nalaze zastave navijačih klubova tog tima iz čitavog sveta.
b92.sport/DĐ
Hrvatska šahovnica, bosanska, bugarska i slovenačka zastava su tu, ali ni traga srpskoj posle 15-20 minuta stajanja na kiši u tvrdoglavoj potrazi za njom.
Tu je i dobar deo afričkih, azijskih i južnoamerički zemalja, geografski značajo udaljenijih od nas. Ruanda, Malavi, Paragvaj, Tanzanija, Gana, Irak, Singapur, Iran, Kambodža, Kolumbija, Sirija, Argentina, Južni Sudan... Svi su tu bez obzira na udaljenost.
Indijci su se podelili i na nekoliko frakcija, Filadelfija ima grupu nezavisno od SAD, a grad Mančester čak dve.
Doduše, nema ni albanske, ali je zato tu ona tzv. Kosova koja svojom plavom bojom odstupa od crvenila.
Ukoliko neko ima oštrije oko, neka pogleda i proba da je nađe.
Iako bi se isprva pomislilo da u Srbiji nema zvaničnog fan kluba, te da je to razlog izostanka, na sajtu Arsenala stoji da on postoji. Lakom pretragom na Guglu se to može i utvrditi.
Forum srpskih navijača Arsenala je osnovan još 2006. godine i, kako kažu, još uvek nije dočekao osvajanje nekog od većih trofeja.
Na društvenim mrežama se može naći i snimak na kom se vidi da su članovi ovog kluba u maju bili u poseti Londonu, nadajući se osvajanju Premijer lige. "Tobdžije" nisu ispunile ta očekivanja, ali sigurno da to neće usporiti okupljanja u Braće Jugović, ali i drugim beogradskim pabovima.
U Srbiji postoji zanimljiva kultura zajedničkog praćenja, pre svega engleskih klubova. Organizuju se i pravi mali zborovi, na koje navijači jednog kluba dolaze u njihovim bojama kako bi u društvu gledali neki uglavnom važan meč.
Naravno da je i to osnova za još jednu podelu u našem društvu na one koji u tome učestvuju i druge koji osuđuju, ne razumejući kako neko iz Srbije može da navija za tim iz inostranstva.
Komentari 6
Pogledaj komentare Pošalji komentar