Oduvek je ruski teniser važio za psihički ne baš preterano stabilnu ličnost, ali ove sezone je rešio da pomeri granice.
Počev od diskvalifikacije u Dubaiju pa do Rolan Garosa i Vimbldona, ekscesi 26-godišnjeg Moskovljanina postali su nešto normalno, a ne bi trebalo da budu.
"Ovom dečku treba psiholog", glasili su uglavnom komentari zabrinutih navijača na društvenim mrežama.
Rubljov im je priredio još jedno neprijatno iznenađenje, izgubivši na startu Vimbldona od anonimusa Fransiska Komesane, Argentinca, 122. igrača sveta.
Ne pamti Andrej baš najsjajnije rezultate na terenima Ol-Ingland kluba, tek jedno četvrtfinale, ali ovako rana eliminacija je svakako loša priča.
Poraz k'o poraz, iznenađujuć jeste, ali dešava se. Međutim, "iščašeno" ponašanje je nešto čime bi Rubljov ozbiljno morao da se pozabavi.
Snimak kako čak sedam puta udara reketom o butinu postao je viralan, baš kao i onaj u Parizu nedavno.
"To je glavni problem. Nisam se ponašao kao u Parizu, ali bih ipak mogao mnogo bolje. Ovo nije način. To je prioritet, da tokom celog meča budem pozitivan", rekao je Rubljov.
Na Rolan Garosu je udarao i po podlozi, ne samo po nozi. Na Vimbldonu su pravila, ipak, drugačija. Tako nešto bi moglo baš da ošteti travu.
"Ne bih to uradio da sam mogao da udaram reket po podlozi. Nije nam dozvoljeno da udaramo o travu. Nisam mogao više da izdržim. Morao sam da izbacim emocije", kazao je Andrej.
Rubljov, uprkos ovakvim ispadima, te neuverljivim rezultatima, drži se sasvim solidno na ATP listi, na kojoj zauzima šestu poziciju.
Pravo niotkuda je uzeo Masters u Madridu pre dva meseca, kada je iskoristio "seču" favorita, ali i povrede Janika Sinera i Danila Medvedeva.
Ovosezonski skor mu je 24-12, s tim da može da se pohvali tek još jednim polufinalom, u Dubaiju, gde je lavina aprijatnog ponašanja zapravo pokrenuta.
Rubljov je u finišu trećeg seta meča protiv Aleksandra Bublika "popio" diskvalifikaciju zbog unošenja u lice pomoćnom sudiji. Za to ATP ima nultu toleranciju.
Na Australijan openu, Roterdamu i Dohi stizao je do četvrtfinala, dok je u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Barseloni, Rimu, Rolan Garosu i Haleu apsolutno podbacio.
Rubljovu je četvrtfinale Grend slema maksimum. Do te faze dolazio je na svakom od četiri najveća turnira, ali to "nešto" mu je uvek falilo.
To je ta granica između onih vrhunskih i onih odličnih. Ako pogledamo taj faktor nestabilnosti, možda je to u pitanju.
Udarci, kvalitet tenisa, igre, tu su sitnice u pitanju kada je krem belog sporta u pitanju, ali glava je ta koja rešava i razdvaja.
Rubljovu ona definitivno fali i ako nešto ne preduzme ozbiljnije, završnice turnira, poneki masters – to će biti i ostati njegov maksimum.
Komentari 6
Pogledaj komentare Pošalji komentar