Do sutra možemo pričati šta je sve srpski teniser u karijeri postigao, osvojio, koje rekorde oborio, ali motivacija koju ima na Grend slemu da iznova i iznova očarava ljubitelje tenisa je neverovatna.
Đoković se mučio uoči ovog Rolan Garosa – prosto je bio neubedljiv u Monte Karlu, Rimu i Ženevi, ali u Parizu pokazuje od čega je satkan.
Najbolji je kada ga otpisuju, a to je bio slučaj i u duelu sa Muzetijem, kojeg je savladao posle pet setova, u 3.07 posle ponoći.
Pred najupornijim navijačima na "Šatrijeu" kazao je da je ovo jedna od najvećih pobeda ovde, dok je pred novinarima, vidno umoran, ispalio još jaču rečenicu.
"Prisustvujemo istoriji", kazao je Novak, uprkos tome što se radilo o meču trećeg kola, faze koje je igrao "bezbroj" puta tokom karijere.
Koliko je samo rekorda tokom karijere Đoković oborio. Najvažniji su oni u broju Grend slemova i mastersa, ali i broju nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste.
Jedan je prošao pomalo ispod radara. Govorimo o ukupnom broju pobeda na najvećim turnirima "belog sporta".
Ona nad Muzetijem bila je 369. u karijeri. Ta cifra je rekordna i do nedelje ujutru držao ga je Švajcarac Rodžer Federer.
Dakle, ukoliko savlada Fransiska Serundola (ponedeljak, 16.00), Novak će i u ovom parametru postati neprikosnoven – i najbolji.
Kuriozitet je da bi to mogao da ostvari upravo u Parizu, gde je zapravo zabeležio do sada najviše pobeda ako računamo samo jedan turnir (95-16).
Interesantno je i to da je najviše pobeda upisao na Grend slemu gde je osvojio najmanje titula (3) u poređenju sa Australijan openom, Vimbldonom i US openom.
Najveće uspehe pravio je u Melburnu (10) i tu ima skor 94-9, nešto slabiji je na Vimbldonu, gde je trofej podizao sedam puta uz učinak 92-11, dok je u Njujorku slavio u četiri navrata, uz skor 89-13.
Iz ove statistike vidimo da je Đoković u Parizu ostvario najviše pobeda, ali i najviše neuspeha, iako je u kontinuitetu stizao do završne faze maltene u svakom nastupu.
Pre četvrtfinala ispadao je samo u svom prvom učešću u Bulonjskoj šumi 2005, kao i četiri godine kasnije, kada ga je u trećem kolu zaustavio Filip Kolšrajber.
Đoković je četiri puta igrao finale Kupa Musketara, u tri navrata (2012, 2014, 2020) bolji je bio Rafael Nadal, dok je 2015. koban bio Sten Vavrinka.
Pet puta je stizao do polufinala. Dva puta ga je zaustavljao Rafael Nadal (2007, 2008), te po jednom Rodžer Federer (2011) i Dominik Tim (2019).
I dok je Đokovićev učinak na Grend slemovima kada je broj pobeda u pitanju manje-više ujednačen, kod Federera to nije slučaj.
Rodžer, nekada neprikosnoveni vladar tenisa, najviše trijumfa ostvario je na svom Vimbldonu gde je sa osam trofeja rekorder (105-14), te Australiji gde je slavio šest puta (102-15).
Na US openu, koji je osvajao pet puta, ima učinak 89-14, dok mu je "rak rana" bio upravo Rolan Garos, gde je trijumfovao samo jednom (2009), uz, za njegove standarde, skroman učinak 73-17.
Inače, iza Đokovića i Federera, u broju Grend slem pobeda nalaze se Rafael Nadal (314), Džimi Konors (233) i Andre Agasi (224).
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Odluka Novaka Đokovića da se povuče sa Rolan Garosa možda i nije bila toliko neočekivana, pošto je srpski teniser odmah posle meča osmine finala naveo tu mogućnost kao realnu.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Savezni sud pravde (BGH) u Nemačkoj doneo je presudu prema kojoj hiljade lokalnih korisnika pogođenih masovnom krađom podataka na Facebooku imaju pravo na odštetu.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Komentari 17
Pogledaj komentare Pošalji komentar