Rambo

Da će Dejan Petković ostvariti zavidnu karijeru, bilo je svima jasno, već na samom početku, kada je postao najmlađi debitant u istoriji stare Jugoslavije.

On je za niški Radnički zaigrao sa samo 16 godina i 15 dana, čime je oborio rekord Zvezdinog Mitra Mrkele.

Za njega se može reći i da je poslednja prava "desetka" bivše države, a mnogi, vrlo često, povlače paralelu sa Draganom Stojkovićem Piksijem, kako zbog slične sudbine, karijere, tako i zbog načina igre.

Neizbežna stanica pre odlaska u inostranstvo bila je i Crvena zvezda, u koju je stigao kao zamena za još jednu legendu, Dejana Savićevića.

Bilo je to teško vreme za sve, pa i za fudbal. Crveno-beli nisu igrali evropske utakmice zbog sankcija, ali Petkovićeve partije i talenat koji je pokazivao u domaćem prvenstvu, nisu mogli da prođu nezapaženo.

U avgustu 1995. je potpisao za veliki Real Madrid, međutim, odnosi u klubu uticali su na to da on ne dobije pravu šansu.

Usledile su pozajmice u Sevilju i Rasing i praktično, uz jedan kasniji izlet do Venecije, to je bilo poslednje što je Rambo odigrao u Evropi.

Tada kreće ono pravo...

EPA PHOTO/ANSA/ROSAS

Petković prvi put odlazi u Brazil 1997. u neočekivanom transferu u Vitoriju.

Uprava Reala je već bila ugovorila transfer u Borusiju Dortmund, međutim, on je želeo da održi reč i ode – u nepoznato.

"Bio sam šokiran kada sam prvi put stigao, navikao sam da igram na stadionima u Španiji. Ali, kada sam počeo da treniram, da igram, da uživam u plažama, otkrio sam potpuno novi svet. Bilo je to jedno novo mesto gde su ljudi opušteni i gde je njihova jedina želja da uživaju u životu", rekao je Petković po dolasku u Brazil.

Rambo je u tom trenutku tečno pričao španski, tako da mu učenje portugalskog nije predstavljalo problem, čime mu je uostalom i boravak i adaptacija na novu zemlju bila lak posao.

Saigrač mu je bio legendarni Bebeto i na krilima ovog dvojca, Vitorija je osvojila dve titule i jedan Kup provincije Baija, regije na severoistoku Brazila.

Kao što je rečeno, Rambo je pokušao još jednom u Evropi, međutim, nije išlo, a za Veneciju je odigrao samo 13 utakmica.

Vratio se u Brazil posle samo par meseci, potpisao za Flamengo i krenuo kao statusu božanstva u ovoj zemlji. Njegov prvi mandat u Flamengu ostaće upamćen po spektakularni golovima i titulama.

Šampionski pehar 2001. je osvojen na neverovatan način.

Rambo je pehar doneo prelepim pogotkom iz slobodno udarca u 89. minutu finala protiv velikog rivala Vaska de Game.

"Taj gol bio je najbolji u mojoj karijeri, bez sumnje. Ne samo za mene, već i za sve ljude koji vole Flamengo. Bio je to gol koji je obeležio moju karijeru. Često ljudima kažem da sam se osećao kao zvezda, jer sam imao toliko nezaboravnih trenutaka u karijeri, koje ni mnogi veliki igrači nisu. Možda su dali više golova, imali više titula, ali mi u klubu smo se osećali posebno, jer smo imali toliko predivnih zajedničkih trenutaka“, prisetio se Petković mnogo godina kasnije.

Ovako su se iz Flamenga nedavno prisetili na ovaj događaj i na ovu utakmicu sa početka novog milenijuma.

"Novi idol se pojavio. Način na koji se izgovara njegovo ime bila je nebitna stvar. Ono što je bilo važno jeste njegov talenat koji pokazuje na terenu", pričali su u Flamengu.

Brazilci su se uistinu do tada retko susretali sa našim prezimenima, pa su rešili da ga „skrate“ na Pet, koji kada se izgovara zvuči kao portugalska reč za ribu.

Não aprendi Português suficiente para achar palavras para descrever a torcida do Flamengo

Dejan Petkovic pic.twitter.com/lJsXvjyoG6

— Mengo Fatos 🚩🏴 (@MengoFatos) July 21, 2020

Samo godinu dana kasnije, Petković je priredio novi šok.

Odlučio je da pređe upravo u Vasko de Gamu, omraženog rivala Flamenga i klub koji je praktično sam pobedio u malopre spomenutom finalu.

"Nisam bio zabrinut. Dobro su me dočekali i tretirali tamo", objasni je Petković.

Sa ovim klubom je ponovo osvojio "Karioku", pre nego što je iznenada otišao u Kinu i Šangaj, ne uspevši da odoli „snovima“ koje su mu obećali.

Ipak, Brazil mu je nedostajao – vratio se u Vasko i pomogao klubu da ne ispadne iz elitnog ranga, što je smatrao jednim od najvećih uspeha u karijeri.

Nova bogata ponuda je ponovo bila pristigla 2005, kada Rambo odlučuje ponovo da ode, ovoga puta u saudijski Al-Itihad.

Baš kao i u Kini, nije se dugo zadržao, a nakon nastupa za Fluminense, Gojas, Peleov Santos i Atletiko Mineiro, vratio se u Flamengo 2009, u kojem je zacementirao svoje mesto u istoriji brazilskog fudbala.

Há 18 anos, Dejan Petkovic entrava na história do Flamengo com um gol de falta antológico sobre o Vasco. O golaço garantiu ao Mais Querido a vitória por 3 a 1 sobre o rival e o tricampeonato carioca. Inesquecível! 🔴⚫️ #CRF #PetEterno pic.twitter.com/USycykwvZk

— Flamengo (@Flamengo) May 27, 2019

Kada se vratio u redove crveno-crnih imao je tačno 37 godina, bio je na zalasku karijere.

Klub mu je dugovao novac još iz vremena prvog mandata, a navodno, obećano mu je 15 odsto od svih prodatih ulaznica za domaće mečeve.

Ta vest nije nikako prošla dobro kod navijača. Smatrali su da je to loš potez, da u tim godinama neće ništa pokazati, neki mu nisu oprostili ni "onaj" prelazak u rivalski Vasko...

"Najveća kritika i najveća sumnja kada sam se vratio u Flamengo ticali su se mojih godina. Svi su govorili da sam prestar i da moje telo ne može da izdrži, čak i ako kvalitet nije sporan. Ali uspeo sam da dokažem da starost nije bitna, da je najvažniji duh, kako se osećate", rekao je Petković u dokumentarnom filmi "O Gringo", u režiji Darka Bajića.

Petković je razuverio kritičare, odigrao poslednje dve sezone kao mladić, a pored titule iz 2009. godine, ostaće upamćeni i njegovi čuveni golovi direktno iz kornera.

Starsport

Iako je u Brazilu postao Bog, ljubitelji u Srbiji se i dan-danas pitaju kako za njega nije bilo mesta u reprezentaciji.

Poslednji voz bilo je Svetsko prvenstvo 2006. godine, na koje je naša selekcija otišla praktično sa igračem manje (slučaj Dušana Petkovića prim. aut).

Pamti se i izjava legendarnog Marija Zagala pred Mundijal 2010. u Južnoj Africi.

"Ako Srbija ima 22 igrača kvalitetnija od Dejana Ramba Petkovića, onda će prvenstvo pripasti njima”, govorio je Zagalo pred Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

Dugo Petković nije želeo da priča na ovu temu, ali je prošle godine za "Globo Esporte" otvorio dušu, govorivši o čuvenoj urbanoj legendi, da mu je pred Mundijal 1998. godine u Francuskoj zatraženo da plati određenu svotu novca (150,000 nemačkih maraka) kako bi se našao na spisku putnika, što je on odbio.

"Rekli su mi da su petorica ili šestorica igrača već platili. Ako platiš, ideš na Svetsko prvenstvo. Nije mi rekao niko direktno iz reprezentacije, nego preko posrednika. Onda sam to preneo Paulu Karneiru (predsedniku njegovog tadašnjeg kluba Vitorije) i on je rekao da će platiti dvostruko više samo da idem. Odbio sam“, rekao je Petković u emisiji. Dejan Rambo Petković se od fudbala oprostio 5. juna 2011. godine u meču sa Korintijansom.

Bio je to pravi spektakl. Čitava Marakana bila je u bojama srpske zastave, a prisutna je bila i velika koreografija na kojoj je pisalo „Petković“.

Ovacije, skandiranja i aplauzi velikom igraču nisu izostali, a utakmica je čak bila prekinuta na nekoliko minuta.

"Tog dana nisam shvatao značaj tog trenutka, šta se zapravo dogodilo. Sve je bilo normalno, igrali smo meč protiv Korintijansa. Sve ono što se kasnije dogodilo zapravo mi je u glavu došlo tek dva dana kasnije, kada sam gledao oproštaj brazilskog Ronalda. Osećao sam se užasno kada sam shvatio da sam dobio lepši oproštaj od jednog Fenomena. Bio sam zahvalan Bogu što sam živ i što sam dobio dan koji nikada neću zaboraviti", ispričao je Petković kasnije.

Petković je osvojio obe „Marakane“, na stadionu Fluminensea stoji ploča sa njegovim imenom, Rio de Žaneiro ga je proglasio počasnim građaninom, a ušao je i u Kuću slavnih brazilskog fudbala.

Veliki Rambo!

Autor: Milan Tomić