Kobi Brajant – Top 10 trenutaka

Desetine hiljada minuta, poena, asistencija, skokova, stotine pobeda, brojni rekordi, trofeji, spektalularni porezi, sve je to obeležilo njegovu igru.

Ipak, njegov dolazak u NBA kao 17-godišnjaka iz Filadelfije, saradnja sa Šekilom O'Nilom, problem sa optužbom za silovanje, razlaz sa Šekom, nova era i obnova rivalstva sa Bostonom, te na kraju serija povreda, su neke upečatljive crtice koje će zauvek ostati urezane u "Mambinu" istoriju.

Predstavljamo vam deset trenutaka koji će sigurno ostati zauvek upamćeni:

10 – olimpijsko zlato protiv Španije (24. avgust 2008)

Brajant nije bio veliki samo kao jedna od najvećih NBA "plaćenika" u Lejkersima, jednako dominantan bio je i u dresu selekcije SAD. Verovatno najupečatljiviji reprezentativni momenat mu je zlato sa Olimpijskih igara 2008. godine u Pekingu, prvo u karijeri.

Iako je igrao rame uz rame sa ostalim superzvezdama Lebronom Džejmsom, Dvejnom Vejdom i Krisom Polom, Brajant je bio nosilac igre, posebno u finalu protiv Španije predvođene saigračem iz Lejkersa Pauom Gasolom. Finale je završio sa 20 poena, od čega je 13 ubacio u poslednjoj četvrtini.

9 – slobodna bacanja sa pokidanom Ahilovom tetivom (12. april 2013)

Trenutak koji je predstavljao početak njegovog kraja. Brajant je te sezone, u kojoj su Lejkersi s njim, Stivom Nešom, Ronom Artestom, Pauom Gasolom i Dvajtom Hauardom važili za favorite, a umalo ostali bez plej-ofa, odigrao skoro svaki minut u poslednjih šest utakmica kako bi ispunio obećanje navijačima o učešću o doigravanju.

Već u poznim godinama, njegovo telo nije moglo da do kraja izdrži toliko napor, pa mu je u ključnom meču sa Golden Stejt Voriorsima stradala Ahilova tetival. Ipak, Kobi je smogao snage da došepa do linije za slobodna bacanja i pogodi oba, za pobedu 118:116. Meč je završio sa 34 poena.

8 – sedmi meč finala sa Bostonom (17. jun 2010)

Posle skoro 20 godina Lejkersi i Seltiksi su opet bili "ljuti" rivali u borbi za titulu. 2008. Seltiksi su sa trikom Alen-Pirs-Garnet dobiti bitku i vratili trofej u Masačusets, ali je Brajant dočekao osvetu dve sezone kasnije.

Iako je prethodne osvojio svoju prvu titulu bez Šekila O'Nila, pobedu nad Seltiksima za peti prsten je uvek isticao kao najlepši trenutak u karijeri. Serija je bila izjednačena posle šest mečeva, pa je usledila "majstorica".

U svom stilu "kidao" je svom snagom za pobedu, nije ga služio šut pa je pogodio samo šest od 24 šuta iz igre, ali je imao 15 skokova i napravio ključno dodavanje za Rona Artesta za trojku koja je donela Lejkersima konačnu pobedu. Tako je nadmašio Šeka po ukupnom brojutrofeja.

7 – četiri uzastopne utakmice sa 50+ poena (16-23. marta 2007)

Bio je to sušni period za Brajanta i Lejkerse nakon odlaska O'Nila nekoliko godina ranije, ali je Kobi bio na svom vrhuncu. Praktično je bio nezaustavljiv tokom 2007. pa je sredinom marta vezao četiri utakmice sa najmanje 50 postignutih poena.

Prvo je ubacio 65 Portlandu, potom 50 Minesoti, onda 60 Memfisu, te na kraju 50 Nju Orleansu. Malo mu je nedostajalo da nastavi niz i protiv Golden Stejta, koji ga je "zaustavio" na 43 poena.

6 – pobeda nad Portlandom posle dva produžetka (14. april 2004)

U ovom meču je potvrdio svoj status "klač" specijaliste. U borbi za Pacifik diviziju Kobi je izveo dva naizgled nemoguća poteza za pobedu Lejkersa. Prvo je preko Rubena Patersona pogodio trojku za produžetak, a onda ubacio i trojku uz zvuk sirene za pobedu 105:104 i mesto ispred Sakramenta u plej-ofu.

5 – ;etiri "er-bola" u prvom plej-ofu u karijeri (12. maj 1997)

U najavi njegove poslednje utakmice u karijeri posebno smo istakli ovaj trenutak. Brajant je bio ruki te sezone, rezerva Ediju Džonsu i Niku van Ekselu na bekovskoj poziciji. Lejkersi su igrali sa Jutom u prvoj rundi plej-ofa, kada se pred peti meč povredio sadašnji trener "jezeraša" Bajron Skot, Robert Ori dobio isključenje zbog tuče sa Džefom Hornasekom, a Šekil O'Nil zaradio šesti faul na 100 sekundi pre kraja.

Sve oči bile su uprte u 18-godišnjeg klinca iz Filadelfije. Očekivao se holivudski rasplet, ali se on nije dogodio. Brajant je imao letiri "er-bola", promašio je skok-šut za pobedu u finišu poslednje četvrtine, a onda tri trojke u produžetku, uključujući dva šuta za izjednačenje u poslednjem minutu. Juta je slavila pet razlike i eliminisala Lejkerse sa 4-1.

4 – četvrta utakmica finala sa Indijanom (14. jun 2000)

Šekil O'Nil je tada bio dominantna sila u NBA, a nezaustavljivi "Mali ratnik" je razbijao rivala i u pomenutom meču. Postigao je 36 poena uz 21 skok pre nego što je napravio šesti faul. Usledili su produžeci u kojima je Brajant pokazao da je i on vođa.

Pogodio je tri trojke i meč završio sa 28 poena uz 5 skokova i 4 asistencije za trijumf 120:118 za vođstvo u seriji 3-1. Lejkersi su dva meča kasnije osvojili titulu, prvu u Brajantovoj karijeri.

3 – alej-up za O'Nila u sedmom meču finala Zapada sa Portlandom (4. jun 2000)

Ovaj meč se može nazvati početkom dominacije jednog od najboljih tandema u istoriji lige Brajant/O'Nil. Na putu ka prvoj od tri zajedničke titule u nizu u finalu Zapada im je stajao Portland.

Nakon šest mečeva rovovske borbe usledio je duel na sve ili ništa. Lejkersi su gubili 16 poena razlike u četvrtom periodu, uspeli su da stignu do egala, a onda su ga Brajant i O'Nil bacili na kolena čuvenim alej-upom 40 sekundi pre kraja za nedostižnih 85:79.

2 – tri četvrtine: Brajant 62 - Dalas 61 (20. decembar 2005)

Najveći igrači mogu i sami da pobede rivala, a Brajant je to uradio nebrojeno puta. Ipak, posebno impresivno bilo je izdanje protiv Dalasa krajem 2005. kada je tokom tri perioda postigao više poena nego ceo tim Meveriksa zajedno.

Trener Fil Džekson mu nije dao da igra u poslednjem periodu. Ovo je bila najava najboljeg meča u karijeri.

1 - 81 poen protiv Toronta (22. januar 2006)

Samo je Vilt Čemberlen ostao ispred njega sa ravno 100 poena u dresu Filadelfija Voriorsa 1962. Brajant je protiv Reptorsa predvodio tim do preokreta posle 18 poena zaostatka u trećem periodu, pogodivši 61 odsto šuteva iz igre (28/46), sedma od 14 za tri poena, te 18 od 20 slobodnih bacanja.

Teško je porediti dva razdoblja, ali pošto je Brajant "naš" staćemo na njegovu stranu "protiv" Čemberlena. U Viltovo vreme igrala se, verovali ili ne značajno brža košarka sa mnogo više prilika za poentiranje, a dominantnog centra su saigrači konstantno "hranili" loptama u reketu.

S druge strane, Brajant je igrao skoro sam protiv svih, Reptorsi su ga konstantno udvajali, često slali i trojicu na njega, pa je morao da traži različite način za šut. Osim konstantni udaraca koje je trpeo na protivničkoj strani terena, i dalje je držao svoj nivo sajnog defanzivca pa je sasvim solidno odrađivao i taj deo posla.

Pokušajte vi da 48 minuta trčite od koša do koša i šutirate dok vas napadaju dvojica, trojica igrača, pa onda njih da jurite oko svog reketa. Ispustićete dušu kroz nos verovatno.